Izvor: Radio Slobodna Evropa | Nedelja, 15.04.2018.| 13:17
Izdvojite članak Odštampajte vest

Šta piše u izveštaju EK za Zapadni Balkan? - Objavljivanje dokumenta 17. aprila

(Foto: Birute Vijeikiene/shutterstock.com)
Evropska komisija (EK) će uskoro objaviti Paket proširenja u kojem se procenjuje stanje u zemljama koje nastoje da se pridruže 28-članom bloku. Radio Slobodna Evropa (RSE) je imao ekskluzivni uvid u dokument, koji će biti objavljen 17. aprila u Strazburu.

Neuralgične tačke u svim zemljama Zapadnog Balkana ostaju one u vezi sa vladavinom prava. Organizovani kriminal i korupcija ostaju sinonim za svaku zemlju u reginu. EK ponovo, u više navrata, koristi izraz "zarobljene države".

Javna uprava u zemljama u regionu ostaje slaba, a malo ili nimalo progresa je zabeleženo na polju slobode izražavanja.

Ponovo se naglašava da su bilateralni sporovi i dalje među glavnim preprekama u procesu evrointegracija, a u prethodnom periodu nije postignut ni jedan rezutat u rešavanju otvorenih pitanja među susedima.

Ovogodišnji šampion će biti Albanija koja će dobiti preporuku za otvaranje pristupnih pregovora. Ista preporuka će biti ponovljena za Makedoniju. Za Crnu Goru se ocenjuje da je puno toga na papiru, a ništa u praksi. Put Srbije ka Evropskoj uniji (EU) nastavlja da zavisi od pristupa prema normalizaciji odnosa sa Kosovom. Bosna i Hercegovina je zemlja koju je u prethodnoj godini obeležilo usporavanje u reformskom procesu.

Stanje u regionu iz ugla EK

U nacrtu Paketa o proširenju EK se ocenjuje da je korupcija na Zapadnom Balkanu rasprostranjena. Prema mišljenu stručnjaka iz Brisela, zemlje "moraju da beskompromisno iskorene i eliminišu bilo koji elemenat zarobljene države".

U nacrtu u koji RSE ima uvid, navodi se da je od suštinskog značaja postojanje jakih i nezavisnih institucija kako bi se sprečila ili izborila korupcija na najvišem nivou te kako bi se sprovele efikasnije istrage i krivična gonjenja.

- Specijalizovana tela su uspostavljena u svim zemljama, međutim, slučajevi neobjašnjivog bogatstva među politički izloženim osobama se retko istražuju. Ograničeni napredak pokazuje nedostatak iskrene političke volje u kombinaciji sa ograničenim administrativnim kapacitetima - stoji u nacrtu Paketa proširenja Evropske komisije.

Ova institucija smatra da je uporište organizovanog kriminala i dalje veoma jako u zemljama proširenja. U dokumentu se navodi da moćne grupe operišu na Zapadnom Balkanu i Turskoj, te da tzv. balkanska ruta ostaje važna ulazna ruta za trgovinu nedozvoljenim robama, naročito droga i oružja, kao i ljudi na putu ka EU.

Stoga, briselske institucije traže da se hitno uspostave konkretni i održivi dokazi u borbi protiv korupcije, pranja novca i organizovanog kriminala.

U nacrtu Paketa o proširenju se navodi da nema potpunog poštovanja osnovnih prava, bez obzira na to što su ona zagarantovana u zakonodavstvu u svakoj zemlji regiona. Putem ovog dokumenta se traži da se posveti posebna pažnja u zaštiti slobode izražavanja i nezavisnost medija.

Takođe se podvlači da se u svim zemljama nastavlja sa naporima da se utiče na javni servis, te da je prisutno netransparentno finansiranje medija. Sve ove zloupotrebe, prema ocenama EK, "podrivaju ne samo osnovno pravo na slobodu izražavanja, već i demokratiju u regionu".

Paket proširenja ukazuje da adekvatno funkcionisanje državnih institucija ostaje među važnijim izazovima u mnogim zemljama regiona. S tim u vezi, u dokumentu se naglašava da se kapacitet nacionalnih skupština u obavljanju osnovne funkcije zakonodavnog nadzora, potkopava nedostatkom političkog dijaloga, preteranim korišćenjem hitnih parlamentarnih procedura, kao i nedostatkom konstruktivnog angažovanja svih partija.

EK u ovom dokumentu smatra da zemlje proširenja imaju značajan ekonomski potencijal, ali da se zemlje suočavaju sa ozbiljnim strukturalnim ekonomskim i društvenim izazovima.

- Investiciona klima na Zapadnom Balkanu je otežana elementima zarobljene države, posebno u pogledu nedostatka izvršnog i efikasnog sudskog sistema i neujednačene primene pravila konkurencije - ističe se u nacrtu izveštaja.

Jedina, donekle pozitivna ocena ovog izveštaja, tiče se mera u borbi protiv terorizma i migraciji.

U poglavlju o terorizmu, EK ocenjuje da su sve zemlje nastavile sa dobrim naporima da usaglase zakonodavstvo i praksu sa standradima EU. Međutim, i ovde se prepoznaje potreba za efikasnije strukture na nacionalnom i regionalnom nivou kako bi se obezbedili konkretni rezultati, naročito u pogledu sprečavanja nasilnog ekstremizma, krijumčarenja oružja, finansiranja terorizma, pranja novca, podele informcija, kao i politika protiv radikalizacije.

Beograd na putu ka EU čeka produbljivanje dijaloga sa Prištinom (Foto: shutterstock.com/klenger)
Osvrćući se na mere koje su preduzete na polju migracije, u dokumentu se zaključuje da je briselska pomoć zemljama regiona još 2017. rezultirala smanjenjem obima migracionih tokova, do 91 od sto.

Prepoznaje se uloga Srbije i Makedonije koje se u dokumentu kvalifikuju kao "pouzdani partneri" u ovom polju. Međutim, i o ovom pitanju, EK smatra da ima prostora za zabrinutost kada je u pitanju trgovina ljudima i migrantima.

Poseban prostor u ovom dokumentu je posvećen regionalnoj saradnji. Nacrt ovog dokumenta potvrđuje da postoji redovni kontakt, kao i saradnja na nivou vlada ili regionalnom nivou. Ističe se da postoji potreba za dodatnim naporima u "najosetljivijim oblastima", poput ratnih zločina, nestalih osoba, organizovanog kriminala, te sudskoj i političkoj saradnji.

Ponovo se naglašava da EU niti želi, niti može da uvozi bilateralne sporove, koji zahtevaju hitno rešenje. U dokumentu se navodi da još nema napretka na ovom polju. Stoga se podvlači neophodost hitnog napretka u procesu dijaloga između Beograda i Prištine koji bi se trebao okončati zakonski obavezujućim sporazumom o normalizaciji.

U okviru paketa o proširenju, osim ocene o stanju u regionu, Evropska komisija će izaći i sa odvojenim izveštajima za svaku zemlju pojedinačno.

Srbija – reformama i dijalogom ka EU

U izveštaju o Srbiji se poručuje da će tempo pristupnih pregovora između Brisela i Beograda nastaviti da zavisi od napretka u reformskom procesu u Srbiji, ali i od dijaloga o normalizaciji odnosa sa Kosovom.

U dokumentu se od Srbije traži da produbi angažovanje u dijalogu sa Kosovom te da sprovede postignute sporazume sa posebnim naglaskom na sporazum o energetici.

- U tom smislu je dobrodošla predsednikova inicijativa da pokrene unutrašnji dijalog o Kosovu - stoji u nacrtu izveštaja o Srbiji u kome se dodaje da zemlja treba da nastavi da igra pozitivnu ulogu u regionu, da poboljša regionalne odnose, te da očuva stabilnost.

Kada je reč o vladavini prava, u izveštaju se navodi da je bilo nekog napretka, međutim, od Srbije se traži da ojača napore i pokaže konkretne rezultate, naročito u smislu "stvaranja i omogućavanja klime" za slobodu izražavanja, u jačanju i efikasnosti nezavisnog sudskog sistema, kao i postizanju održivog napretka u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.