Izvor: Blic | Ponedeljak, 02.04.2018.| 14:40
Izdvojite članak Odštampajte vest

Deset nekadašnjih giganata mogli bi da budu privatizovani u 2018. - Traže se kupci za RTB Bor, PKB, MSK, Petrohemiju...

(Foto: beeboys/shutterstock.com)
Vlada Srbije može, za svako preduzeće čiji je osnivač Republika Srbija, da inicira privatizaciju, odnosno to mogu i lokalna samouprava ili autonomna pokrajina gde su većinski vlasnici kapitala, kažu u Ministarstvu privrede.

To znači da su sva preduzeća u vlasništvu Republike Srbije, lokalne samouprave ili pokrajine, potencijalni kandidati za privatizaciju, dodaju.

U ovoj godini očekuje se da najuspešnija privatizacija bude RTB Bora, a još devet velikih kompanija biće u procesu privatizacije.

1. RTB Bor

- Tender za RTB Bor može da se očekuje sredinom godine, a do sada su interesovanje pokazale kompanije iz Rusije, Kine, Kanade. Za RTB Bor je urađen Unapred pripremljeni plan reorganizacije (UPPR) koji je pravosnažan. U toku su aktivnosti koje se odnose na pronalaženje strateškog partnera - ukazuju u ministarstvu privrede.

Poslednjih dana interesovanje za strateško partnerstvo pokazala je kineska Zijin Mining Grupa. Inače, kapacitet topionice u Boru 80.000 tona godišnje bakra, a iz sopstvenih sirovina trenutno proizvode oko 42.000 tona. Potencijal je otvaranje novih rudnika.

Finansijski izveštaj o poslovanju za 2017. još nije objavljen, ali u RTB Bor su pre mesec dana saopštili da posluju pozitivno i da su lane ostvareni poslovni prihodi bili 302 mil USD, a rashodi 218 mil USD. Dobit je bila pre oporezivanja 84 mil USD, a neto dobitak 42,34 mil USD. Godinu pre toga i ranije, knjižili su ogromne gubitke.

2. HIP Petrohemija Pančevo

U ministarstvu privrede kažu da je za ovu kompaniju unapred pripremljen plan reorganizacije (UPPR) izvršen u celosti.

- Potrebno je sačekati novu procenu vrednosti sa stanjem na dan 31. decembar 2017. godine, kako bi se objava javnog poziva sprovela u prvoj polovini ove godine - ističu.

HIP Petrohemija Pančevo, prema poslednjim podacima ministarstva finansija, našla se među 15 najvećih izvoznika, sa 21,1 mil EUR. Inače sprovođenjem plana reorganizacije (UPPR) oko 76% akcija je u vlasništvu Republike Srbije i povezanih lica, a 24% preostalih akcija u vlasništvu NIS-a i Lukoila.

Poverioci su konvertovali 52,3% ukupnih potraživanja, dok je 47,7% otpisano, tako da je pitanje starih dugova rešeno. Procenjuje se da u kompaniji radi 1.450 zaposlenih.

3. Metanolsko-sirćetni kompleks Kikinda


- Javni poziv za prodaju kapitala objavljen je 12. decembra 2017, ali nije bilo dostavljenih prijava, pa je postupak proglašen neuspešnim. Očekuje se nova procena vrednosti kapitala sa stanjem na dan 31. decembar 2017. godine, a zatim će uslediti objava novog javnog poziva - ističu u ministarstvu privrede.

Akcionarsko društvo Metanolsko-sirćetni kompleks Kikinda je proizvođač hemijskih proizvoda, metanola i sirćetne kiseline. U vlasništvu MSK Kikinda je i MSK-CG sa sedištem u Baru u Crnoj Gori, gde se nalazi i terminal za pretovar sirćetne kiseline iz železničkih cisterni u brodove.

MKS radi od 1987. godine, a danas zapošljava oko 530 radnika. Na svetsko tržište izvozi 95% metanola koji proizvodi, a od proizvedene sirćetne kiseline 98% ide uglavnom na tržište EU. Procenjuje se da u kompaniji radi 535 zaposlenih.

4. PKB korporacija Beograd

U planu je donošenje odluke o primeni najoptimalnijeg načina privatizacije izborom jednog ili kombinacije više raspoloživih modela privatizacije - prodaja kapitala, imovine, strateško partnerstvo - kažu u ministarstvu privrede.

(Foto: bibiphoto/shutterstock.com )
PKB je jedno od najvećih poljoprivrednih preduzeća u Srbiji i proizvođača mleka u Evropi, zapošljava 1.782 radnika od kojih 120 u zavisnim preduzećima. Ratarsku proizvodnju PKB organizuje na 20.500 hektara obradivog zemljišta i ima oko 23.000 grla stoke, a 2016. godine je proizvedeno 60 miliona litara mleka, od čega je oko 56 miliona litara prodato. PKB učestvuje sa 10-12% u ukupnoj količini proizvedenog mleka u Srbiji i sa 53% u snabdevanju tržišta Beograd.

Sredinom prošle godine bio je objavljen javni poziv za dostavljanje ponuda za privatizacionog savetnika. U 2017. interes za kompaniju bili su pokazali jedno fizičko lice iz Kovina, dve kompanije iz Srbije, kao i kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, NR Kine, Singapura i dve iz Velike Britanije.

Tada je potvrđeno da pisma dostavile srpske kompanije Industrija mesa Matijević i MK Komerc, kao i Al Dahra iz Ujedinjenih Aparskih Emirata, dok pisma kompanija iz Velike Britanije, Singapura i Kine nose oznaku tajnosti i njihova imena nisu mogla da budu objavljena.

5. Hidrotehnika-Hidroenergetika Beograd

- Objava javnog poziva biće nakon nove procene vrednosti kapitala sa stanjem na dan 31. decembar 2017. godine - kažu u ministarstvu privrede.

Posle formiranja srpsko-albanske komore Hidrotehnika-Hidroenergetika otpočela je saradnju sa kompanijama iz te zemlje. U Srbiji trenutno gradi dve brane - Selova kod Kuršumlije i Rovni kod Valjeva, kao i kanalizacioni kolektor Interceptor tunel - Višnjica.

Imaju i poslove u inostranstvu, gde grade branu Sarrath i tunel Harka u Tunisu i branu Ourkis u Alžiru. Prosečan broj zaposlenih u 2016. iznosio je oko 400 radnika.

6. Valjevska pivara Valjevo

Očekuje se nova procena vrednosti kapitala sa stanjem na dan 31. decembar 2017. nakon čega će Ministarstvo privrede predložiti Vladi odgovarajući model privatizacije.

I za ovum jedinu pivaru u Zapadnoj Srbiji bio je ranije primenjen UPPR, koji je uspešno okončan. Pivara ima kapacitete proizvodnje od 250.000 hl piva i 30.000 hl proizvedenih osvežavajućih bezalkoholnih napitaka godišnje. U 2017. zapošljavali su 197 radnika, sa prosečnom platom oko 50.000 dinara.

Doprinos pivare republičkom budžetu za prvih 11 meseci prošle godine bio je 207 miliona dinara za akcize, što je za 5 miliona više nego prethodne godine, PDV je oko 91 milion i na sličnom nivou, 88 miliona je uplaćeno za poreze i doprinose radnicima.

7. Luka Novi Sad

- Pre donošenja odluke o modelu i metodu privatizacije i objave javnog poziva potrebno je da se okonča postupak prenosa vlasničkih prava na lučkoj infrastrukturi na Republiku Srbiju sa pravom korišćenja u korist Agencije za upravljanje lukama - naglašavaju u ministarstvu privrede.

Luka Novi Sad je jedina preostala luka u većinskom vlasništvu države. Fima ima 155 zaposlenih i 2016. godine uplatila je u državni budžet skoro 50.000 EUR na ime dividende zbog uspešnog poslovanja. Luka Novi Sad pretovara oko milion tona robe godišnje.

Predhodne godine čak 12 firmi je poslalo pismo o zainteresovanosti. Pisma su slali pojedinaci i firme iz Srbije - Novi Trading NS iz Zmajeva kod Vrbasa, Vimeksim SRB iz Novog Sada, Milšped iz Krnješevaca, Konzul iz Novog Sada, MK Commerce biznismena Miroslava Kostića, Granolist iz Novog Sada, kao i Navihor iz Zuca i Miloš Paunović iz Kovina. Takođe, interesovanje su pokazali i stranci, od Rhenus SE & CO KG iz Nemačke, preko Largo SA iz Slovačke, P&O Ports iz Dubaija, do američke kompanije Valona group corporation.

8. Rudnik Kovin

- Nova procena vrednosti kapitala sa stanjem na dan 31. decembar 2017. godine, a nakon čega će uslediti objava javnog poziva - kažu u ministarstvu privrede.

(Foto: Dziobek/shutterstock.com)
Rudnik Kovin posluje bez državnih subvencija i spremno čeka novu prodaju, oporavljen nakon posledica prve privatizacije. Rudnik Kovin je 2007. godine, kao i još deset preduzeća u Srbiji, bio prodat bugarskom biznismenu Hristu Kovačkom. Kada je država tri godine kasnije poništila prodaju, kovinskom rudniku su ostali dugovi. Do raskida privatizacije dolazi 2010, i od tada se bore i posluju na tržištu, a uspeli su da nasleđena dugovanja saniraju.

Rudnik Kovin radi bez zaliha, jer svih 230.000 tona godišnje proizvodnje uspe da proda, deo proizvodnje prodaje se stanovništvu za grejanje, kao i ciglanama, cementarama i sličnim firmama.

Rudnik Kovin čeka novu privatizaciju, a budući kupac imaće mogućnost da investira u razvoj, jer uz Dunav kraj Kovina leži više od 200 miliona tona lignita, a nalazište je do sada samo okrznuto, jer je od početka eksploatacije 1995. iskopano svega 4,5 miliona tona.

Prvobitno je tu bila planirana izgradnja termoelektrane, ali su ti planovi zaboravljeni zbog raspada Jugoslavije i sankcija koji su usledili. Interesovanje su ranije pokazali investitori iz Rusije i Kine. Zaposleno je 102.

9. Ravanica Ćuprija


U pripremi je odluka o modelu i metodu privatizacije nakon čega se očekuje objava javnog poziva, ističu u ministarstvu privrede.

Ravanica je svojevremeno sagrađena po najvišim standardima na 7,5 hiljada kvadrata, a njen najprepoznatljiviji brend je "bonžita". Ova kompanija je od početka 2016. u stopostotnom državnom vlasništvu.

Sedamdesetih godina prošlog veka u Ćuprijskoj fabrici keksa radilo je 700 radnika, mesečno se proizvodilo 40 vagona slatkih proizvoda. Danas, prema poslednjim podacima, u fabrici radi 111 radnika.

10. Krušik plastika Osečina


- Očekuje se nova procena vrednosti kapitala sa stanjem na dan 31. decembar 2017. godine, nakon čega će uslediti objava javnog poziva - kažu u ministarstvu privrede.

Preduzeće Krušik plastika 1975. godine osnovao je valjevski Krušik, kao fabriku za preradu plastičnih masa i u njemu radi 104 radnika.
Firme:
Ministarstvo privrede Republike Srbije
Vlada Republike Srbije Beograd
Zijin Bor Copper
HIP- Petrohemija a.d. Pančevo
MSK a.d Kikinda
PKB Korporacija a.d. Beograd
Hidrotehnika-hidroenergetika ad Beograd
Valjevska pivara a.d. Valjeva
Rudnik Kovin a.d.
Ravanica Ćuprija
Krušik-plastika a.d. Osečina
IM Matijević d.o.o. Novi Sad
Lukoil Srbija a.d. Beograd
MK Commerce d.o.o. Novi Sad
Al Dahra Ujedinjeni Arapski Emirati
NOVI TRADING NS
VIMEKSIM SRB Novi Sad
Tagovi:
MSK Kikinda
privatizacija RTB Bora
privatizacija HIP Petrohemije Pančevo
privatizacija Metanolsko sirćetnog kompleksa Kikinda
privatizacija MSK Kikinda
privatizacija PKB korporacije
privatizacija Hidrotehnika Hidroenergetike
privatizacija Valjevske pivare
privatizacija Rudnika Kovin
privatizacija Ravanice
privatizacija Krušik plastike
prodaja RTB Bora
prodaja HIP Petrohemije Pančevo
prodaja Metanolsko sirćetnog kompleksa Kikinda
prodaja MSK Kikinda
prodaja PKB korporacije
prodaja Hidrotehnika Hidroenergetike
prodaja Valjevske pivare
prodaja Rudnika Kovin
prodaja Ravanice
prodaja Krušik plastike
privatizacija preduzeća
prodaja preduzeća
tender za RTB Bor
UPPR RTB Bor
strateški partner za RTB Bor
Zijin Mining Grupa
bakar
UPPR HIP Petrohemija Pančevo
NIS
Lukoil
tender za HIP Petrohemiju
tender za Metanolsko sirćetni kompleks
MSK CG Bar
tender za PKB
MK Komerc
Al Dahra iz Ujedinjenih Aparskih Emirata
brana Selova kod Kuršumlije
brana Rovni kod Valjeva
kanalizacioni kolektor Interceptor tunel Višnjica
UPPR Valjevske pivare
tender za Luku Novi Sad
Novi Trading NS iz Zmajeva kod Vrbasa
Vimeksim SRB iz Novog Sada
Milšped iz Krnješevaca
Konzul iz Novog Sada
Miroslav Kostić
Granolist iz Novog Sada
Navihor iz Zuca
Miloš Paunović iz Kovina
Rhenus SE & CO KG iz Nemačke
Largo SA iz Slovačke
P&O Ports Dubai
Valona group corporation
tender za Rudnik Kovin
Hristo Kovački
termoelektrana kod Kovina
tender za Ravanicu
bonžita
tender za Krušik plastiku
Krušik Valjevo
Podelite:
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.