Fiskalna situacija i nivoi duga u CIE dobri - Erste Grupa očekuje rast BDP-a u regionu od 4,1% u 2018.

Države u regionu Centralne i Istočne Evrope (CIE) napravile su velike pomake tokom proteklih nekoliko godina kada je reč o smanjenju njihovih nivoa javnog duga. Kako se navodi u najnovijoj analizi Erste Grupe, odnos bruto javnog duga prema BDP-u za region CIE u celini smanjen je sa 53,9% u 2013. na 48,3% u 2017. godini, što je znatno ispod proseka evrozone od skoro 90%.

Analitičari ističu da je smanjenje duga potpomognuto ubrzanjem nominalnog rasta BDP-a, kao i smanjenjem fiskalnog deficita.

- Više zemalja CIE – Češka Republika, Hrvatska, Srbija i Slovenija – zapravo je uspelo da zabeleži fiskalne suficite u 2017. godini i u svim zemljama u regionu deficit je bio ispod granice od 3% BDP-a po kriterijumima iz Mastrihta. Štaviše, zemlje širom regiona su takođe uspele da značajno povećaju svoje devizne rezerve - objašnjava Fric Mostbek, direktor Sektora za istraživanje u Erste Grupi.

On dodaje da, istovremeno, očekivani porast troškova vezanih za demografska kretanja, kao što su starenje populacije i porast zdravstvenih troškova, znači da će zemlje CIE ipak morati da ulože više napora kako bi obezbedile istinsku održivost trenutno povoljne fiskalne situacije u regionu i dovoljno velike fiskalne rezerve za period makroekonomskog pada privredne aktivnosti.

Nakon što su dostigle najviše vrednosti duga nakon ili tokom finansijske krize, Srbija, Češka Republika, Slovenija, Mađarska i Hrvatska su uspele da smanje odnos javnog duga i BDP-a za više od prosečnog pada od 5,5 procentnih poena u evrozoni, navodi se u analizi.

Nominalni fiskalni deficiti značajno su opali u regionu CIE od njihovog vrhunca u periodu nakon krize od 6,4% BDP–a u 2010. na samo 1,1% u 2017. godini. Najveće smanjenje fiskalnih deficita od dostizanja njihovog vrhunca zabeleženo je u Hrvatskoj, uz pad od 8,3 procentnih poena, a zatim u Srbiji (8 p.p.) i Češkoj Republici (7,1 p.p.). Sa 3,3 p.p. Mađarska je zabeležila najumereniji pad fiskalnog deficita u poređenju sa godinom kada je deficit bio na najvišem nivou.

Analitičari Erste Grupe smatraju da je jedan razlog zašto bi fiskalna održivost privreda regiona mogla da se dovede u pitanje to što je smanjenje njihovih fiskalnih jazova snažno podržano velikim smanjenjem troškova kamata i cikličnim povećanjem ekonomske aktivnosti – to su svetski trendovi na koje države generalno nemaju puno uticaja. Pored toga, pošto se široka potrošnja povećava u poslednje vreme širom CIE, čini se da države regiona žele da nastave da drže svoje budžete pod kontrolom putem smanjenja javnih investicija.

- Investicije u javnom sektoru su od suštinskog značaja za dugoročni potencijal rasta privreda u regionu, za čiji se BDP očekuje porast od 4,1% u 2018. godini – znatno iznad 2,4% predviđenih za evrozonu. Iako je smanjenje takvih investicija budžetski pristup koji je relativno lako sprovesti sa stanovišta politike, taj pristup može da dovede do nepovoljnog miksa državnih izdataka - kaže Zoltan Aroksalaši, glavni analitičar za makroekonomsko istraživanje CIE/istraživanje instrumenata sa fiksnim prihodima u Erste Grupi.

Kompletnu analizu Erste grupe o fiskalnoj situaciji u zemljama Centralne i Istočne Evrope (CIE) možete pogledati u PDF fajlu.