Sporazumi o priznanju prekršaja uskoro i u trgovini i radnim odnosima

Unapređenje inspekcijskog nadzora suziće prostor neregistrovanim firmama i preduzetnicima, te firmama "u sivoj zoni" da izbegnu otkrivanje i sankcionisanje, a način da umanje kaznu biće zaključivanje sporazuma o priznanju prekršaja, ocenila je danas Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED).

Sporazum se zasad primenjuje kod prekršaja u saobraćaju, a na inicijativu NALED-a uskoro će biti u trgovini i radnim odnosima.

- Priznanje prekršaja značajno će smanjiti trajanje i troškove prekršajnog postupka i korisno je za sve tri strane - kazao je savetnik za regulatorna pitanja i inspekcijski nadzor u NALED-u Milan Stefanović, na drugoj radionici za primenu sporazuma o priznanju prekršaja iz oblasti pod nadzorom inspekcija.

Kako je objasnio, inspektori neće morati da dolaze na brojna ročišta i videće rezultate svog rada na otkrivanju prekršaja, sudovi će biti rasterećeni većeg broja predmeta, a pojedinci, preduzetnici i firme koji naprave propust koji predstavlja prekršaj, pored nižih novčanih kazni moći će da se sa inspekcijom sporazumeju da im se ne izrekne zaštitna mera poput zabrane obavljanja delatnosti.

Na skupu su predstavljene opšte i posebne smernice za primenu sporazuma o priznanju prekršaja, koje je NALED pripremio u okviru projekta "Unapređenje kapaciteta inspekcija, prekršajnih sudova i privrede", u saradnji sa Tržišnom inspekcijom i Inspektoratom za rad. Projekat je podržao MATRA Fond za regionalno partnerstvo Holandije.

Sporazum o priznanju krivice moći će da sklope pojedinci, preduzetnici i firme za prekršaje kod kojih je moguće otkloniti posledice poslovanja mimo propisa, ako otklone te posledice ili ukoliko nisu ni nastupile.

S druge strane, sporazum neće moći da zaključe oni koji su ometali inspektore u kontroli, nisu postupili po merama koje im je izrekla inspekcija i u slučajevima kada je za prekršaj propisana fiksna novčana kazna jer se tada izdaje prekršajni nalog, navodi NALED.

Na iznos kazne uticaće visina štete, vrednost i količina robe koja se prometuje mimo propisa, broj zaposlenih ili kupaca koji su oštećeni, kao i činjenica da li je prekršaj napravljen prvi put ili je ponovljen.

Iako izrečena sankcija može biti niža u odnosu na iznose koje propisuju zakoni o radu i trgovini (sem za teške prekršaje), ne može da bude manja od minimuma iz Zakona o prekršajima – 5.000 dinara za fizička lica, 10.000 za preduzetnike i 50.000 dinara za preduzeća.

Kako je predložio NALED, za angažovanje radnika na crno početna kazna za firmu koja je prvi put otkrivena iznosila bi 150.000 dinara za jednog radnika i uvećavala bi se po 100.000 dinara za svakih pet neprijavljenih zaposlenih, sve do maksimalnih dva miliona dinara. Isti model bio bi primenjen i kod neisplaćivanja zarada.

U sektoru trgovine, za fizičko lice koje bi prvi put bilo zatečeno da prodaje robu ili pruža usluge kao neregistrovani subjekt, početna kazna iznosila bi 100.000 dinara i mogla bi da bude uvećana do 145.000 dinara u zavisnosti od vrednosti zatečene robe, od 120.000 do 195.000 ako je ponovljen prekrša,j i od 150.000 do 250.000 ukoliko je višestruki povratnik u prodaji na crno.

Zaključivanje sporazuma moći će da predlože i inspektor i okrivljeni. Neophodno je da prekršilac zakona potpiše priznanje i sporazum o vrsti i visini sankcije, a konačnu reč daće sud koji sporazum može i da odbije. Na odluku suda kojom prihvata sporazum ni inspekcija ni okrivljeno lice nemaju pravo žalbe.