Pčelari u Srbiji očekuju dobru godinu - EU zabranila upotrebu pesticida štetnih za pčele

(Ilustracija) Posle dve nemedonosne godine, zbog hladnog vremena i kiše u vreme cvetanja, pčelari Šumadije i Pomoravlja očekuju dobar prinos i kvalitetan bagremov med.

- Bagrem je procvetao i medi. Zima je bila blaga, pčele su dobro prezimile i zdrave su, lepo su se razvile i očekujemo dobre prinose od bagrema - rekao je Tanjugu jedan jagodinski pčelar.

U ovom delu Srbije bagrem je glavna i najznačajnija pčelinja paša. Kada izmrzne ili kada je u vreme cvetanja hladno vreme i kiša, meda nema. Tako je bilo poslednje dve godine. Vrcali nisu ni pčelari sa stacioniranim pčelinjacima, a ni oni koji sele, jer je gotovo u celoj Srbiji "bagrem podbacio", izjavili su Tanjugu iz Društva pčelara Pomoravlje iz Jagodine.

Pčelari ovog dela Srbije u prošle dve godine imali su dvostruku štetu, jer s jedne strane nisu imali meda za prodaju, a s druge strane morali su da kupuju šećer, da bi prehranili pčele.

Loša sreća pčelare u ovom kraju prati od 2014. godine, od katastrofalnih poplava u Pomoravlju i Resavi, a izvoz meda, prema podacima centra za EOI i Evropske integracije Regionalne privredne komore za Šumadiju i Pomoravlje je opao za 38%.

Na protekle loše godine ne žale se samo pčelari iz Šumadije i Pomoravlja, koji imaju oko 50.000 pčelinjih zajednica, već su te godine lošima ocenili i u Savezu pčelarskih organizacija Srbije, pre svega po pitanju izvoza "koji je, poslednjih godina, znatno povećan u zemlje Evropske unije (EU)".

Srbija oko 90% meda izvozi u EU, najviše u Nemačku i Italiju, podsećaju u Savezu.

EU zabranila upotrebu pesticida štetnih za pčele

Članice Evropske unije glasale su za zabranu upotrebe insekticida na svim poljima zbog ozbiljnog izumiranja kolonija pčela. Zabrana korišćenja neonikotinoida stupiće na snagu do kraja ove godine. Kako prenosi portal Klix, ovo znači da će pesticidi moći da se koriste samo u zatvorenim staklenicima.

Pčele i drugi insekti vitalni su za produkciju globalne hrane, jer oni oprašuju tri četvrtine svih useva. EU je 2013. godine zabranila upotrebu neonikotinoida na cvetnim usevima koji privlače pčele kao što su uljarice.

U februaru ove godine EU je razmatrala izveštaj naučnika koji su zaključili da visoki rizik za pčele i divlje pčele predstavljaju pesticidi koji se koriste u bilo koju svrhu na otvorenim poljima, jer kontaminiraju tlo i vodu. To je dovelo do toga da se pesticidi pojavljuju i u divljem cveću i naslednim usevima. Nedavna studija uzoraka meda pokazala je da su globalno kontaminirani neonikotinima.

Neonikotinoidi, nervni agensi, nanose veliku štetu pčelama, jer im oštećuju memoriju i smanjuju broj pčela matica. Takođe, uništavaju kolonije pčela. Druga istraživanja pokazala su da je 75% letećih insekata nestalo u Nemačkoj upravo zbog upotrebe ovog insekticida, što je uzbunilo EU stručnjake koji su izdali upozorenje od izazivanja "ekološkog armagedona".