Izvor: Dnevnik | Ponedeljak, 19.03.2018.| 09:50
Izdvojite članak Odštampajte vest

Institut za onkologiju Vojvodine primenjuje savremenu brahiterapiju - Do kraja godine i lečenje raka dojke i prostate

Ilustracija (Foto: Vereshchagin Dmitry/shutterstock.com)
Institut za onkologiju Vojvodine jedina je zdravstvena ustanova u Srbiji u kojoj se rade savremene brahiterapije sa planiranjem uz pomoć aparata za kompjuterizovanu tomografiju (CT). Ranije su zračenja planirali na rendgenu, te je i kvalitet lečenja bio lošiji. Brahiterapija se najviše koristi u lečenju raka grlića i tela materice, rektuma, tumora kože i bronha, a godišnje se u Institutu ovom metodom zrači 350 pacijenata.

Brahiterapija je unutrašnje zračenje, koje se sprovodi tako što se aplikator postavi u telesne šupljine, a radioaktivni izotop ide od aparata u aplikator, odnosno direktno u telo pacijenta. Načelnica Odeljenja radijacione onkologije u Institutu dr Olivera Ivanov kaže kako postoji pet vrsta brahiterapije, te se kod nekih aplikator postavlja u telo, a kod drugih se kroz tumor plasiraju šuplje igle, odnosno kateteri i kroz njih ide izvor zračenja u telo pacijenta. Procedura nije bolna, ali se u nekim situacijama radi u opštoj anesteziji.

- Brahiterapija može da se primenjuje pre ili posle operacije, ali i kao samostalan tretman, u slučajevima kada bolest nije uznapredovala. Godišnje ovom metodom lečimo oko 350 pacijenata, a zahvaljujući Pokrajinskoj vladi nabavili smo softver pomoću kojeg brahiterapija može da se planira na ce-teu ili magnetnoj rezonanci - objašnjava dr Ivanov i napominje da planiranje doza zračenja rade fizičari.

U odnosnu na spoljašnje zračenje, ova vrsta zračne terapije manje oštećuje tkivo, a pored toga može da se primeni jača doza, jer je zračenje preciznije, pa je i izlečenje bolje. Kod spoljašnjeg zračenja koristi se "iks" zraci, a u brahiterapiji su to "gama" zraci. Efekat zračenja je bolji, a dr Ivanov kaže kako planiraju da ovom terapijom tretiraju i rak dojke.

Tada se primenjuje metoda gde se postavljaju igle u tkivo, te se tumor direktno zrači. U nekim slučajevima igle ostaju u telu tri dana, ali su one veoma tanke i pacijent ne trpi bol. Dr Ivanov kaže kako se iglom dolazi tamo gde je nemoguće drugačije da se pristupi. Ipak, ova terapija ne može da se primeni uvek, već se za svakog pacijenta određuje ono što mu je najbolje.

- Nekada se za tumor grlića materice prvo radi spoljašnje zračenje, a kada se tumor smanji, onda se radi brahiterapija. Tumor se smanjio spoljašnjim zračenjem, ali nije nestao. Zato se aplikatorom visoka doza zračenja usmeri tamo gde je ostao tumor, a manja doza uz pomoć igala usmeri se tamo gde je bio tumor - navodi dr Ivanov i dodaje kako se isplaniraju različite doze zračenja, koje su uz pomoć vrhova aplikatora i igala usmerene na različita mesta, a to planiranje se radi uz pomoć CT-a.

Brahitrapija se i do sada primenjivala za karcinome ginekološke regije, rak debelog creva i kože, odnosno keloide, koji predstavljaju zadebljale ožiljke, a za različite lokacije tumora, postoje različiti aplikatori. Dr Ivanov napominje da se uz pomoć planiranja zračenja na CT sada mogu da rade preciznije i kvalitetnije.

- Svakodnevno radimo brahiterapiju kod karcinoma ginekološke regije i tumora bronha, a kada je reč o raku grlića materice starosna granica se pomera ka sve mlađem dobu, te imamo i žene u dvadesetim godinama sa ovom dijagnozom - kaže dr Ivanov i dodaje da se broj obolelih povećava prvenstveno zbog proširenosti infekcije humanim papiloma virusom (HPV).

(Foto: Monkey Business Images/shutterstock.com)
Prema njenim rečima, Srbija je jedna od pet zemalja u svetu sa najvećom incidencom karcinoma grlića materice, jer nema rutinske vakcincije protiv HPV, dok su zemlje u kojima se daje vakcina smanjile učestalost ovog karcinoma.

- U Vojvodini je karcinom grlića materice na četvrtom mestu među novoobolelima kod žena i godišnje bude 319 novoobolelih. Najčešće se javlja u grupi žena koje imaju od 45 do 49 godina, a do 40. godine svaka šesta pacijentkinja koja dobije malignu bolest dobije rak grlića materice. Godišnje u Vojvodini ima 132 smrtna slučaja od ove bolesti i u pitanju je bolest koja je u porastu iz godine u godinu. Kod nas nema vakcine, loš je skrining i prevencija, zato nema ranog otkrivanja i bolest se kod nas otkriva u kasnijem stadijumu - navodi dr Ivanov.

Prognoza zavisi od stadijuma bolesti, ali i drugih faktora, kao što su tip tumora i godine pacijentkinje, jer je bolest ozbiljnija kod mlađih žena. Kada su u pitanju rani stadijumi, prvo se primenjuje operativno lečenje, pa se procenjuje da li treba spoljašnje zračenje ili brahiterapija, što zavisi od karakteristika tumora. Ukoliko je bolest lokalno uznapredovala, ide se na radioterapiju uz brahiterapiju, a ako je metastatska, onda se primenjuje hemioterapija ili palijativna terapija.

Planiranje brahiterapije uz CT ne radi nijedna ustanova u Srbiji i dr Ivanov kaže kako su ovu proceduru uveli u rutinsku kliničku praksu, jer imaju kvalitetan, obučen kadar ljudi koji su spremni za inovacije, a naglašava da za ovu terapiju nemaju listu čekanja.

- Planiramo da do kraja godine uvedemo brahiterapiju i za rak dojke, kao i za rak prostate. Potrebni su nam još neki sitni dodaci u opremi, kao i malo obuke - najavila je dr Olivera Ivanov.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.