Izvor: N1 | Ponedeljak, 09.04.2018.| 19:06
Izdvojite članak Odštampajte vest

Spoljnotrgovinski deficit za trećinu veći nego u februaru 2017. - Neophodna pomoć države domaćim izvoznicima

(Foto: Tony Stock/shutterstock.com)
Prema najnovijim statističkim podacima, u prva dva meseca ove godine, spoljnotrgovinska razmena beleži brži rast uvoza od izvoza i povećanje deficita, koji je za trećinu veći nego u februaru 2017.

- To ukazuje da je srpska privreda i proizvodnja još uvek slaba i da nije dovoljno konkurentna. Mi moramo da se pomirimo sa tim da mi nismo velika zemlja, da nemamo velike proizvodne kapacitete, put reindustrijalizacije je jako dug i pitanje je koliko nama godina treba da se to desi. I zato država treba da usmeri pažnju na već postojeće proizvođače i da njima što više pomogne da se pozicioniraju na stranim tržištima - kaže izvoznik Zoran Ilić.

Deficit će, kaže Ilić, i dalje rasti, jer su u prednosti u odnosu na Srbiju, veće zemlje i zemlje koje su odavno izašle iz tranzicije.

- To više nisu samo veliki igrači kao što su SAD, Kina... Ima puno malih zemalja koje vrlo brzo razvijaju svoju proizvodnju i imaju odličan odnos kvaliteta i cene - rekao je Ilić.

Za ekonomiste porast deficita jeste zabrinjavajući, ali ne i alarmantan. Ipak, upozoravaju da se problem neće rešiti sam od sebe. Privremene faktore pogoršanja spoljno trgovinskih odnosa Srbije sa svetom vide u lošoj poljoprivrednoj sezoni i manjem izvozu prehrambenih proizvoda, i rastu cena energenata.

- Osim toga, na pogoršanje utiče i relativno veliko jačanje dinara u odnosu na evro, odnosno u odnosu na dolar. Tu su i fundamentalni razlozi kao što su veliki manjak sopstvenih sredstava za finansiranje investicija koje postoje u Srbiji - objašnjava ekonomista Milojko Arsić.

Ukupne investicije su male, ali su naša sredstva za investiranje još manja zbog čega se oslanjamo na veliki priliv deviza iz inoistranstva. To jača dinar ali i deficit.

- Osim ovih fundamentalnih razloga, postoje i propusti u ekonomskoj politici, koji privlače špekulativne investitore. Jačanje dinara uz relativno velike kamatne stope privlači one koji gledaju da zarade dosta u kratkom vremenskom periodu - kaže Arsić.

A jak dinar najviše pogađa izvoznike, domaća mala i srednja preduzeća koja izvoze na granici rentabilnosti. Posledica rasta deficita, ukazuje Arsić, može da bude i rast spoljnog duga, koji nećemo moći da servisiramo, ako dođe do naglog zaustavljanja priliva stranog kapitala.

Tome mogu doprineti poremećaj na svetskom tržištu, problemi domaće privrede ili politički problemi Srbije sa svetom.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.