Izvor: eKapija | Petak, 15.06.2018.| 10:33
Izdvojite članak Odštampajte vest

Šta je potrebno da škole u Srbiji postanu energetski efikasne - Urađena Nacionalna tipologija objekata

Ilustracija
Da bi škole u Srbiji postale energetski efikasne potrebna su velika ulaganja, a da bi bilo poznato o kojim iznosima je reč, objekat najpre mora da bude svrstan u neki od 16 tipova i podtipova koje su utvrdili autori studije Nacionalna tipologija škola za poboljšanje energetske efikasnosti školskih zgrada u skladu sa evropskim standardima.

Studija urađena u okviru projekta Nemačko-srpske razvojne saradnje, koji realizuje Nemačka organizacija za međunarodnu saradnju GIZ, obuhvatila je 1.900 škola u Srbiji, s ciljem da se formulišu preporuke o najadekvatnijim pristupima za obnovu školskih objekata i unapređenje njihove energetske efikasnosti.

Kako za eKapiju objašnjava Milica Jovanović Popović, koordinatorka tima za izradu studije, njom su predviđena tri različita nivoa unapređenja školskih zgrada u skladu sa standardima energetske efikasnosti i evropskim kriterijumima.

- Cilj tipologije je da svaka škola prepozna svoj objekat u modelu koji je definisan i da na osnovu toga donese odluku šta bi trebalo da se uradi da bi unapredila energetsku klasu za jedan ili dva razreda - kaže Jovanović Popović i dodaje da je važnost ove tipologije pre svega u daljim strateškim odlukama u kojim školama su sanacije najracionalnije i donose najznačajnije benefite.

Prema njenim rečima, prvi nivo unapređenja odnosi se na dostizanje prve klase energetske efikasnosti. Drugi nivo podrazumeva obnovu svih elemenata na zgradi, pre svega stolarije, dok treći, najskuplji nivo obuhvata mašinske i elektro sisteme, te prelazak na bolje kotlove.

Tipologija je napravljena kako bi, između ostalog, škole znale u kom se tipu nalaze, te šta je sve potrebno da urade kako bi postale energetski efikasne.

Ovom studijom nije predviđeno koliko je novca potrebno za postizanje energetske efikasnoti, a prema rečima Milice Jovanović Popović, u toku je izrada projekta i softvera koji će sadržati cene.

- Cena i visina investicije zavise od toga u kojoj je klasi objekat i šta je sve potrebno uraditi da bi postao energetski efikasan. Nedostatak sredstava je najveći problem, a dosada su škole radile u skladu sa novcem koji im je na raspolaganju - objašnjava naša sagovornica.

Potencijalni investitori ovakvih projekata mogli bi da budu GIZ i KfW banka, dodaje Jovanović Popović.

(Foto: bibiphoto/shutterstock.com)
Prema njenim rečima, važnost ove tipologije je pre svega u daljim strateškim odlukama u kojim školama su sanacije najracionalnije i donose najznačajnije benefite.

U izradi studije, sprovedene u okviru projekta Nemačko-srpske razvojne saradnje, učestvovao je tim stručnjaka Arhitektonskog, Mašinskog i Elektrotehničkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Studija je izrađena na osnovu opsežnih tehničkih analiza i sagledavanja postojećeg stanja objekata škola različitih veličina i datuma gradnje.

Studija je predstavljena na nedavno održanom Petom međunarodnom sajmu o obnovljivim izvorima energije i energetskoj efikasnosti RENEXPO Zapadni Balkan u Beogradu.

Prilikom predstavljanja Nacionalne tipologije škola predstavnicima 13 škola koje su učestvovale u izradi studije, a koje su ujedno i reprezentativni objekti u tipologiji, dodeljeni su energetski pasoši, dokumenti koji sadrže tehničke podatke relevantne za dalje unapređenje energetske efikasnosti ovih školskih objekata.

Kako za eKapiju dodaje Milica Jovanović Popović, izrada ove studije osnova je i za naredne korake koji se tiču korišćenja obnovljivih izvora energije. Međutim, kako kaže, to pitanje ne može se postavljati sada kada su škole neefikasne, već najpre treba stvoriti uslove za korišćenje OIE. Kako dodaje, tim čija je koordinatorka počeo je i izradu studije o korišćenju obnovljivih izvora u školama i vrtićima.

Na školama je sada da se kategorišu, te da pronađu sredstva za realizaciju projekata.

K.S.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.