Izvor: eKapija | Četvrtak, 29.03.2018.| 17:58
Izdvojite članak Odštampajte vest

Srpska avioindustrija ima budućnost - Domaći avioni lete za Ameriku, pseudo-sateliti kruže stratosferom

Bespilotne leteliceComposite Technology Team
Avioindustrija je, bez mnogo sumnje, jedna od najprestižijih oblasti i nema mnogo zemalja koje se mogu pohvaliti uspesima u njoj. Skupa tehnologija, visoki troškovi razvoja i potreba za specifično obrazovanim kadrovima među bitnijim su faktorima koji otežavaju zemljama poput naše da se na ovom polju nadmeću sa neuporedivo bogatijom i moćnijom konkurencijom.

Ipak, iako je prilično izvesno da nikada nećemo videti avione kao što su Boeing ili Airbus sa nalepnicom "made in Serbia", to ne znači da domaći entuzijasti ne rade vredno na razvoju tehnologija i proizvoda (pa i delova za te, malopre pomenute, gigante) koji Srbiji obezbeđuju vidljivost na mapi zemalja sa razvijenom avioindustrijom.

Tako je, nakon drugog Vazduhoplovnog samita jugoistočne Evrope koji je nedavno u Beogradu organizovao portal TangoSix, i onima koji nisu dovoljno upućeni postalo jasno da iz Srbije u svet lete avioni i bespilotne letelice domaće proizvodnje, visoko iznad njih kruže pseudo-sateliti stvoreni u Srbiji, dok naša softverska rešenja privače pažnju i takvih giganata poput američkog Boeinga.

Jedna od kompanija koja na najbolji način promoviše srpsku avioindustriju u svetu, svakako je Aero East Europe. nekada kraljevački, a sada jagodinski.

Ova kompanija, naime, nedavno je izvezla prva dva laka aviona proizvedena u Srbiji, letelice "sila 600", na tržište Sjedinjenih Američkih Država, a planira da u naredne dve godine u Americi proda oko 50 takvih aviona.

- Prvi avion će otići u jednu pilotsku školu i služiće za obuku. Drugi će biti izložen na najvećem sajmu na svetu u toj kategoriji aviona, koji se održava od 10. do 15. aprila, na aerodromu Lejkland na Floridi, nakon čega će biti korišćen za komercijalne letove - kaže Milorad Matić Mago, vlasnik kompanije Aero East Europe. Ovo preduzeće, inače, pre nekoliko godina ponelo je priznanje za investiciju godine Aurea, koju dodeljuje naš portal.

Avioni marke "sila" (srpska industrija lakih aviona) već lete širom Evrope, gde ih uglavnom koriste pilotske akademije, a Matić objašnjava da su do sada kupcima isporučene 163 letelice.

Prvi avioni na putu ka Americi
Ovi avion imaju 1.300 kubika, 100 konjskih snaga i postižu brzinu od 220 km na sat. Uz potrošnju od 12 do 18 litara bezolovnog benzina na sat, od Jagodine do Beograda stižu za 35 minuta.

Njihove letelice mogu da se, sem za putnički transport i obuku pilota, specijalizuju za medicinski transport, agrotehnička dejstva, nadgledanje, kontrolu granica...

Matić, ipak, ima i daleko ozbiljnije planove. Kako kaže, već rade na razvoju nove letelice - dvomotornog šestoseda sa 282 konjske snage, sa dometom od 600 do 1.200 kilometara i autonomijom od oko 7 sati leta.

Ovaj avion trebalo bi da se izrađuje u novog fabrici, čiju bi gradnju Aero East Europe tokom maja trebalo da otpočne u Jagodini.

Gradsko veće Jagodine, naime, dodelilo je nedavno ovoj kompaniji plac površine 1,14 hektara za izgradnju nove fabrike lakih aviona površine pet hiljada kvadrata.

Novi pogon trebalo bi da bude gotov za dve godine i da u početku zaposli najmanje 50 radnika sa teritorije Jagodine, a u narednih tri do pet godina do 150 radnika.

Ta investicija, rekao je u septembru prošle godine predsednik Skupštine Jagodine Dragan Marković Palma, "ubrzaće i početak planirane izgradnje aerodroma u Jagodini za avione do 80 putnika".

Proizvodnja aviona u Srbiji deluje kao biznis koji bi država trebalo da pomaže "šakom i kapom" imajući u vidu da većina letelica ide u izvoz, što donosi "živ" novac u zemlju.

Ipak, proizvođači baš i ne mogu da se pohvale velikom pažnjom države. Matić zato skreće pažnju na to da, na primer, u Srbiji uopšte ne postoje standardi za proizvodnju ultralakih letelica, pa oni sada moraju da poštuju propise praktično kao da prave velike, komercijalne avione.

Dodaje i da "ako država već ne pomaže, dovoljno bi bilo barem da ih ne ometa".

Facebook, Google, Airbus i beogradski CTT

Ni beogradski Composite Technology Team (CTT) nije dobijao pomoć od države za razvijanje svog, veoma specifičnog biznisa.

Ova kompanija, naime, na Drugom vazduhoplovnom samitu jugoistočne Evrope predstavila je prvi srpski pseudo-satelit visokog plafona leta (HAPS) - Pupin.

Reč je o letelici super lake konstrukcije i mase od 120 kilograma, sa rasponom krila od 25 metara i krstarećom visinom od 20.000 metara.

Direktor CTT-a Petar Matunović objašnjava da je namena ove letelice da funkcioniše kao komunikaciona stanica u radijusu od 60 kilometara i da se koristi u osmatranju, ranom upozoravanju, meteorologiji, agrikulturi, prenosu interneta, radio signala, signala mobilne telefonije u teškom dostupnim predelima...

- Mi smo jedna od samo pet kompanija širom sveta koje trenutno rade na razvoju pseudo-satelita - kaže Matunović i dodaje da su im među konkurentima na ovom polju Facebook, Google, kao i Airbus sa svojom letelicom Zephyr.

Pseudo-sateliti, inače, lete na mnogo manjim visinama nego konvencionalni sateliti, neuporedivo ih je jeftinije i brže lansirati, pa ih je moguće koristiti i u siromašnijim delovima sveta, poput Afrike. Pored pseudo-satelita, CTT razvija i bespilotne letelice koje svoju primenu mogu da dobiju u snimanju i nadgledanju granica, praćenju saobraćaja i sličnim aktivnostima.

Matunović objašnjava i da se tehnologija na koju je CTT fokusiran korsti pre svega u vazduhoplovstvu, ali da može da bude primenjena i u drugim oblastima.

- Tako baterije koje razvijamo za naše letelice, koje moraju da omoguće veliku autonomiju u veoma nepovoljnim uslovima leta na velikim visinama, mogu da posluže i za unapređenje baterija u električnim automobilima - kaže on.

Međutim, i razvoj tehnologija u drugim sferama neminovno menja ustaljene obrasce u avioindustriji. Da je tako svedoči i iskustvo kompanije AirDB, koja razvija rešenje bazirano na jednoj od najpopularnijih tema u IT sferi danas - blockchain tehnologiji.

(Foto: ronstik/shutterstock.com)
Cilj AirDB-a je, kaže za eKapiju osnivač i direktor Slobodan Vučković, da uz pomoć ove tehnologije učine podatke u avioindustriji dostupnima.

– Novi proizvod na kojem radimo zasniva se na blockchainu i omogućava veću sigurnost podataka, kao i ozbiljne uštede - objašnjava Vučković i dodaje da je, pojednostavljeno, ideja da se podaci o ljudskim i materijalnim resursima u avioindustriji čuvaju kroz blockchain.

Da su potencijal ove tehonologije prepoznale i velike, tradicionalne aviokompanije, poznate po tome da se veoma teško odlučuju na novine u poslovanju, pokazuje i podatak da je Boeing sa svojim partnerima nedavno odlučio da kupi 6,5% kompanije AirDB.

Za Vučkovića, od finansijskog aspekta ove odluke, važnije je to što će im partnertstvo sa tako velikim "igračem" omogućiti pristup njegovoj tehnologiji, ali i poslužiti i kao svojevrstan dokaz kvaliteta proizvoda koji razvijaju.

I domaća vojna avioindustrija ima svoje mesto na tržištu

SEAS 2018 bio je prilika za još jednog proizvođača letelica iz Srbije da se predstavi javnosti. Kompanija EDePro prikazala je tako svoj projekat borbene bespilotne letelice Stršljen.

Ova letelica, dugačka svega 6,75 metara, upravo prolazi poslednje provere mehaničkih komponenti, a očekuju je i testovi lebdenja.

Bespilotni helikopter Stršljen, namenjen za podršku trupama na zemlji, otkrivanju i uništavanju komandnih položaja neprijatelja, osmatranju bojišta, laserskom obeležavanju ciljeva i protivelektronskim dejstvima, prvi put je predstavljen svetskoj javnosti na sajmu IDEX 2017 u Abu Dabiju.

Ova kompanija razvija i raketu klase zemlja-zemlja, pod nazivom Šumadija. U pitanju je vođena raketa dometa preko 280 kilometara, sa masom bojeve glave od 200 kilograma.

U kompaniji EDePro kažu da postoji veliko interesovanje kupaca iz sveta za njihovim proizvodima i dodaju da je prakrično sve na ovim letelicama, osim čipova, proizvedeno u Srbiji.

Miloš Vlahović
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.