Petra i divna u čačanskim šljivicima - Institut za voćarstvo predstavio dve nove sorte

(Ilustracija) Ionako brojna porodica šljiva stvorenih u Institutu za voćarstvo u Čačku dobila je ovih dana dve prinove - divnu i petru. Autori prve jesu Dobrivoje Ogašanović, Darko Jevremović i Ivana Glišić, drugu su stvorili Dobrivoje Ogašanović, Nebojša Milošević i Milena Đorđević.

Sazrevaju u drugoj desetodnevici septembra, veoma su otporne na bolesti koje priroda nameće danas. Očekuje se da Ministarstvo poljoprivrede u Čačak dostavi rešenje Komisije za priznavanje sorti, za novajlije.

Prosečna masa divninog ploda je 24,03 grama, rano stupa u fazu pune rodnosti, redovno i obilno rađa, sadrži 12,45% ukupnih šećera. Slično je s petrom, samo što njen plod teži 26,20 grama, uz 12,95% šećera.

Prva je nastala ukrštanjem sorti stenli i čačanska rana, druga od stenlija i opala.

Naučnici iz ove čačanske kuće, osnovane 1946. godine, dosad su stvorili ukupno 43 voćne sorte, od kojih 17 šljiva. Pre ove dve nove, ovde su rođene i odgajene čačanska rana, čačanska najbolja, čačanska lepotica, čačanska rodna, čačanski šećer, jelica, valerija, valjevka, mildora, timočanka, boranka, krina, pozna plava i zlatka i nada.

– U postupku priznavanja trenutno su po jedan hibrid šljive i breskve pa ćemo uskoro, verujem, imati 45 sorti u svom autorskom paketu. Prethodne i ove godine, inače, prihvatili smo se posla i završili šest projekata Ministarstva poljoprivrede. Posebno bih izdvojio klonsku selekciju i sertifikaciju maline s ciljem proizvodnje kulturom tkiva za sorte vilamet i miker – kaže Milan Lukić, direktor Instituta za voćarstvo u Čačku.

Ustanova danas ima 52 radnika, 140 hektara voćnjaka u Čačku, Ljubiću, Grabu, Donjoj Trepči i Preljini.

Inače, od početka pa do priznavanja nove sorte prođe i po četvrt veka.

Naučni rad počinje time što se vrši oprašivanje roditeljske kombinacije, takozvana hibridizacija. U polju se opraši majka biljka, uz prethodnu odluku kakva se sorta želi, u pogledu vremena zrenja, sadržaja šećera, otpornosti na bolesti, pogodnosti za preradu. To su ciljevi oplemenjivanja.

Zatim iz oprašivanja nastaju hibridni plodovi koji se seju u saksije u stakleniku da bi se, za godinu ili dve, proizveli hibridni sejanci. Sejanci idu u polje gde se sade u gušćem sklopu i potrebno je da prođe nekoliko vegetacija, najčešće od pet do osam godina, zavisno od klime. U tom gustišu i moru hibrida uočava se koji zaslužuje da možda postane nova sorta.

Pošto se obavi ta selekcija, onda se uzima kalem grančica s hibridnih sejanaca i proizvode se sadnice, potrebna je godina ili dve da se one umnože. Tada se zasniva zasad koji omogućuje da se u različitim uslovima ispolji biološki potencijal hibrida, koji se tu prati sedam-osam godina u rodu. Zatim stručnjaci Instituta procenjuju vrednost i odlučuju da li na osnovu kvaliteta ploda, oblika krošnje, rodnosti i drugih brojnih parametara, zavređuje da bude prijavljen za priznavanje.

Tada se, tek, prijavljuje Ministarstvu poljoprivrede gde postoji Komisija za priznavanje sorti. Zasnivaju se novi ogledi na dva lokaliteta i potrebno je sačekati da u njima hibrid prorodi.

Inače, svi eksperimentalni zasadi za priznavanje podižu se tako što se pored hibrida kandidata sadi i sorta standard koja ima isto vreme zrenja. Komisija ga prati dve ili tri vegetacije u rodu i procenjuje da li je i u kojim odlikama bolji od sorte standard, pa donosi nezavisnu odluku da prijavljeni hibrid postane nova sorta.

U Srbiji danas raste 42 miliona stabala šljiva, od kojih su 40% stvorene u čačanskoj laboratoriji i okolnim poljima. Institut svoje sorte plasira širom našeg kontinenta pa je prodao licencna prava za umnožavanje kupine, sorte čačanska bestrna, u Republici Češkoj i Engleskoj preko engleske firme Meiosis limited, i zaštitio svoju sortu šljive pozna plava na teritoriji EU u narednih 30 godina, uz sklapanje ugovora s nemačkim rasadnikom Ganter markenbaumschule za zastupanje i zaštitu licencnih prava u EU.