Izvor: eKapija | Četvrtak, 22.03.2018.| 15:08

Za medije i namensku industriju u Republici Srpskoj strani ulog ograničen na 49% kapitala - Šta predviđa novi Zakon o stranim investicijama?

Ilustracija (Foto: PORTRAIT IMAGES ASIA BY NONWARIT/shutterstock.com)
Krajem februara Republika Srpska je dobila novi Zakon o stranim ulaganjima, u kojem su definisana prava, obaveze i status stranih ulagača, oblici stranih ulaganja, zatim organi nadležni za odobrenje inostranih investicija, kao i rad Saveta za strane investitore Republike Srpske.

U novom zakonu jasno se navodi u kojim oblastima strani investitor može steći samo do 49% vlasništva u kapitalu, a to su proizvodnja oružja, municije, eksploziva za vojnu upotrebu, vojne opreme i medijski poslovi.

U novom zakonu rečeno je i to da Vlada Republike Srpske može doneti odluku da ulog stranog ulagača kod ovih oblasti ne podleže restrikciji, ukoliko je to dopušteno propisima kojima su uređene te oblasti. Termin medijski poslovi, inače, zamenio je nekadašnji termin "javno informisanje".

- Ove oblasti se i po drugim zakonima smatraju naročito važnim, zbog bezbednosnih razloga, u smislu onemogućavanja stranaca da imaju većinske udele u društvima koji se bave ovim delatnostima i na taj način kontrolišu takve privredne subjekte i njihovo poslovanje - objasnila je za eKapiju Nataša Krejić iz Advokatske firme Sajić.

Zakon predviđa i donošenje Strategije podsticaja stranih ulaganja u RS, a koju donosi Narodna skupština na predlog Vlade. Kao i starim zakonom, i novim je predviđen Savet za strane investitore kao savetodavno telo Vlade, kaže Krejić.

- Novim zakonom je predviđeno sprovođenje postinvesticione podrške poslovnim subjektima sa stranim ulozima, u smislu da predstavnici lokalne samouprave posećuju poslovne subjekte, od njih prikupljaju informacije o uslovima poslovanja i eventualnim problemima. Sve što prikupe nadležni organi jedinica lokalne samouprave prezentovaće ministarstvu, koje će na osnovu toga sastavljati izveštaj i prezentovati ga Vladi - kaže Krejić.

Propisana je i obaveza stranog ulagača da gradonačelniku, odnosno načelniku opštine u kojoj ima registrovano sedište, dostavi podatke o iznosima realizovanih stranih ulaganja do kraja marta tekuće godine za prethodnu godinu. Ti podaci će se, kako kaže naša sagovornica, koristiti prevashodno u statističke svrhe.

(Foto: Stock-Asso/shutterstock.com)
- Za razliku od stranog zakona koji je imao kaznene odredbe, novi zakon ih ne predviđa. Inače, ovaj zakon je jasan i lako sprovodiv, imajući u vidu da pre svega uopšteno govori o ovoj oblasti bez detalja, koji su propisani drugim zakonima, poput zakona o privrednim društvima, zakona o registraciji poslovnih subjekata, zakona o PDV-u, poreskim propisima itd.

Vršilac dužnosti dekana Ekonomskog fakulteta na Palama Marko Đogo vidi ovaj Zakon kao nepotreban, mada u njegovom sadržaju, kako kaže, nema ništa sporno.

- Koncipiran je kao izuzetno liberalan i podsticajan akt za strane investitore, ali sve ono što im se kroz ovaj Zakon nudi je već zagarantovano kroz druge zakone, tako da se radi samo o nepotrebnom gomilanju pravne legistative. Postavlja se pitanje - šta ako je u ovom zakonu nešto zaboravljeno da se navede kao pravo stranog investitora? Bez ovog zakona to pravo bi bilo lakše ostvariti, a nikakva nova prava zakon ne nudi.

Đogu je interesantna i pozicija Saveta za strane investitore.

- Na nivou BiH već postoji FIPA, kao agencija specijalizovana za privlačenje stranih investicija, i postavlja se pitanje odnosa FIPA-e i Saveta. Ne vidim da je to pitanje regulisano zakonom, a trebalo bi da bude. Da li će Republika Srpska nakon ovoga osnovati i vlastitu agenciju za promociju stranih investicija. Odgovor na to pitanje je potrebno znati.

I dalje komplikovana procedura

Krejić navodi da prema iskustvima iz njihove prakse najveći problem stranim investitorima koji odluče da ulažu u RS predstavlja komplikovana administracija i dugotrajni postupci registracije.

- Ne mislim samo na postupak registracije pred sudom, tj. upis u sudski registar, jer registracija jednog poslovnog subjekta se ne završava dobijanjem rešenja suda o registraciji osnivanja društva, nego i na druge postupke, pre svega registracija PDV obveznika, koji je najsporiji, najkomplikovaniji i najdugotrajniji postupak.

Kompletan tekst Zakon o stranim ulaganjima u RS možete videti OVDE.

Teodora Brnjoš

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.