Izvor: Blic | Subota, 15.11.2008.| 14:44

Italijani traže modernizaciju pruge Temišvar-Pančevo - za remont šina 25 mil EUR

Privrednici Italije, koji su u Rumuniji otvorili 14.000 firmi sa oko 410.000 radnika, zainteresovani su za bolje povezivanje Srbije i Rumunije železnicom. Linijom Temišvar - Vršac - Pančevo redovno idu teretni vozovi za Apenine i obrnuto, a jedini teretni voz koji dva puta nedeljno ide od Kikinde do Pančeva upravo je iz Temišvara, po italijanskoj narudžbini.

Do pre 16 godina tom trasom dnevno je tutnjalo po šest teretnjaka u svakom smeru, a intenzivan je bio i putnički saobraćaj.

Gro italijanskih investicija u Rumuniji je u sektor poljoprivrede, u niže faze prehrambene industrije, preradu drveta, kamena, petrohemije... Reč je o kabastoj robi kojoj odgovara transport prugom, a ni Italija nije baš blizu. Kako se predviđa dug period skupog goriva, jasan je interes da prevoz bude što jeftiniji. Računica italijanske kompanije "Sfir", koja je kupila šećeranu u Senti, pokazuje da bi transport šećera iz Sente u Evropsku uniju bio za dve trećine jeftiniji od sadašnjeg drumskog da je obnovljen saobraćaj na prugama Senta - Subotica i Subotica - Bogojevo - Vinkovci.

Italijanski privrednici su više puta razgovarali sa čelnim ljudima iz svih ekonomskih ministarstava Vlade Srbije, ukazujući na nepovoljnu okolnost srpske privrede: udeo transportnih troškova kreće se od 15 do 30% cene finalnog proizvoda, dok u zemljama EU ovaj proizvodni trošak prosečno dostiže tek 7,5% finalne cene. Problem je u zapuštenosti železničke infrastrukture, lokomotiva i vagona... Jedna studija beogradskog Saobraćajnog fakulteta pokazala je ekonomsku opravdanost revitalizacije lokalnih pruga i šinskog putničkog saobraćaja.

Analiza pruge Pančevo - Zrenjanin - Kikinda - rumunska granica, pokazala je da bi za remont šina bilo dovoljno uložiti do 25 mil EUR, a nabavka šinobusa staje oko 600.000 EUR. Vozila bi se isplatila za sedam godina, dok bi isplativost ulaganja u infrastrukturu bila nešto duža.

Italijani su najavili želju da suinvestiraju u revitalizaciju pružnog sistema u Panoniji. Posebno su zainteresovani da se od Vladimiraca, stanice na pruzi Vršac - Pančevo, izgradi kolosek do planirane luke u Kovinu, a pruga Temišvar - Zrenjanin (sa koje su posle Rezolucije IB razmontirane šine po tri kilometra sa svake strane granice) revitalizuje i izgradnjom 23 kilometra do Žablja rastojanje do Novog Sada skrati za 40 kilometara. Nova trasa bi potom prelazila Dunav i tunelom kroz Frušku goru, kod Rume izlazila na dvokolosečeni koridor Beograd - Zagreb.

Stvar je, dakle, u našim rukama. U slučaju da budemo neodlučni, Italijani računaju na varijantu da se od Temišvara, preko Subotice i Segedina, povežu sa Pečujom, odakle postoji pružna veza za Zagreb, Maribor i Ljubljanu.

Podsetimo, nedavno je strani partner odustao od izgradnje tvornice bioetanola u Zrenjaninu, ponajviše stoga što sirovinu, oko 1,5 miliona tona pšenice i kukuruza, nije mogao dopremiti isključivo drumskim putem a da ne počini "ekološki zločin".

Zapostavljanjem železnice, te ukidanjem plovidbe opasno zagađenim Begejom, najveći grad Banata se našao u svojevrsnoj izolaciji.

Banatska magistrala

Nedavno je prezentovana mapa poluautoputa od Rume, preko Novog Sada i Zrenjanina do pogranične Međe, u dužini 169 km, sa tunelom kroz Frušku goru. Po toj ideji, Rumuni bi trebalo da izgrade preostalih 39 kilometara do Temišvara, a oba kraka koridora 10 spoje sa koridorom 4 kojim se gradi put od Budimpešte do Istanbula. Hoće li se proširenje drumske mreže u Panoniji odvijati baš ovom ili nekom od starijih varijanti, preko Kikinde, odnosno Vršca, ostaje da se vidi.


Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.