Izvor: eKapija | Utorak, 27.03.2018.| 08:16
Izdvojite članak Odštampajte vest

Energetska stabilnost - Da li su Srbiji potrebne nuklearke?

(Foto: FooTToo/shutterstock.com )
Mađarska 51% ukupne energije dobija iz nuklearne elektrane, Slovenija 37%, Bugarska 31%, a Rumunija 18%. Sve ove države su u neposrednom okruženju Srbije, te se i u našoj zemlji postavilo pitanje na koji način ćemo u budućnosti obezbediti stablino energetsko snabdevanje.

Potrošnja energije svuda u svetu raste, u perspektivi je gašenje termoelektrana na ugalj, a postavlja se i pitanje koliko je okretanje energiji iz obnovljivih izvora, zbog klimatskih promena, sasvim održivo rešenje...

Evropske zemlje imaju različite stavove o nuklearnim elektranama. Francuska planira gašenje po dva scenarija - brzom i sporom. Izvesno je i da Nemačka odustaje od nuklearne energije, tako da će još zadržati elektrane na ugalj, graditi elektrane na gas i povećavati korišćenje obnovljivih izvora. Sa druge strane, izgradnju novih nuklearki planiraju Kina, Indija, Koreja...

U Srbiji je i dalje na snazi moratorijum (Zakon o zabrani izgradnje nuklearne elektrane), a stručna zajednica okupila se nedavno u Beogradu na konferenciji gde se kao glavna tema nametnulo pitanje - da li je našoj zemlji potrebna nuklearka?

Dragan Vlaisavljević, izvršni direktor za poslove trgovine električnom energijom u JP Elektroprivreda Srbije, rekao je na tom skupu da Strategijom EPS-a nije planirana izgradnja nuklearnog postrojenja, već da će se to javno preduzeće osloniti na lignit, vodu (hidropotencijal) i od ove godine - vetar.

Kako je objasnio, neki tehnološki zastareli blokovi termoelektrana će se ugasiti, ali će se taj manjak u proizvodnji struje nadomestiti modernizacijom postojećih i izgradnjom novih kapaciteta, navodeći i da se u Kostolcu već gradi jedan blok. On je rekao da bi bilo dobro izgraditi elektranu i u Kolubari, te da Naftna industrija Srbije planira gradnju elektrane na gas, a EPS gradnju vetroparka naredne godine.

Uz to, kako je istakao, potrebno je povećati stepen iskorišćenosti uglja, a "najefikasniji izvor struje je povećanje energetske efikasnosti". Vlaisavljević je ukazao i na to da je za nuklearnu elektranu neophodno 15 godina, kao i više milijardi EUR investicija.

Dejan Ivezić, rukovodilac Centra za energetiku Rudarsko geološkog fakulteta, i jedan od učesnika u izradi Strategije energetike Srbije, napomenuo je da moratorijum na izgradnju nuklearnih elektrana, ipak, ne znači i moratorijim na istraživanja, analize i obuke stručnjaka u toj oblasti.

- I da ne postoji zabrana za izgradnju nuklearki, u Srbiji ne postoji stručni kadar koji bi mogao da prati tehnologiju proizvodnje struje i prerade otpada iz nuklearnih elektrana, pa akcenat treba staviti na obnovljive izvore - rekao je Ivezić.

Nuklearna energija se izučava na samo jednom predmetu na Mašinskom fakultetu, a profesor tog fakulteta, Vladimir Stevanović sa Odeljenja za generatore pare i nuklearne reaktore, naglasio je da je potrebno da imamo stručnjake koji se razumeju u tu materiju.

Predsednik Nadzornog odbora Javnog preduzeća Nuklearni objekti Srbije, Ilija Plećaš, rekao je da Srbija sada nema novac za izgradnju nuklearnih elektrana, ali da je neophodno da i dalje školuje kadrove koji mogu da prate tehnologije.

On je objasnio da će "zemlje koje ne razmišljaju o nuklearnim elektranama za 200 godina doživeti krah". Takođe, upozorio je da Srbija na udaljenosti od 400 do 600 kilometara ima 18 nuklearnih elektrana, tako da će za dva sata, ako se bilo šta desi, imati problem, a neće biti stručnjaka koji bi mogli da odgovore na to.

Inače, najviše nuklearnih elektrana na svetu ima u SAD - njih 100 proizvodi 20% od ukupne električne energije u toj zemlji, dok u Francuskoj njih 58 proizvodi 76% struje. Kina ima 35 i najavila je gradnju još 28 nuklearnih elektrana.

Kompletan sadržaj biltena Energetika: Potencijali obnovljive energije i energetske efikasnosti pročitajte OVDE.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.