Livadski, lipov, bagremov, cvetni, suncokretov med iz Srbije uskoro će se naći na policama kako domaćih tako i inostranih trgovinskih radnji i marketa pod istim brendom - Naš med. To će biti omogućeno, zahvaljujući pogonu za prikupljanje i plasman meda, za koji je juče u Rači postavljen kamen temeljac. Izgradnja će zvanično, rekli su za eKapiju u Savezu pčelarskih organizacija Srbije (SPOS), početi za 10ak dana, a završetak se očekuje do kraja godine.
Fabriku meda u Rači, podsetimo, SPOS gradi u saradnji sa opštinom Rača, koja je od 32 lokalne samouprave ponudila najbolje uslove, te je izabrana da bude dom ovog pogona.
Prvu fabriku ovakvog tipa u Srbiji, kapaciteta oko 3.000 tona godišnje, inicirali su pčelari koji će njegovom izgradnjom, kako ističu u SPOS-u, omogućiti fer cenu meda na tržištu, a svojevrsni pogon prikupljaće i plasirati med pčelara sa teritorije cele Srbije.
Ideja je da pčelari sami plasiraju svoj med, bez posrednika i ucena nekorektnih otkupljivača, te da tako postignu realnu cenu za svoj med, u odnosu na sadašnje nerealno niske cene koje nude otkupljivači, navode.
Kako je istaknuto i na jučerašnjem postavljanju temelja za fabriku u Rači, srpski pčelari su već decenijama potcenjeni na domaćem tržištu, a upravo niska otkupna cena meda, koju već godinama kao takvu nude otkupljivači, jedan je od najvećih problema.
Rodoljub Živadinović predsednik SPOS-a, za naš portal ističe da će novi pogon štititi sve srpske pčelare i omogući im fer tržišne uslove, a svima koji budu želeli da svoj med prodaju preko pogona, ponudiće realne cene.
- Pčelari su u velikim problemima u Srbiji. Nemaju mogućnost da prodaju med direktno, a otkupljivači snižavaju cene - ističe.
To potvrđuje i proizvođač Aleksandar Ranković iz Đurđeva, koji se nada da će sa novim pogonom, cena meda biti stabilna i da srpski pčelari neće više biti meta ucenjivača.
- Imali smo problem 2015. kada smo dali izvesnu količinu meda određenom otkupljivaču. Dogovorili smo jednu cenu, a otkupljivači su nam platili po drugoj. Ugovorena cena bila je, naime, 4,5 EUR a plaćeno nam je 4. Kao razlog su naveli da se plaćanje vrši nakon merenja iako smo pre toga predali med, uradili analizu, i zapečatili burad po dogovorenoj jednoj ceni – objašnjava za naš portal Ranković koji je uveren da će cena meda izgradnjom ovog Pogona biti stabilnija.
Formiranje otkupne cene
Po kojoj ceni će, međutim, med biti otkupljivan u novoj fabrici u Rači još nije poznato.
Postojeći otkupljivači na tržištu s odobravanjem gledaju na otvaranje ovakvog pogona. Ivan Grujić, direktor firme
Medino koja se bavi proizvodnjom, otkupom, preradom, pakovanjem i distribucijom meda i ostalih pčelinjih proizvoda, za eKapiju kaže da ih raduje otvaranje pogona kao što je Naš med jer je Srbiji potrebna još jedna firma koja se bavi promocijom sprskog pčelarstva.
- Zdrava tržišna utakmica je nešto što nam je svakako potrebno - ističe naš sagovornik.
- Medino je ove godine imao udeo od 60,3 % kada je u pitanju izvoz meda iz Srbije. Trenutno nudimo među najvišim otkupnim cenama u regionu kada govorimo o bagremovom medu - 3,8 EUR za kilogram, dok je u zemljama u regionu ta cena niža. Stoga, nismo sigurni da će SPOS uspeti da poveća otkupnu cenu, imajući u vidu cene meda u regionu – objasnio je Grujić.
Prema njegovim rečima, cena bagremovog meda po kilogramu u Rumuniji je 3,43 EUR, u Mađarskoj 3, 68 EUR a u Bugarskoj 3,5 EUR, dok na primer u Moldaviji, koja je prošle godine izvezla više od 5.000 tona, skoro duplo više nego Srbija (2.548 tona), otkupna cena je 3,6 EUR.
Odgovarajući na ovakve navode i pitanje koja će onda biti cena po kojoj će u novom pogonu otkupljivati med, u SPOS-u kažu sledeće:
- Ako znamo da danas u Srbiji postoji firma koja nudi 4,5 evra za kilogram bagremovog meda, a Medino nudi 3,8 evra, onda bi odgovor na to pitanje trebalo da da Medino, a ne SPOS, a SPOS će to pokazati u praksi - ističu.
Po kojoj ceni će se med otkupljivati u pogonu u Rači, objašnjavaju, zavisiće od cene na tržištu koja bude aktuelna u trenutku kada pogon počne sa otkupom. Govoreći o modelu otkupa, ističu da će on biti klasičan - nakon predatog meda, proizvođač će dobiti novac za predate količine.
Rekordna proizvodnja u 2018.
Prema podacima SPOS-a, u Srbiji trenutno ima više od milion i sto hiljada registrovanih košnica, dok smo po broju košnica po glavi stanovnika, među svetskim liderima kada je u pitanju pčelarstvo. Takođe, srpski med je posle meda sa Novog Zelanda najkvalitetniji na svetu.
Ove godine, prema podacima SPOS-a, proizvedeno je oko
9.000 tona meda, što su najbolje brojke još od 2013. godine kada je izvezeno 5.000 tona, a prihod je bio 13 mil USD.
U fabrici u Rači, dodaju i to, prerađivaće se i konvencionalni med i med iz standarda kvaliteta SPOS-a –Dobra pčelarska praksa (DPP) kao ekskluzivni proizvod sa pristupačnom cenom za potrošače, dok će izvoz, za početak, prevazilaziti 95% ukupne obrade meda.
Sandra Petrović