Izvor: eKapija | Petak, 16.03.2018.| 11:54
Izdvojite članak Odštampajte vest

Budućnost je naklonjena malim aerodromima - Niš obara rekorde, Morava traži svoju šansu

(Foto: Dabarti CGI/shutterstock.com)
Kada je sumiranje rezultata na kraju 2014. pokazalo da je Aerodrom Konstantin Veliki tokom čitave te godine imao tek 1.335 putnika, realnije je bilo očekivati da bi niška vazdušna luka do danas mogla da zatvori svoju pistu, nego da menadžment sada razmišlja kako da ugosti očekivanih gotovo pola miliona putnika u 2018.

Ovaj, retko zabeleženi rast, jasno je pokazao koliko zapravo, čak i na ekonomski ograničenom tržištu poput našeg, ima potencijala za avio-biznis.

Upravo o tom potencijalu govorilo se i na panelu posvećenom poslovnim modelima aerodroma u regionu - manje ili više uspešnim, održanom u okviru nedavnog Vazduhoplovnog samita Jugoistočne Evrope SEAS18.

Naime, kako je rekao menadžer Aerodroma Brač Tonči Peović, u Evropi broj putnika konstantno raste ali, zbog komplikovanih ekoloških i drugih propisa, nema niti jednog aerodroma kapaciteta većeg od pet miliona putnika koji se danas gradi, ne računajući Tursku.

Upravo u tome se krije najveća šansa koju, navodi on, imaju mali aerodromi, poput bračkog, niškog, ali i nekih koji tek traže svoju šansu. Jedan od njih je i Aerodrom Morava, poznat i pod imenom - Lađevci.

Na ovaj, nekada vojni aerodrom, oktobra 2011. sleteo je prvi civilni avion, ali i pored višemilionskih ulaganja, izgradnje pristanišne zgrade i kontrolnog tornja, kao i bezbroj obećanja - redovan saobraćaj na njemu nikada nije uspostavljen.

Za konačno uređenje potrebno je još nekoliko miliona evra, a poslovni ljudi u dolini Zapadne Morave veruju da bi se takva investicija dugoročno isplatila.

Kako objašnjavaju, aerodrom je idealno lociran, ne samo za stanovnike okolnih gradova (Kraljevo, Čačak, Gornji Milanovac, Kragujevac...) već i za dalji razvoj industrije, poljoprivrede i turizma u okruženju.

Mihajlo Jović iz Poslovne zajednice Čačka priznaje da problemi pri realizaciji projekta aerodroma postoje, ali smatra da ne treba da predstavljaju kočnicu ovakvom projektu.

– Mi znamo da postoji veliki broj problema, svesni smo toga, ali da je Niš tako razmišljao ništa od ovoga što je on danas ne bi postojalo. Trenutno, gradovi Čačak, Kraljevo i Novi Pazar spremni su da finansiraju projekat Aerodroma Morava – naveo je on.

Da bi Srbija, posle beogradskog i niškog, mogla da dobije i treći civilni aerodrom u funkciji potvrđuju i reči ministarke građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorane Mihajlović iz oktobra prošle godine.

– Kao što smo podigli aerodrom u Nišu, tako isto mislim da hitno moramo da završavamo taj posao kod aerodroma u Kraljevu, jer je on toliko važan. Možda čak ne toliko važan kada je reč o putničkom saobraćaju, koliko je važan za kargo i koliko je važan da iz celog kraja koji gravitira aerodromu omogući izvoz proizvoda – navela je ministarka.

(Foto: Pierre-Yves Babelon/shutterstock.com)
O značaju teretnog saobraćaja govori i Bojan Avramović iz Regionalne razvojne agencije Jug (RRA Jug). On kaže da niškom aerodromu posebno veliki prihod dolazi od kargo saobraćaja i činjenice da se u okviru aerodroma nalazi i carinski terminal.

- Sva roba koja dođe ili se šalje avionom iz Niša donosi značajan novac za dalje funkcionisanje preduzeća - objašnjava Avramović.

Koferi direktno u hotel

Da mali aerodromi moraju da posluju i zarađuju na "kreativne" načine, pokazuje i primer bračkog aerodroma.

Njegovi sadašnji kapaciteti, naime, toliko su skromni da nisu u stanju da organizuju podelu prtljaga kada veći avion sleti pa se u dogovoru sa agencijama još na polaznom aerodromu označava u koji hotel koferi treba da idu. Nakon sletanja u Brač aerodrom ih, o svom trošku, prevozi.

- Ta usluga se turistima toliko dopala da su počeli za se raspituju kod svojih agencija kada će biti uvedena i na drugim destinacijama, ne shvatajući da mi ovde to radimo zato što nemamo drugog rešenja - kaže Tonči Peović.

On, ipak, smatra da je budućnost naklonjena manjim vazdušnim lukama i da se isplati investirati u njih.

- Do 2035. godine uspeh će beležiti samo regionalni aerodromi. Dakle, strategiju treba kreirati u kontekstu prednosti koju će imati mali aerodromi – objasnio je Peović.

Kako kaže, velike tradicionalne aviokompanije i dalje često "izbegavaju" male aerodrome, ali su na njima zato veoma prisutne manje i, naročito, niskotarifne kompanije.

Uglavnom skromnija infrastruktura donosi i manje troškove, pa ovi aerodromi mogu da jeftino ponude svoje usluge lou-kost prevoznicima koji, sa svoje strane, to prenose na pristupačnu cenu karata.

Uz to, Peović je ukazao i na još jedan sve popularniji trend u avioindustriji - saradnju velikih turoperatora i avioprevoznika. Mnoge velike svetske turističke agencije ili svojim avionima ili u partnerstvu sa aviokompanijama, naime, svake godine prevezu ogroman broj turista širom sveta. Njima je zato veoma bitno da svoje goste mogu da "isporuče" što bliže željenoj destinaciji.

Tu je, kaže Peović, i šansa aerodroma kojim on upravlja. Bračka vazdušna luka nedavno je produžila svoju pistu i na taj način omogućila sletanje većih aviona.

Gotovo istovremeno poraslo je i interesovanje agencija i aviokompanija, pa je Brač u 2017. imao rekordne rezultate, a očekivanja za ovu i naredne godine još su veća.

– Već intenzivno radimo na sledećoj fazi produženja piste, kako bi mogao sletati B737-700 i B737-800. Cilj svega toga je da se opet prilagodimo klijentima, koji shvataju da im je interesantno da slete većim avionima na Brač, jer im to donosi manje troškova po sedištu i veću zaradu – objašnjava Peović.

U Brač je prošle godine sletelo oko 20 hiljada putnika, a planovi su da se u budućnosti taj broj poveća na šestocifrenu brojku. Iako u okruženju ima još velikih aerodroma (Split, Zadar, Mostar, Dubrovnik...), Peović veruje da za sve njih ima mesta na tržištu.

- Nama najbliži, splitski aerodrom, radi na granici kapaciteta. Čak i kada bismo im "uzeli" 100-200 hiljada putnika to za njih ne bi značilo ništa, a nama bi donelo mnogo.

Wizz Air i Ryanair "probudili" Niš


Odnos velikog i malog aerodroma aktuelna je tema i u Srbiji u poslednje vreme, jer su se prilikom objašnjavanja detalja dogovora o koncesiji beogradskog Aerodroma Nikola Tesla pojavile informacije da bi broj putnika na drugim aerodromima u Srbiji mogao da bude ograničen na milion, kao i mišljenja da je ubrzani razvoj u Nišu došao "u najgorem trenutku za ugovaranje koncesije u Beogradu".

(Foto: Rebius/shutterstock.com)
Ipak, Bojan Avramović iz RRA Jug kaže da nema razloga za zabrinutost i objašnjava da niški aerodrom ima veliku podršku države i da nikakvih ograničenja neće biti.

On dodaje i da je, uprkos informacijama o mogućem povećanju taksi koje se naplaćuju aviokompanijama, sa 3 na 6 EUR po putniku, nedavno odlučeno da barem do 2022. takse ostanu na sadašnjem nivou.

Podseća i da je do 2014. godine aerodrom bio teret Gradu i da je tada doneta odluka da se, možda i po poslednji put, pokuša oživljavanje ovog aerodroma. Kako kaže, dokaz da su u tome uspeli jeste i to što lokalna samouprava više ne pomaže subvencijama, već je Aerodrom Konstantin Veliki u stanju da sam sebe izdržava.

Sa niškog aerodroma trenutno lete tri avioprevoznika. Mađarska lou-kost kompanija Wizz Air i irski niskotarifni gigant Ryanair putnicima nude jeftine letove ka desetak evropskih gradova, dok švajcarska nacionalna aviokompanija Swiss povezuje Niš sa Cirihom.

Samo od linije ka Beču koju će Wizz Air uspostaviti 15. novembra očekuju novih 45.000 putnika na godišnjem nivou.

Miloš Vlahović
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.