Izvor: eKapija/Tanjug | Ponedeljak, 05.03.2018.| 01:02
Izdvojite članak Odštampajte vest

Počeo Kopaonik biznis forum - Šta posle fiskalne konsolidacije glavna tema "srpskog Davosa"

(Foto: Matej Kastelic/shutterstock.com)
Jubilarni 25. Kopaonik biznis forum počeo je u nedelju, 4. marta 2018. godine, okupivši rekordnih 1.000 učesnika i panelista, a centralna tema biće – Šta posle fiskalne konsolidacije: Kako fiskalnu stabilnost merama ekonomske politike pretvoriti u održiv rast i razvoj?

U fokusu jubilarnog skupa, koji traje do srede, 7. marta, biće i digitalna Srbija, osnaživanje ženskog preduzetništva, izgradnja gradova budućnosti u Srbiji, kao i druge teme.

Već dve i po decenije postojanja Kopaonik biznis foruma, popularnog "srpskog Davosa", hiljade ekonomista, političara, diplomata, biznismena i medijskih ekipa početkom svakog marta sastaju se na Kopaniku, sa idejom da odgovore na najveće izazove srpske ekonomije u godinama pred nama.

Teme koje svih prethodnih godina muče, pre svih građane, i dalje su aktuelne i biće predmet razgovora stručnjaka - preglomazna administracija, restrukuriranje propalih preduzeća, povećanje konkurentnosti i mogućnosti unapređenja regionalnih ekonomskih odnosa na Zapadnom Balkanu.

Predsednik Saveza ekonomista Srbije i predsednik Programskog odbora KBF-a Aleksandar Vlahović kaže da je Kopaonik biznis forum najzačajniji takav događaj u ovom delu Evrope i da se njegov kvalitet svake godine podiže kako bi se napravila platforma za kritičku raspravu i analizu.

On posebno izdvaja panel koji se, kaže, organizuje zahvaljujući partneru Kopaonik biznis foruma, kompaniji MasterCard, i to je predavanje najpoznatijeg evropskog futurologa Magnusa Lindkvista.

Sa Kopaonika će se jasno, ističe, poslati poruka državi koji su dobri rezultati iz prethodnog perioda, ali i šta nije dobro urađeno i na čemu se mora više raditi.

Srbija je, kaže Vlahović, danas zemlja sa unapređenim kreditnim rejtingom, na nivou BB sa pozitivnim izgledom, i svega dva koraka, smatra, Srbiju deli od dobijanja investicionog rejtinga, što je prema njegovoj oceni važno za ukupan imidž zemlje i visinu novih investicija.

On smatra i da je sada prilika da Srbija uhvati korak sa 4. tehnološkom revolucijom i digitalizacijom koja traje u svetu, jer je to, kako ocenjuje, ono što utiče na izgradnju konkurentne privrede u Srbiji.

Srbija bi mogla da bude lider digitalne ekonomije 21. veka

Forum je počeo specijalnim događajem Digitalna ekonomija - šansa za Srbiju da se nađe među vodećim zemljama. Usledio je i panel Osnaživanje ženskog preduzetništva.

(Foto: Picsfive/shutterstock.com)
Srbija bi mogla da bude među vodećim digitalnim ekonomijama u 21. veku, a već je lider u regionu po tome što deca od petog razreda uče informatiku, rekao je jedan od osnivača i direktor kompanije Nordeus Branko Milutinović.

Na prvom panelu je predstavljena Inicijativa Digitalna Srbija, a učestvovali su i pomoćnica direktora BioSens Instituta Vesna Crnojević Bengin, direktor Razvojnog centra kompanije Majkrosoft u Srbiji Dragan Tomić.

Crnojević Bengin je rekla da se Srbija nije bila u mogućnosti da profitira od prve, druge ili treće indutrijske revolucije, ali da sada ima šansu da profitira od četvrte, a to je digitalna transformacija.

I dalje razlike u platama, žene zarađuju oko 10% manje od muškaraca

Više od polovine stanovništva čine žene, međutim, one nisu dovoljno prisutne na rukovodećim pozicijama u kompanijama, a da bi dostigle platu kao njihov kolega koji radi isti posao, morale bi da rade duže 40 dana u toku godine, rečeno je na panelu o ulozi žena u promeni poslovnog okruženja.

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković kazala je da razlika u platama pokazuje rodnu nejednakost i ukazuje da muškarci u Srbiji u proseku imaju 10,4% veću platu u odnosu na žene za isti posao. Najveći "platni jaz" se primećuje kod zaposlenih koji imaju od 40 do 49 godina i imaju visoku stručnu spremu, pa žene u finansijskom sektoru primaju 91.000 dinara, a muškarci 120.000 dinara.

Pomoćnica direktora EBRD Aleksandra Vukosavljević naglasila je da u ruralnim sredinama manje od 20% žena su vlasnice zemlje i isto toliko vlasnice kuće.

Ona je rekla da žene danas moraju biti nosioci promena, te da se danas prenaglašava uloga muškarca kao finansijera porodice i da se žene često odriču karijere zbog muškaraca.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.