Srbiji nedostaje radna snaga u građevinarstvu - Stariji u penziji, mladi u inostranstvu

To što je ovih dana, kako je rekao predsednik države Aleksandar Vučić, na gradilištima po Srbiji slušao engleski, a ne srpski jezik, jer na njima rade Albanci iz Makedonije i građani Republike Srpske, posledica je loše privatizacije i nakaradne politike uništene građevinske industrije, tvrde sagovornici Danasa.

Uništavanje građevinske industrije u našoj zemlji, kako kaže potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić, traje najmanje poslednjih 15 godina.

– Sada niču firme koje imaju posla do godinu, najviše godinu i po dana, ljudi odlaze napolje, niko neće ostati ovde da radi i naravno da će onda dovoditi radnike sa strane koje će morati da plate više nego naše. Sve će se to odraziti na posao, jer uzimaju se loši radnici i doći ćemo do toga da na kraju neće imati ko da nam održava infrastrukturu – ističe Rodić.

Problem je, kako kaže, što su sve velike građevinske firme uništene lošim privatizacijama, a domaće firme nisu dobijale šansu za velike poslove i nisu mogle da se kvalifikuju za poslove u inostranstvu.

– Samo u Beogradu je u vreme kada su postojali građevinski giganti poput Komgrapa, bilo nekih 70.000 građevinskih radnika, sada smo desetkovani. Firme su upropastili nakaradnom politikom i nedomaćinskim odnosom prema građevinskoj industriji koja je mogla da uz poljoprivredu bude nosilac razvoja – napominje on.

Ako želimo da spasimo ono što je ostalo od ove industrije, kaže Rodić, država mora da sluša esnaf.

– Mora da postoji ministarstvo samo za građevinarstvo koje bi, slušajući esnaf, pripremilo strategiju razvoja, te da se školovanje prilagodi potrebi struke. Ovako bahat i ohol odnos prema građevinarstvu dovešće do toga da ne postojimo – napominje Rodić.

On napominje kako posla svuda u svetu ima i da će ga biti i da zbog toga treba domaćim firmama davati poslove u Srbiji, ne bi li stekli reference i mogli da konkurišu za velike poslove u inostranstvu.

Predsednik Samostalnog sindikata građevinarstva Saša Torlaković tvrdi da je još pre pet godina upozoravao da ćemo doći u situaciju da ostanemo bez građevinskih radnika, ali i da nije verovao da će to tako brzo da se desi.

– Ali, desilo se, dobar deo starijih radnika otišao je u penziju, a ono nešto mlađih radnika otišlo je trbuhom za kruhom. Sve zbog toga što su radnici malo plaćeni. I, dok su poslodavci profite povećavali po šest ili sedam puta, radnicima su plate ostajale iste – napominje Torlaković.

Kako kaže, možda ne bi tako bilo da je potpisan granski kolektivni ugovor, jer se tada ne bi dešavalo da radnici imaju plate ispod republičkog proseka ili, što se često dešava, da im se uplaćuje minimalac, a da ostatak primaju na ruke.

Torlaković smatra da smo ozbiljno zakasnili sa obnavljanjem građevinske industrije i da je veliki problem i to što su nestale građevinske škole, odnosno smerovi koji proizvode kvalitetne radnike. Tačan broj građevinskih radnika u Srbiji se ne zna, ali, kako kaže Torlaković, podatak zvanične statistike da ih je više od 115.000 u Srbiji nema veze sa realnošću.

– Sve ovo što se nama dešava već se desilo Rumunima i Poljacima. I oni su upošljavali radnike sa strane, jer su njihovi otišli na zapad. Tako je sada u regionu, Hrvatska nema dovoljno radnika, ni Slovenija, sada ni mi. Ne znam gde ćemo ubuduće nalaziti radnike, ako ne rešimo problem – kaže Torlaković.

Nedostaje nam zanatska elita

Potpredsednik Građevinske komore Goran Rodić kaže da nam trenutno najviše nedostaje zanatska elita i to, pre svega, zbog toga što više ne postoje škole koje obučavaju učenike za te zanate.

– Sve je manje kvalitetnih majstora, i to malo što ih ima odlaze, jer su traženi po svetu – ističe Rodić.