Evropljani na poslu provode od 6 do 12 časova - U Srbiji se u proseku radi 41 sat nedeljno

Oko 100.000 ljudi protestovalo je u nedelju (1. jula 2018. godine) u Beču zbog novog radnog vremena koje austrijska vlada namerava da omogući, a moglo bi dnevno da iznosi i 12 sati. U Srbiji Zakon o radu omogućava smanjenje radnog vremena sati na ne manje od 36 sati nedeljno kroz kolektivne ugovore.

Austrijska vlada namerava da omogući radno vreme od 12 sati, ali ističe da se zadržava zakonsko osmočasovno radno vreme, odnosno radna nedelja od 40 sati, uz to da preduzeća treba da dobiju mogućnost da od zaposlenih, ako na to dobrovoljno pristanu, u slučaju potrebe zatraže da rade i 12 sati, uz nadoknadu kroz slobodan dan ili novac.

U Švedskoj su 2002. auto-saloni kompanije Toyota u Geteborgu prešli na šestočasovno radno vreme, a CNN je pisao da je došlo do povećanja profita i većeg zadovoljstva zaposlenih, nakon čega su ovaj primer sledile pojedine firme poput Agent marketinga u Liverpulu i računovodstvene firme Bright Horizon Cloud u Dorsetu.

U februaru 2015. u staračkom domu Svartedalen u Geteborgu 68 medicinskih sestara podvrgnuto je 22-mesečnom probnom projektu rada po šest sati dnevno, koji su nadgledali istraživači konsultantske kompanije Pakta guideline, koja obavlja poslove za javni sektor u Švedskoj. Zabeleženo je da je nakon prvih 18 meseci projekta 77% sestara bilo dobrog zdravlja, u poređenju sa 49% u kontrolnoj grupi u staračkom domu gde su zaposleni radili 38 sati nedeljno i gde je takođe bilo tri puta više bolovanja od doma koji je učestvovao u projektu.

S druge strane, mediji poput Blumberga javili su da su troškovi ovog projekta bili veći od dobrobiti koju su doneli, a u samoj Švedskoj jedina parlamentarna stranka koja je bila za smanjenje broja radnih sati bila je Partija levice koja je na poslednjim izborima 2014. imala manje od 6% podrške birača.

Radno vreme u Srbiji i regionu

Pokret obnove Kraljevine Srbije (POKS) objavio je da smatra da u Srbiji radno vreme treba da se skrati sa osam na šest sati, po uzoru na Švedsku, i najavio da će takav predlog izmena Zakona o radu uputiti Skupštini Srbije.

Prema podacima iz najnovijeg izveštaja Međunarodne organizacije rada iz 2018. godine, zakonodavstvo u nekim zemljama omogućava smanjenje radnih sati srazmerno štetnim efektima rada na zdravlje i radne sposobnosti. Ovo je slučaj, na primer, u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Srbiji.

(Foto: Pressmaster/shutterstock.com)

Vlada Srbije upućuje na Zakon o radu koji omogućava smanjenje radnih sati na ne manje od 36 sati nedeljno kroz kolektivne ugovore, kao i na kolektivne ugovore za određene kategorije radnika koji obezbeđuju smanjeno radno vreme između 35 i 38 sati nedeljno.

U Srbiji se u proseku radi 41 sat nedeljno. Duže od nas u okruženju rade Crnogorci i Makedonci, a manje se radi u Mađarskoj, Albaniji, Hrvatskoj i Rumuniji.

Pored toga, u Srbiji čak 8,6% zaposlenih radi duže od 48 sati u nedelji, dok su odmah iza zaposleni u Crnoj Gori sa 8,4%. U ostalim susednim zemljama ovaj parametar je znatno manji – susedna Bugarska je pri dnu liste, gde gotovo niko ne radi duže od 48 sati, tačnije 0,8% radnika, dok je u Mađarskoj takvih 4,1%, Makedoniji 3,8%, Hrvatskoj 4,4%.

Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iz 2014, Meksikanci rade najviše sa 2.250 radnih sati godišnje. Nemci, sa druge strane, na poslu provedu 1.370 radnih sati.

Posle Meksikanaca najviše rade zaposleni u Kostariki (2.230 radna sata), Južnoj Koreji (2.110), Čileu (1.990) i Rusiji (1.980). Među zemlje u kojima se radi mnogo spadaju i Poljska, Island, Portugal i Izrael.

Osetno manje radnih časova godišnje, osim Nemaca, imaju Holanđani, Danci, Francuzi i Belgijanci. U "zlatnoj sredini" po broju radnih časova na godišnjem nivou su SAD, Italija i Irska.