Izvor: Danas | Četvrtak, 11.12.2008.| 11:10
Izdvojite članak Odštampajte vest

Za modernizaciju železničkog "Koridora 10" 4,6 milijardi EUR

Nacionalni investicioni savet i Vlada Srbije odlučili su da od 4,6 milijardi EUR neophodnih za izgradnju i modernizaciju železničkog "Koridora 10", u naredne četiri godine obezbede 1,1 milijardu EUR, koliko je potrebno za projektnu dokumentaciju i za početak radova na magistralnoj pruzi od Subotice, preko Novog Sada, Beograda i Niša do Dimitrovgrada, kao i za pravac od Niša do Vranja.

Srbija, inače, ima obavezu da u narednih sedam godina na železničkom "Koridoru 10" uspostavi dvokolosečnu prugu za mešoviti saobraćaj na kojoj će moći da se razviju brzine od 160 do 250 kilometara na čas. Da je reč o značajnom projektu, svedoči i veliko interesovanje međunarodnih banaka koje su spremne da kreditiraju ove poslove. Kredite koji ove godine budu odobreni, u 2009. ćemo iskoristiti za projektnu dokumentaciju, a prvi objekat na kome će početi radovi biće beogradski železnički čvor - izjavio je juče (10. decembar 2008. godine) na panel diskusiji "Železnički Koridor 10" ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić.

Učesnici ovog skupa upozorili su da ukoliko Srbija ne započne modernizaciju železničke infrastrukture, kompletan putnički i teretni saobraćaj mogao bi da se preseli u Rumuniju i Bugarsku koje uz izgradnju autoputa na "Koridoru 4" ubrzano rade i revitalizaciju pruga.

Oni su podsetili da su od ukupno 769 km pruge na "Koridoru 10", samo jednim kolosekom pokrivena 522 km, dok je dvokolosečni saobraćaj moguć samo od Beograda do Šida (110 km) i od Beograda do Niša (138 km). Osim toga, elektrotehnička oprema je zastarela, dok deonica od Niša do Dimitrovgrada, u dužini od 104 km nije elektrificirana. Prosečna brzina koju naši vozovi mogu da ostvare na prugama izgrađenim krajem 19. veka, kreće se oko 50 km na čas.

- O tome da je železnički saobraćaj u lošem stanju, svedoči podatak da samo 9% putnika koristi taj vid prevoza, dok u transportu roba železnica učestvuje sa 11%, uprkos činjenici da je posle rečnog, to najjeftiniji način prevoza. Istovremeno, srpska železnica izgubila je konkurentnost na regionalnom tržištu, pa su u prošloj godini prihodi od transportnih usluga za inostrane partnere iznosili 1,7, a u domaćem prevozu 8,8 milijardi dinara. U ukupnom bilansu plaćanja, Srbija je više deviza potrošila na plaćanje transportnih usluga u inostranstvu nego što je po tom osnovu zaradila - istakao je Milan R. Kovačević konsultant za strana ulaganja i dodao da je bilans nekada bio pozitivan.

On je naglasio da je modernizacija i održanje železnice težak posao za svaku državu, i dodao da je kod nas taj problem veći, jer osim značajnih sredstava koje bi sada trebalo uložiti, vlada ima suviše komplikovan mehanizam upravljanja javnim preduzećem, koje pokriva pet ministarskih resora - NIP, infrastrukturu, ekonomiju, usluge i finansije.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.