Izvor: Kamatica | Utorak, 13.02.2018.| 16:10
Izdvojite članak Odštampajte vest

Pitanje osiguranja kod NKOSK složenije od troškova obrade kredita - Mogu li kupci stanova sudski tražiti povraćaj novca?

Kada su banke 2010. godine građanima počele da nude stambene kredite osigurane kod NKOSK, uz povoljnije uslove i nižu kamatnu stopu, najveći broj realizovanih kredita je bio baš te godine, piše portal Kamatica.

U periodu od 2010. do 2016. godine odobreno je 47.636 kredita osiguranih kod NKOSK, čija je ukupna vrednost 1.701.414.540,39 EUR.

Kredit koji je osiguran kod NKOSK je za banku predstavljao manji rizik u slučaju nenaplativosti, pa samim tim kamata po kojoj su se odobravali bila je povoljnija za klijenta.

Poslednjih dana dosta se polemiše oko nezakonitih naknada koje su banke naplaćivale klijentima, a između ostalog i naknada kod NKOSK može se smatrati jednom od njih, piše Kamatica.

Međutim, za razliku od naknade za odobravanje i puštanje kredita, za koju su sudovi kod podnetih tužbi presudili u korist klijenata i naložili poslovnim bankama da klijentima vrate iznos koji su naplatile uvećan za zateznu kamatu, kod tužbi vezanih za NKOSK nije uvek takav slučaj.

Procenat koji su banke naplaćivale klijentima kretao se od 1,5% do 4% od iznosa kredita, plus jednokratna naknada od 30 EUR. Pa tako, na primeru jednog kredita od 50.000 EUR, na ime osiguranja kod NKOSK klijent je plaćao 30 EUR, a u zavisnosti od visine premije za osiguranje dodatnih 750 do 2.000 EUR.

Za finansijski portal Kamatica, beogradski advokat Marko Stanković objašnjava da li je moguće sudskim putem zatražiti povraćaj novca koji je plaćen na osnovu osiguranja kod NKOSK.

- Pitanje troškova osiguranja kod NKOSK-a je složenije nego pitanje troškova obrade kredita. U praksi postoji nekoliko modaliteta prevaljivanja ovih troškova na klijente, od kojih i zavisi mogućnost uspeha u postupku - kaže Stanković i dodaje da se jedan modalitet koji su banke koristile sastojao u tome da su banke klijentima koji plate osiguranje kredita odobravali "protivuslugu" u vidu umanjenja kamatne stope, te ovakva odredba svakako ne bi bila ništavna.

Kada je u pitanju drugi modalitet, kod koga ovakva "protivusluga" nije postojala (već je trošak osiguranja predstavljao dodatni teret za klijenta), tačno je da postoje odluke sudova kojima su usvojeni tužbeni zahtevi u korist klijenata. Ipak, treba napomenuti da ni kod ovog pitanja stav nije jedinstven.

Stanković kaže da upravo iz ovih razloga nije moguće zauzeti generalan stav o ništavosti ovakvih odredbi, već je potrebna analiza svakog konkretnog slučaja.

Poslednjih nedelja štampa i internet portali su zatrpani naslovima kako se "sigurno" dobijaju postupci protiv banaka. U nekoliko dana broj pokrenutih postupaka se meri hiljadama, ali nije sve uvek crno ili belo, te treba biti oprezan i pažljivo razmotriti sve mogućnosti, piše Kamatica.

- Bitno je naglasiti građanima da sudske odluke ne predstavljaju izvor prava, te da je moguće da se stav promeni, odnosno da se u narednim identičnim postupcima donesu drugačije presude. Dakle, ni pravnosnažna presuda nije apsolutno siguran pokazatelj daljeg postupanja suda. Iz svih ovih razloga, smatramo da treba biti oprezan i ne žuriti sa pokretanjem sudskih postupaka pre detaljne analize u kontekstu najnovije sudske prakse - kaže ovaj beogradski advokat.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.