Izvor: Novosti | Nedelja, 27.05.2018.| 16:30

Sudovi za radne sporove biće uvedeni u okviru ustavnih izmena?

Ilustracija (Foto: sergign/shutterstock.com)
Inicijativa bivšeg ministra rada Aleksandra Vulina, koju su svojevremeno podržali gotovo svi sindikati, da Srbija dobije posebne sudove za radne sporove, najverovatnije će biti razmotrena u okviru izmena Ustava, potvrđeno je za Novosti u Ministarstvu pravde.

Na pitanje da li ima šanse da naša zemlja uskoro dobije ovakve specijalizovane sudove, kao što su u bivšoj Jugoslaviji bili sudovi udruženog rada, u ministarstvu su kratko odgovorili.

- U sklopu ustavnih promena usklađivaće se i zakoni koji uređuju pravosuđe, pa će se tom prilikom razmatrati i inicijative o nadležnosti sudova.

Pomenuta inicijativa je podneta pre godinu dana, jer sporovi koji su u zakonu definisani kao hitni, u našoj zemlji traju po pet i više godina. Prošle godine su pred osnovnim sudovima vođena 73.423 radna spora, od kojih je više od 1.500 bilo staro između pet i 10 godina, a 234 starije od decenije. Jedan od razloga zašto je tako, osim povećanog priliva, jeste i relativno mali broj sudija koje se bave ovom materijom (285). Oni najčešće, osim u radnim, presuđuju i u svim drugim vrstama parnica, što znači da godišnje mogu da zakažu tek od tri do četiri ročišta u jednom predmetu. Samim tim krši se načelo hitnosti koje propisuje zakon.

Nada Novaković, naučni saradnik u Institutu društvenih nauka, smatra da je Agencija za mirno rešavanje sporova pri organima izvršne vlasti finansijski, materijalno, kadrovski, ali i politički u podređenom položaju i da ima osnova da se sumnja u njenu "nezavisnost".

- Mnogo bolje, delotvornije i u stvarnosti dokazano rešenje je da, pored takvih tela, država ima i specijalizovane sudove za radne sporove - kaže sagovornica Novosti. - Oni svakako nisu posebna odeljenja pri postojećim sudovima. U razvijenom svetu to su baš specijalizovani sudovi, koji u kratkom roku ocenjuju, recimo, zakonitost štrajka i brzo doprinose rešavanju sporova između nezadovoljnih radnika i poslodavaca. Postojeća agencija i inspekcija rada nemaju takav domet niti nadležnosti.

Novakovićeva navodi da je širenje mreže inspekcija kod nas pre svega nedovoljno efikasno rešenje za krupne manjkavosti prava koje reguliše sporove nastale u preduzeću, između vlasnika i najamnih radnika. Prema njenom mišljenju, manje košta formiranje specijalnog suda za radne sporove nego višestruko brojnija mreža institucija i agencija, kojima se daje uloga za koju se unapred zna da ne rešava problem iz korena.

Jedini cilj inicijative bio je skraćenje radnih sporova koji su predugo trajali iako ih je zakon ograničavao na godinu dana. Stav ministra Vulina bio je da inspekcija ne može da arbitrira i da radnici čekaju po dve godine sudsku presudu. Međutim, sve to nije bilo jednostavno i preko noći promeniti. Neophodno je uspostaviti zakonsku regulativu, obučiti sudije i uspostaviti mrežu sudova.

Otkazi, dugovi...

Sudovi rada bi trebalo da rešavaju sporove povodom otkaza, za utvrđivanje postojanja radnog odnosa, povodom neisplaćenih zarada ili uskraćivanja prava na odmore ili odsustva. Ovim bi se obezbedilo da sudije sudova rada, baveći se isključivo radnim sporovima i unapređivanjem u toj oblasti, steknu značajno iskustvo, da usaglase praksu i da brže i efikasnije rešavaju radne sporove.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.