Izvor: eKapija | Sreda, 24.01.2018.| 10:26
Izdvojite članak Odštampajte vest

RETROSPEKTIVA 2017 - Investicije u oblasti EKOLOGIJE koje su izazvale najveće interesovanje korisnika eKapije

Ilustracija (Foto: xtock/shutterstock.com)
Investicioni tim eKapije uradio je analizu i formirao rang listu investicija i investicionih ideja koje su izazvale najveće interesovanje/čitanost naših korisnika u 2017. godini. Rezultati su veoma interesantni, neki očekivani, mada ima i dosta iznenađenja, tako da smo upravo zbog toga odlučili da ove informacije podelimo sa vama.

Predstavljamo vam najzanimljivije projekte u kategoriji EKOLOGIJA.

Zaštita životne sredine poslednjih godina postala je jedna od globalih gorućih tema. Klimatske promene, zaštita šuma, prirodnih staništa, mora i okena, neke su i od tačaka Ciljeva održivog razvoja Ujedinjenih nacija iz 2015, dokumenta čija je i Srbija potpisnica.

Takođe, Srbija je na putu ka članstvu u Evrpskoj uniji u obavezi da pre svega uskladi svoje zakonodavstvo sa evropskim.

Ipak, važnije od usklađivanja i onoga što je "na papiru" je šta se zaista poštuje i koliko se ulaže u ekologiju i zaštitu životne sredine. Poglavlje 27, koje se odnosi na zaštitu životne sredine, važi za najskuplju i najzahtevniju oblast ka punopravnom članstvu u EU, a naša zemlja na tom putu mora da izgradi i mnogobrojna postrojenja u skladu sa zahtevima Unije.

Za razliku od prethodnih godina, 2017. počelo je i da se konkretnije radi na ovakvim projektivama. Formirano je i Ministarstvo za zaštitu životne sredine. Prema najavama ministra Gorana Trivana, Srbija bi u procesu pristupanja EU u junu 2018. godine mogla da otvori Poglavlje 27, odnosno, do tada bi trebalo da bude završena pregovaračka pozicija. Evropska komisija pozvala je Srbiju da podnese taj dokument, koji je osnova za otvaranje poglavlja. Koliko će vremena biti potrebno da se pregovori u ovoj oblasti zatvore, zasada nije poznato.

Srbiji će, prema ranijim procenama, za prilagođavanje standardima EU u zaštiti životne sredine u periodu od 30 godina biti potrebno oko 15 mlrd EUR. U prilog tome da je ovo jedno od najskupljih poglavlja govori i to da je, recimo, samo za više od 300 prečistača otpadnih voda, koji će morati da se nađu u većini mesta u našoj zemlji, potrebno oko 5 mlrd EUR! O prečišćavanju otpadnih voda je prošle godine, sudeći prema našoj listi, bilo i najviše reči.

Krenimo redom.

Budući izgled postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na Zlatiboru
Sredinom prošle godine u Srbiji je svega 8 prečistača, od 44, koliko ih je u tom trenutku bilo, zadovoljavalo kriterijume koje Unija nalaže. U međuvremenu je počelo nekoliko projekata, a jedan od njih je sa prošlogodišnjeg drugog mesta, ove godine došao na pobedničku pozicuju. Reč je o prečistaču na Zlatiboru, čije je gradnja počela u novembru prošle godine, u dolini reke Obudojevice.

Ukupna vrednost postrojenja, koje predvodi našu listu, je 4,5 mil EUR, a osim lokalne samouprave, 1,5 mil EUR izdvojila je slovenačka vlada. Kako je najavljeno prilikom otpočinjanja radova, postrojenje bi trebalo da bude pušteno u rad krajem 2018. Radove izvodi konzorcijum koji čine građevinske firme Jedinstvo iz Sevojna, beogradski Beohidro i slovenačka firma Hidroinženiring, a korisnik budućeg postrojenja biće JKP Vodovod Zlatibor.

Prečišćavanje otpadnih voda, kao što je već rečeno, bila je glavna ekološka tema prošle godine. Pet godina od potpisivanja ugovora o izgradnji bilo je potrebno da Šabac u novembru prošle godine dobije svoje postrojenje. U ovaj projekat uloženo je više od 18 mil EUR, a izgradnju je sufinansirala EU sa 10 mil EUR, dok je ostatak novca obezbedila lokalna samouprava i država.

Ovo postrojenje vicešampionsko mesto na našoj listi deli sa projektima čija je realizacija najavljena u još nekoliko gradova. Uz Šabac, na drugoj poziciji su i projekti u Nišu, Leskovcu, Vranju, Kruševcu, Loznici, Pirotu i Požarevcu.

Deponija Vinča

Grad Beograd sklopio je, nakon sprovedenog tendera, krajem avgusta prošle godine, ugovor o javno privatnom partnerstvu sa francusko-japanskim konzorcijumom The Consortium of SUEZ Groupe SAS & I-Environment Investments limited, kojim je predviđeno uređenje deponije u Vinči, a ovaj projekat našao se na trećem mestu. Obaveze privatnog partnera iz ovog dvadesetpetogodišnje ugovora su, između ostalih, sanacija postojeće deponije, kao i izgradnja postrojenja za tretman građevinskog otpada, kao i tretman i odlaganje komunalnog otpada. Vrednost investicije, koja podrazumeva i postrojenje za proizvodnju toplotne i električne energije iz otpada, je oko 300 mil EUR, a gradnja bi trebalo da počne krajem 2018. godine.

Da u očuvanje životne sredine moraju da se uključe svi, pokazala je i ProCredit banka, koja je u februaru prošle godine postala prva finansijska institucija koja je u našoj zemlji uskladila svoje poslovanje sa jednim od najzahtevnijih svetskih standarda kada je reč o očuvanju životne sredine - ISO 14001:2015. Taj standard, koji je doveo ovu banku na četvrto mesto naše liste, znači zvaničnu potvrdu usklađenosti svih njenih aktivnosti sa zakonima u oblasti životne sredine, sistemsko praćenje uticaja koja poslovanje banke ima na životnu sredinu, planiranje unapređenja i implementaciju mera u oblasti zaštite životne sredine.

O povezanosti energetike i ekologije svedoči i peto mesto na našoj listi, koje je pripalo izgradnji postrojenja za odsumopravanje u TENT A.

Sumpor-dioksid je među vodećim gasovima koji imaju negativan uticaj na životnu sredinu. Ovaj nusprodukt rada automobilskih motora i fabričkih postrojenja, rastvarajući se u vazduhu uzrokuje kisele kiše, koje uništavaju biljke, metalne konstrukcije i građevine, a evidentan je i negativan uticaj na zdravlje.

Kako bi smanjila proizvodnju ovog gasa, Elektroprivreda Srbije, potpisala je ugovor o izgradnji postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektrani Nikola Tesla A sa japanskom kompanijom Mitsubishi Hitachi Power. U konzorcijumu koji će realizovati projekat su i japanska korporacija ITOCHU i domaća firma Jedinstvo iz Sevojna. Realizacija projekta počela je u decembru, a trebalo bi da bude završena u poslednjem kvartalu 2022.

Postrojenje za odsumporavanje smanjiće emisiju sumpor-dioksida devet puta (Foto: Petr Louzensky/shutterstock.com)
Zahvaljujući ovom postrojenju, vrednom 167 mil EUR, emisija sumpor-dioksida biće smanjena devet puta - sa oko 74.000 tona na 7.800 tona godišnje, što je u skladu sa evropskim direktivama.

Na teritoriji prestonice ostajemo i kada je o šestom mestu reč, a vraćamo se prečišćavanju otpadnih voda. Za jedan od velikih ekoloških problema sa kojim se Beograd suočava - izlivanje otpadnih voda direktno u Savu i Dunav - nazire se rešenje, zahvaljujući ugovoru između Grada Beograda i China Machinery Engineering Corporation, potpisanom u novembru, koji predviđa izgradnju prečistača otpadnih voda. Izgradnja bi trebalo da počne u drugoj polovini 2018, a ukupna vrednost projekta je čak 260 mil EUR.

Iako je, za razliku od prethonog perioda, prošle godine bilo više reči o ekologiji, projekti su uglavnom tek na početku realizacije. Jedan od malobrojnih završenih projekata nalazi se na poslednjem mestu naše liste i 115 kilometara jugoistočno od Beograda. Svoja vrata prošle godine otvorio je reciklažni centar u Kragujevcu. Izgrađen u u okviru Javno komunalnog preduzeća Čistoća Kragujevac, centar za reciklažu pušten je u rad krajem marta 2017. i u njemu se selektuje i odlaže plastika, aluminijum, tetrapak, otpadna ulja, kućna hemija i otpadne gume. JKP Čistoća bi, prema procenama, prodajom recikliranog otpada godišnje moglo da ostvari prihod od 20 miliona dinara, rečeno je prilikom otvaranja ovog centra.

Takođe, Kragujevac bi, kako je tom prilikom najavljeno, mogao da dobije i Regionalni centar za upravljanje otpadom.

Kako će na ekološkom planu izgledati ova godina, ostaje nam da vidimo. Prečistači na Zlatiboru i u Nišu, čija je realizacija počela 2017, recimo, našli su se na našoj listi i godinu dana ranije. Za to koliko će novih projekata otpočeti, a šta će se nastaviti i ponoviti i u ovoj godini, moraćemo da sačekamo 2019. Mnogo više ćemo, prema procenama, morati da čekamo na pomenutih 300 prečistača sa početka ovog teksta, jer će Srbija u pregovaračkoj poziciji, kako je najavljeno, za njihov završetak predložiti 2041. godinu!

Pogledajte kompletnu rang listu investicija u kategoriji EKOLOGIJE i uporedite koliko se ona slaže sa nekim Vašim razmišljanjima, ocenama i procenama.

I još nešto, da li ste videli koji projekti su izazvali Vašu pažnju u kategoriji TURIZAM, ZABAVA I REKREACIJA, KOMUNALNA INFRASTRUKTURA I ENERGETIKA, ZDRAVSTVO, NEKRETNINE (stambeni i poslovni prostor), POLJOPRIVREDA I PREHRAMBENA INDUSTRIJA i INDUSTRIJA?


Firme:
eKapija.com Beograd
Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srbije
Vlada Republike Srbije Beograd
Opštinska uprava Čajetina
Hidroinženiring d.o.o. Ljubljana
JKP Vodovod Zlatibor
MPP Jedinstvo Sevojno a.d. Sevojno
Beohidro d.o.o. Novi Beograd
Grad Šabac
Grad Leskovac
Grad Vranje
Grad Kruševac
Grad Loznica
Grad Pirot
Gradska uprava Požarevac
Grad Beograd
ProCredit Bank a.d. Beograd
Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije Beograd
CMEC Beijing
JKP Šumadija Kragujevac
ITOCHU CORPORATION BEOGRAD
EUROPEAN COMMISSION Bruxelles
Tagovi:
Hidroinženjering Slovenija
The Consortium of SUEZ Groupe SAS & I-Environment Investments limited
EPS
Termoelektrana Nikola Tesla A
TENT A
Mitsubishi Hitachi Power
Centar za upravljanje otpadom Kragujevac
Ujedinjene nacije
Ciljevi održivog razvoja UN
retrospektiva 2017
retrospektiva ekologija 2017
eKapija retrospektiva
eKapija retrospektiva 2017
retrospektiva
retrospektiva ekologija
Goran Trivan
Poglavlje 27
ekologija
prečistač
prečistači
prečistač otpadnih voda
prečistač na Zlatiboru
prečistač Zlatibor
prečistač Šabac
prečistač u Šapcu
prečistač Niš
prečistač u Nišu
prečistač Leskovac
prečistač u Leskovcu
prečistač Vranje
prečistač u Vranju
prečistač Kruševac
prečistač u Kruševcu
prečistač Loznica
prečistač u Loznici
prečistač Pirot
prečistač u Pirotu
prečistač Požarevac
prečistač u Požarevcu
deponija Vinča
uređenje deponije u Vinči
građevinski otpad
tretman građevinskog otpada
komunalni otpad
tretman komunalnog otpada
proizvodnja toplotne energije iz otpada
proizvodnja električne energije iz optada
prečistač u Beogradu
prečistač Beograd
odsumporavanje TENT
postrojenje za odsumporavanje u TENT A
Evropska komisija
Poglavlje 27
Goran Trivan
otvaranje poglavlja 27
pristupanje EU
članstov u EU
evorpske integracije
evrointegracije
pregovori Srbije i EU
pristupanje Srbije Evropskoj uniji
Vlada Slovenije
slovenačka Vlada
ISO 14001 2015
ekološki standardi
reciklažni centar u Kragujevcu
Regionalni centar za upravljenje otpadom
upravljanje otpadom
klimatske promene
Ciljevi održivog razvoja UN
reka Obudojevica
sumpor dioksid
kisele kiše
kisela kiša
reciklirani otpad
Podelite:
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.