Menja se način državnog subvencionisanja - Podsticaji samo za visoke tehnologije?

Model subvencionisanja stranih investitora, koji je još 2006. godine, po uzoru na irski i slovački model, patentirao tadašnji ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić, po svemu sudeći, pretrpeće ozbiljne promene. Kako Politika saznaje, Vlada Republike Srbije razmatra predlog da se podsticaji ubuduće odobravaju samo za inovacije i nove tehnologije, umesto za svako radno mesto.

Iako zvanične potvrde te informacije još nema, premijerka Ana Brnabić je u svojim javnim nastupima nekoliko puta nagovestila da će Dinkićev model subvencionisanja biti redizajniran. Poslednji put to se dogodilo u utorak, 17. aprila, kada je Sem Fabrici, šef delegacije Evropske komisije, predsednici vlade uručio izveštaj o napretku. U ovom dokumentu, između ostalog, kritikuje se model subvencionisanja po novootvorenom radnom mestu. Tako se kaže da je politika subvencionisanja stranih investicija netransparentna i da nema sistemske kontrole trošenja tih sredstava.

Premijerka je, reagujući na taj deo izveštaja, rekla: "Imamo neke preporuke, mislim da se u tim preporukama u potpunosti slažemo i znamo šta nam je činiti."

Ana Brnabić je prethodno istakla da su se ciljevi, kada je reč o novom zapošljavanju, promenili sada kako se stopa nezaposlenosti smanjuje. Podsetila je da je pre nekoliko godina nezaposlenost dostizala 24%. U izveštaju EK ističe se da je ta stopa znatno smanjena i da je na kraju 2017. godine iznosila 13,5%. Ocenjuje se, ipak, da je položaj žena i mladih na tržištu rada daleko gori od položaja muškaraca, iako postoje izvesna poboljšanja.

Predsednica vlade je istog dana na konferenciji za novinare rekla i to da sada, kako smanjujemo nezaposlenost, od cilja "hajde da otvaramo radna mesta" polako dolazimo do cilja da nije samo to važno za građane Srbije, već i da im u perspektivi damo izbor.

Mnogo jasnija, međutim, bila je nešto kasnije. U svom autorskom tekstu predsednica vlade doslovce je napisala:

- Tu dolazimo i do politike subvencija ili podsticaja investitorima. Počinjemo da razmišljamo o tome da se podsticaji daju prema korišćenju inovacija i novih tehnologija, umesto broja radnih mesta. Kompanije kao Schneider Electric, Microsoft i Continental, koje imaju razvojne centre u Srbiji, primer su kompanija koje svojim dolaskom kreiraju dodatnu vrednost, povećavaju konkurentnost i pozitivno utiču na imidž zemlje.

U Ministarstvu privrede pitali smo da li je tačno da se razmatra novi model subvencionisanja zapošljavanja. Umesto odgovora dobili smo ocenu da će "država i dalje intenzivno raditi na povećanju stope zaposlenosti u Srbiji, stvaranju ambijenta za dalje unapređenje položaja zaposlenih, a naročito će podržavati investicione projekte s visokom tehnološkom komponentom".

I dok izvori Politike iz Nemanjine kažu da se novi model subvencionisanja zapošljavanja još kroji, stručnjaci odavno smatraji da nije opravdano subvencionisati svako radon mesto, već da se moraju definisati prioritetne oblasti.

Vojin Šenk, profesor Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu i jedan od osnivača nacionalnog projekta "Najbolja tehnološka inovacija", ocenio je nedavno u biltenu Nacionalnog naftnog komiteta da se nada da će država konačno prepoznati ko joj pruža najveće šanse i da će sa subvencija za direktne strane investicije preći na subvencije za ulaganje u inovativno poslovanje.

A kakav je bio efekat ovakve politike subvencionisanja investitora (i domaćih i stranih) ocenili su Milorad Filipović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, i Miroljub Nikolić, stručni saradnik Ministarstva privrede, u svojoj analizi. Izračunali su da je u period od 2006. do 2016. godine po tom osnovu iz budžeta potrošeno 501,8 mil EUR. Uz pomoć tih subvencija otvoreno je 82.015 novih radnih mesta. Čak 90% tog iznosa dobili su stranci.