Izvor: Novosti | Ponedeljak, 11.06.2018.| 11:58
Izdvojite članak Odštampajte vest

Informacione tehnologije nasleđuju elektroniku u Nišu - Grad rešava pitanje imovine Elektronske industrije

Ilustracija (Foto: franz12/shutterstock.com)
Tabla sa natpisom "Dobro došli u grad elektronike!" decenijama je pozdravljala sve koji ulaze u grad na Nišavi, koji je s razlogom nosio to ime, zbog elektronskih proizvoda koji su bili jugoslovenski brend, hraneći blizu 30.000 usta.

Danas fabrički krug Elektronske industrije (EI) u Nišu, koji se prostire na gotovo 65 hektara površine, dobrim delom "zvrji" prazan i zapušten, a umesto televizora, veš-mašina ili rendgen aparata, proizvode se čajevi, plastične kese, čak i krastavci. Nekadašnji gigant zarasta u korov, prazne zgrade postale su skladišta, posao ima oko 3.000 ljudi, ali tek njih 500 proizvodi elektroniku u jednoj od tri fabrike koje su uspele da opstanu, od ukupno stotinak.

Višegodišnji protesti građana propalih preduzeća, kojima se duguju zarade, otkrivaju sve veću socijalnu ugroženost ljudi u tom gradu. Od 10.000 radnika iz Niša, koji prema evidenciji Centra za socijalni rad iz 2016. potražuju zaostale plate, "elektronci" čine gotovo trećinu. Oni već godinama ne mogu da naplate potraživanja, iako je Evropski sud za ljudska prava u Strazburu naložio državi Srbiji da sprovede izvršne sudske odluke iz radnih sporova.

- Juna 2009. godine pokrenuli smo postupak za staž i zarade. Meni nije isplaćeno 77 plata, od 2000. do 2008. godine. Koliki je tačan broj neisplaćenih zarada radnicima, to se sa sigurnošću ne može reći - kaže Radiša Spasić, član Samostalnog sindikata Srbije i bivši radnik firme EI provodnici, koja je među prvima zapala u krizu početkom devedesetih.

EI Holding, kao i većina nekadašnjih zavisnih preduzeća, trenutno je u stečaju, a postupak je pokrenut 2016. godine i sprovode ga nadležni državni organi. Veći deo imovine prodat je privatnim licima kroz postupke stečaja, likvidacije ili prinudne naplate. Međutim, kada je u pitanju zemljište, taj status još nije definisan, a prvi čovek grada Niša Darko Bulatović kaže za Novosti da se ti problemi trenutno rešavaju.

- Mi kao grad želimo da omogućimo vlasnicima objekata da dobiju izlaz na javnu površinu, a da preuzmemo na upravljanje postojeću infrastrukturu. Grad Niš ima nameru da jasno definiše vlasničku strukturu unutar kompleksa Elektronske industrije i da nadležna javna i komunalna preduzeća preuzmu upravljanje nad infrastrukturom - kaže gradonačelnik Bulatović.

- To bi omogućilo privatnim subjektima, kojih sada ima oko 180 u krugu Elektronske, da razmišljaju o proširenju svojih osnovnih kapaciteta, što do sada nisu mogli da urade, jer im je potrebno vlasništvo nad zemljištem.

Bulatović prognozira i da oživljavanje giganta poput Elektronske nije realno, zato što su objekti prodati, a tehnologija koja je tu nekada postojala je unapređena i preneta u više od 300 malih preduzeća koja se bave informacionim tehnologijama. Međutim, upravo u tome vidi budućnost i oživljavanje grada.

- Završili smo Startap centar, u kojem studenti sa svojim profesorima mogu da rade na razvoju novih tehnologija, a u toku je javni poziv za izbor izvođača za izgradnju naučno-tehnološkog parka, čijim ćemo završetkom i opremanjem stvoriti uslove za unapređenje postojećih i razvoj novih, naprednijih tehnologija - ističe Bulatović.

Gradonačelnik dodaje da će se time stvoriti mogućnost da na ulasku u Niš, kao što je nekad stajala tabla "Dobro došli u grad elektronike", ponosno stoji nova tabla - "Dobro došli u grad naprednih tehnologija".

Za neslavni kraj EI krivi su, procenjuju stručnjaci, država i nekadašnji direktori. Mnogi su razloge za krah EI pripisivali i uvozu televizora i bele tehnike, smanjenju proizvodnje, neplanskom trošenju novca iz državnih subvencija, ali i manjku volje za usavršavanjem. Sada Nišlije čuvaju uspomenu na kolektiv koji je proslavio grad, a i danas mnogi koriste veš-mašine, televizore i druge aparate proizvedene u Elektronskoj industriji, što je inspirisalo organizatore Sajma visokih tehnologija u Nišu da naprave izložbu, a jednog dana možda i muzej industrijskog nasleđa tog grada.

Bave se "starim" poslom

Od stotinak firmi, koliko ih je poslovalo pri EI, samo su tri uspele da opstanu i nastave da se bave elektronikom. Fabrika štampanih ploča privatizovana je među prvima, a njen vlasnik Novica Mihajlović upravo je u tome video spas od sigurnog propadanja. Iako ona danas ima upola manje radnika, svega njih 250, pozitivan je primer opstanka i uspešnog poslovanja, jer 60% proizvoda izvozi. Drugi primer je EI SOVA, jedna od šest fabrika u svetu koje se bave proizvodnjom optičkih uređaja, a takođe je u privatnom vlasništvu.

Bojazan da stranci ne odu

Činjenica da fabrike ponovo dolaze u Niš je dobra stvar, smatra dekan Elektronskog fakulteta u Nišu Dragan Janković, ali ono što je loše, kaže on, jeste to što one nisu domaće i što uvek mogu da odu u potrazi za novim tržištem.

- Neophodno je napraviti strateški realan plan na nivou Grada, da oko te IT industrije koja cveta izgradimo nešto naše što će tu i ostati, što će se razvijati. Da polako pravimo firme koje će u nekom trenutku izgledati kao nekakav grad, možda ne kao Elektronska industrija, ali kao industrija koja ide ka naprednim tehnologijama.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.