Izvor: eKapija | Ponedeljak, 22.01.2018.| 10:55
Izdvojite članak Odštampajte vest

RETROSPEKTIVA 2017 - Investicije u oblasti KOMUNALNE INFRASTRUKTURE I ENERGETIKE koje su izazvale najveće interesovanje korisnika eKapije

Ilustracija
Investicioni tim eKapije uradio je analizu i formirao rang listu investicija i investicionih ideja koje su izazvale najveće interesovanje/čitanost naših korisnika u 2017. godini. Rezultati su veoma interesantni, neki očekivani, mada ima i dosta iznenađenja, tako da smo upravo zbog toga odlučili da ove informacije podelimo sa vama.

Predstavljamo vam najzanimljivije projekte u sektoru KOMUNALNA INFRASTRUKTURA I ENERGETIKA.

Srbija se ozbiljno "bacila" na to da ispuni cilj iz Nacionalnog akcionog plana za OIE, koji predviđa da do 2020. godine učešće energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji bude 27%. Bar na papiru.

Naši čitaoci pokazali su još jednom veliko interesovanje za projekte u oblasti energetike, pa iako je "zelena" energija poslednjih nekoliko godina u fokusu investitora, prošle, 2017. godine, izazvala je i dodatnu pažnju budući da je ugovoren nastavak gradnje nekih ranije započetih projekata, a otpočeli su i novi.

Korišćenje OIE i veća zaštita životne sredine je, podsetimo, jedan od najvažnijih elemenata Strategije razvoja energetike za period od 2015. do 2025. godine. I mada još zaostajemo sa proizvodnjom energije iz obnovljivih izvora, čini se da je u 2017. više pažnje posvećeno tom potencijalu, nego godinu ranije. Ipak, iako bi se na prvu moglo zaključiti da su se naša zemlja i investitori zaista opredelili za ulaganje u ovakve, zelene projekte, zasada još nema mnogo konkretnih rezultata.

U narednom periodu, Srbija namerava da bolje iskoristi i potencijal reka i vodotokova, pa je tako počela izrada novog katastra malih hidroelektrana, koji će 2019, kada bi trebalo da bude izrađen, zameniti aktuelni dokument iz 1987. godine. Ostaje da se vidi hoće li, za razliku od prethodnog, novi katastar ostvariti svoj cilj i doprineti izgradnji vežeg broja malih hidroelektrana. Dosad se, istaknimo, nije mnogo ulagalo u ovakve projekte, iako je bilo planova za gradnju više od 300 postrojenja, te su za većinu određene lokacije i vrednost, ali je sve uglavnom ostalo na tome.

Na listi koja je pred vama, evidentna je i svest o značaju prelaska na biomasu sa tradicionalnih izvora energije, kao i o kogeneraciji, a zanimljivo je to da se u ovogodišnjoj retrospektivi investicija u oblasti energetike, kao i prošle godine, nije našla nijedna investicija u oblasti solarne energije.

Koja ulaganja su skrenula najviše pažnje naših čitalaca, pogledajmo u nastavku...

Deponija Vinča
Na čelu ovogodišnje liste našla se deponija Vinča, na kojoj će otpad biti pretvaran u energiju i to zahvaljujući javno privatnom partnerstvu. Ugovor, koji je Grad Beograd sklopio sa francusko-japanskim konzorcijumom The Consortium of SUEZ Groupe SAS & I-Environment Investments limited, zaključen je na 25 godina, a privatni partner je u obavezi da izgradi postrojenje za proizvodnju toplotne i električne energije iz otpada. Takođe, obaveza partnera je i sanacija postojeće deponije, kao i izgradnja postrojenja za tretman građevinskog otpada. Pored izgradnje navedenih postrojenja, privatni partner će biti u obavezi i da vrši tretman i odlaganje komunalnog otpada tokom čitavog perioda trajanja ugovora. Vrednost ove investicije, je oko 300 mil EUR, a gradnja bi trebalo da počne krajem 2018. godine.

MK Fintel Wind je i tokom 2017. nastavio ulaganja u vetroelektrane, pa se i ove godine našao u vrhu liste - na vice šampionskoj poziciji. Kompanija je tokom 2017. počela izgradnju svog trećeg vetroparka u Srbiji - vetroelektrane Košava u okolini Vršca (uz Košavu, MK Fintel Wind je izgradio vetroparkove Kula i La Piccolina, koji su se našli na listi investicija za 2016. godinu).

U prvoj fazi, biće podignuto 20 vetrogeneratora, koji će proizvoditi električnu energiju za 40.000 domaćinstava, i taj deo projekta, koji će biti završen do kraja 2018, vredan je 124 mil EUR.

Kao što je već rečeno, potencijal reka i vodnih tokova za izgradnju malih hidroelektrana u Srbiji je veliki, međutim i dalje neiskorišćen, i pored mnogobrojnih najava. Kako je ranije planirano, do sada je u Srbiji trebalo da bude više od 300 MHE, međutim, taj broj je petostruko manji. Na trećem i četvrtom mestu naše liste našla su se upravo ovakva postrojenja.

Grad Valjevo dao je u julu prošle godine Elektroprivredi Srbije saglasnost i parcelu u okviru akumulacije Stubo Rovni za izgradnju male elektrane u prostoru brane. Iako je izgradnja ovakvog postrojenja bila planirana još 2010. godine, a nakon petogodišnje pauze radovi najavljeni za septembar 2015, prvi pravi koraci napravljeni su tek prošle godine, kada je EPS dobio ovu saglasnost. Ipak, kako nam je rečeno u JP Kolubara, do danas se nije mnogo toga uradilo – pripremljen je teren, ali sama gradnja nije počela. Kada bi to moglo da se dogodi, nisu mogli da preciziraju. Inače, prema najavama iz 2015, gradnja ove MHE trebalo je da bude završena na proleće 2018, a finansirana iz kredita EBRD.

Da je EPS počeo realizaciju projekta obnove svojih malih hidroelektrana, sredstvima EBRD-a, vest je koja je takođe zaintigrirala pažnju naših čitalaca. U okviru ovog projekta, EPS je najpre u februaru 2017. godine raspisao tender za obnovu 7 minihidrolektrana: MHE Raška, Radaljska Banja, Seljašnica, Kratovska Reka, Pod Gradom, Turica i Moravica, a potom u maju i tender za obnovu još 7: MHE Sveta Petka, Sićevo, Temac, Sokolovac, Gamzigrad, Vučje i Jelašnica.

(Foto: iLUXimage/shutterstock.com)
Koliki je značaj korišćenja "zelene" energije shvatili su i u Opštini Knjaževac. Plan ove lokalne samouprave je, naime, da u narednom periodu izgrade kogenerativno postrojenje u kome će proizvoditi toplotnu i električnu energiju iz biomase, ia ta investicija našla se na petom mestu naše liste.

U planu je da sadašnje kotlove na čvrsto gorivo i mazut zamene kotlovima na biomasu, a nova kombinovana elektrana stvarala bi toplotnu energiju dovoljnu za funkcionisanje čitave gradske toplane, te bi se čitav grad grejao na šumsku biomasu. Ono što je karakteristično, jeste i to da bi se pokrenulo prikupljanje šumskog otpada.

Kako je za naš portal objasnio direktor JP Toplana Knjaževac, urađena je studija izvodljivosti, a u toku godine očekuje se potpisivanje ugovora sa nemačkom KfW bankom, koja će finansirati 20% projekta, kako je zasada planirano, dok bi za ostatak Opština uzela kredit. Porcenjena vrednost investicije je 13,5 mil EUR, a Knjaževčani bi energiju iz ovog postrojenja trebalo da počnu da dobijaju tri godine nakon početka njegove izgradnje.

Dalje na našoj listi sledi još jedan vetropark u Srbiji - Čibuk 1, kod Kovina. Iako je reč o projektu starom nekoliko godina, on je na našoj listi zauzeo šesto mesto, pre svega zahvaljujući potpisivanju ugovora o kreditnoj liniji sa EBRD od 215 mil EUR za izgradnju ovog vetroparka, čija je ukupna vrednost 300 mil EUR.

Čibuk 1 biće izgrađen 50 km severoistočno od Beograda, sastojiće se od 57 vetrogeneratora proizvođača General Electric i pokrivaće površinu od oko 40 km2.

Vetropark Čibuk 1, inače, razvija kompanija Vetroelektrane Balkana, u vlasništvu Tesla Wind-a, koja je zajedničko ulaganje kompanije Masdar iz Abu Dabija i Čibuk Wind Holdinga, podružnice američke kompanije Continental Wind Partners. U priču su se u novembru prošle godine uklučili i Finci, preko Taaleri Aurinkotuuli, investicionog fonda finske Taaleri grupe, koji je postao jedan od akcionara vetroparka Čibuk 1. I Nemačka organizacija za ulaganje i razvoj (DEG) u svoj portfolio uvrstila i investiciju u vetropark Čibuk 1.

Vetroturbine za ovaj vetropark, koji će biti najveći u Srbiji, isporučiće GE Renewable Energy.

Ta kompanija ugovorila je i isporuku 38 vetroturbina za vetropark u Kovačici, koji se našao na sedmom mestu naše liste. Instalisani kapacitet ovog postrojenja, koje gradi izraelska kompanija Enlight Renewable Energies, je 104,5 MW, a ceo projekat će koštati 189 mil EUR.

Očekuje se da će vetropark početi da radi krajem 2018. godine.

Dok se gradnja ovog vetroparka, bar prema najavama iz 2017, privodi kraju, u Zaječaru, po svemu sudeći, neće biti ništa od najavljenog vetroparka. Ta informacija našla se na osmom mestu naše liste.

Ova investicija, o kojoj ste čitali u prošlogodišnjoj listi, vredna 100 mil EUR, za koju je još početkom marta 2016. godine potpisan predugovor između predstavnika Grada Zaječara i konzorcijuma Vision Group Balcan - Vision Sword, u međuvremenu je, naime, zaustavljena. Češka kompanija Vision Group 21, povukla se iz projekta, jer Zaječar nije mogao da obezbedi kvote za vetropark odgovarajuće snage.

Zaječar je na raspolaganju imao kvotu koja je omogućavala gradnju vetroparka snage 36 MW, dok je uslov češke kompanije i njenih partnera bio da se projekat proširi na minimum instaliranih 60 MW snage, za šta su obezbedili tehnologiju i finansijsko zatvaranje kompletnog projekta.

Sa sledećom pozicijom selimo se u Banat. Priča o modernizaciji Termoelektrane-toplane Zrenjanin i njenom prelasku na obnovljive izvore energije, stara nekoliko godina, ponovo se 2017. našla u fokusu i na devetom mestu naše liste.

Prethodna studija opravdanosti i generalni projekat kombinovanog postrojenja na biomasu, izrađeni još 2013, poslužiće kao osnova za izradu projektno-tehničke dokumentacije - studije opravdanosti i idejnog projekta. EPS, u čijem je sastavu ova elektrana, u avgustu prošle godine raspisao je tender za projektanta koji bi tu dokumentaciju izradio, a taj rok je kasnije produžen i traje do 5. februara 2018.

(Foto: Roman023_photography/shutterstock.com)
Deseto mesto liste, vraća nas u Beograd. Na ovoj poziciji našao se toplodalekovod Obrenovac-Novi Beograd, čija je izgradnja ugovorena krajem novembra prošle godine sa kineskom kompanijom Power Construction Corporation of China. Vrednost projekta je oko 200 mil EUR, a nakon izgradnje toplodalekovoda, dugog 28 kilometara, biće obezbeđeno smanjenje uvoza gasa i otvorena mogućnost da Beograđani imaju jeftinije grejanje.

Investicija, čija realizacija će početi tokom 2018, našla se na začelju naše ovogodišnje liste. Reč je o izgradnji pančevačke telermoelektrane. Nakon sprovedenog tendera u junu 2017, posao je dobio holding Shanghai electric group, s kojim je TE TO Pančevo sklopila ugovor o izgradnji postrojenja vrednog 180 mil EUR. Kako su mediji ranije pisali, na ovaj tender javile su se i kompanije Siemens i General Electric.

TE-TO Pančevo će biti električna centrala za proizvodnju električne i toplotne energije od prirodnog gasa. Energija će se koristiti za povećane potrebe Rafinerije nafte Pančevo, dok će preostali deo električne energije biti usmeren u energetski sistem Srbije. Završetak gradnje i puštanje u rad planirani su za kraj 2019. godine.


Pogledajte kompletnu rang listu investicija u kategoriji KOMUNALNA INFRASTRUKTURA I ENERGETIKA i uporedite koliko se ona slaže sa nekim Vašim razmišljanjima, ocenama i procenama.

I još nešto, da li ste videli koji projekti su izazvali Vašu pažnju u kategoriji ZDRAVSTVO, NEKRETNINE (stambeni i poslovni prostor), POLJOPRIVREDA I PREHRAMBENA INDUSTRIJA i INDUSTRIJA?
Firme:
eKapija.com Beograd
Grad Beograd
Vlada Republike Srbije Beograd
MK-Fintel Wind d.o.o. Beograd
Grad Valjevo
Javno preduzeće Elektroprivreda Srbije Beograd
Opština Knjaževac
JKP Toplana Knjaževac
KfW kancelarija Beograd
Kancelarija za upravljanje javnim ulaganjima Vlade Republike Srbije
Vetroelektrane Balkana Beograd
GE Renewable Energy United States
Grad Zaječar
Evropska banka za obnovu i razvoj EBRD
Erste Bank a.d. Novi Sad
Powerchina China
Erste Group Bank AG Austria
Electrawinds K-Wind d.o.o. Beograd-Novi Beograd
JKP Gradska toplana Zrenjanin
Te-To Pančevo
NIS a.d. Petrol Rafinerija nafte Pančevo
NIS a.d. Novi Sad
SIEMENS AG Beograd
General Electric International Beograd
Tagovi:
eKapija retrospektiva
eKapija retrospektiva 2017
retrospektiva
retrospektiva 2017
retrospektiva energetika
eKapija retrospektiva energetika 2017
Nacionalni akcioni plan za OIE
Stategija razvoja energetike
obnovljivi izvori energije
OIE
katastar mhe
male hidroelektrane
vetropark
vetroparkovi u Srbiji
mala hidroelektrana
mini hidroelektrana
katastar malih hidroelektrana
katastar mini hidroelektrana
The Consortium of SUEZ Groupe SAS & I-Environment Investments limited
EPS
Tesla Wind
Masdar
Taaleri Aurinkotuuli
Taaleri grupa
Finnfund
GE Renewable Energy
Vision Sword
Vision Group 21
mhe Rovni
deponija Vinča
JP Kolubara
SUEZ grup SAS and aj inveronment investment limited
Evropska banka za obnovu i razvoj
Erste Group Bank AG
toplotna energija
električna energija iz otpada
proizvodnja toplotne energije iz otpada
proizvodnja električne energije iz otpada
građevinski otpad
komunalni otpad
vetroelektrana Košava
vetroelektrana kod Vršca
vetropark Kula
vetropark La Piccolina
akumulacija Stubo Rovni
mhe EPS
akvapark Rovni
akva park Rovni
MHE Raška
MHE Radaljska Banja
MHE Seljašnica
MHE Kratovska Reka
MHE Pod Gradom
MHE Turica
MHE Moravica
MHE Sveta Petka
MHE Sićevo
MHE Temac
MHE Sokolovac
MHE Gamzigrad
MHE Vučje
MHE Jelašica
šumska biomasa
kogeneracija
kogenerativno postrojenje
šumski otpad
vetropark Čibuk
Čibuk 1
vetropark Kovin
vetropark u Kovačici
vetroturbine
vetrogeneratori
vetropark Zaječar
Panonske TE TO
TE TO Zrenjanin
toplodalekovod Obrenovac Novi Beograd
TE TO Pančevo
Shanghai electric group
NIS
Simens
General elektrik
Gamma
Metka
toplovod Obrenovac Beograd
izgradnja termoelektrane u Pančevu
izgradnja Toplane u Pančevu
ekologija
kogenerativna postorjenja
energija vetra
zelena energija
Podelite:
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.