Izvor: RTS | Ponedeljak, 23.04.2018.| 12:36
Izdvojite članak Odštampajte vest

Očekuje se manji rod malina nego prethodnih godina - Zbog konkurencije neophodno osvajanje novih tržišta

(Foto: ALEX2016/shutterstock.com)
Sa prošlogodišnjih 233 mil USD malina je najznačajniji srpski izvozni proizvod kada je voće u pitanju, kao i godinama unazad.

Najveće srpsko malinogorje je u Zlatiborskom okrugu. Manje od dva meseca pre berbe voća koje je u Srbiji zasađeno na više od 20.000 hektara, vreme je prolećnih radova.

Lepi, prolećni dani za malinare su pravo vreme za uređenje i pripremu malinjaka, kao i za prve procene.

- Još ne možemo dati konačnu ocenu, imamo pola osušenih malinjaka a polovina je u dobrom stanju - kaže proizvođač Borko Pavić iz Centra za razvoj poljoprivrede.

Dragan Bogdanović iz Udruženja malinara Vilamet Spas iz Arilja navodi da će biti manje roda.

- Ostali su kratki zaperci, tako da ako smo prošle godine imali nepunih 70.000 tona, očekuje se da će ove godine biti 40% manje - rekao je Bogdanović.

Da je prošla godina sa kasnim snegom a onda i sušom ostavila tragove na malinjacima, dok joj ovogodišnje vremenske prilike pogoduju, slažu se i stručnjaci.

- Zasadi maline su uglavnom izimili relativno dobro u zavisnosti od agrotehnike, ali možemo generalno reći da letorasti ipak nisu na visini na kojoj su nekada bili i možemo očekivati da će rod verovatno biti nešto niži u odnosu na ranije godine - kaže Andrija Radulović iz Poljoprivredne savetodavne službe Užice.

U poslednjoj deceniji površine pod malinjacima su duplirane. Prosečan prinos, međutim, opada, a cene su različite, od godine do godine i uglavnom se formiraju kada berba uveliko krene.

Šta očekuju proizvođači, a šta izvoznici?


Da proizvodnju od koje na neki način zavisi većina domaćinstava užičkog kraja treba očuvati i unaprediti slažu se i proizvođači i hladnjačari. Proizvođači od ministarstva očekuju podelu i subvencije po reonima a izvoznici poštovanje pravila i u proizvodnji i preradi maline.

(Foto: aerogondo2/shutterstock.com)
I jedne i druge zanima i cena jer je oko prošlogodišnje od konačnih 150 dinara bilo razmimoilaženja.

- Mi moramo sve učiniti da održimo tu proizvodnju maline. Nisam pristalica niske cene otkupa. Mi smo ove godine izašli s minimalnom cenom otkupa sa 120 dinara. Smatram da je to cena koja štiti proizvođače - rekao je Rade Ljubojević, potpredsednik PKS-a i izvoznik.

Izvoz maline za sada ide uobičajeno najviše u evropske zemlje i po dugoročnim ugovorima, ali se zbog sve veće konkurencije moraju tražiti i nova velika tržišta poput Amerike, Indije, Japana.

Što se proizvođača tiče, uprkos lošim iskustvima s vremenskim nepogodama prethodnih godina nema mnogo onih koji se odlučuju za osiguranje. I svi su krenuli u malinjake, a kakav će rod biti zavisiće dobrim delom i od vremenskih prilika.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.