Izvor: N1 | Četvrtak, 18.01.2018.| 18:36

Prvi rezultati novog načina izračunavanja prosečne plate 26. marta

(Foto: Robert Petrovic/shutterstock.com)
O prosečnoj plati govori se kao o meri životnog standarda. Ipak, razlika između prosečne zarade i plate koju prima većina radnika, često je dovodila u pitanje pouzdanost tog indikatora.

Od ove godine u obračunu prosečne zarade primenjuje se nova metodologija. Dosadašnja, koja je korišćena od 1963. godine, odlazi u istoriju. U nov obračun ulaziće sve zarade prijavljene poreskoj upravi, umesto da se prosečna zarada računa na osnovu reprezentativnog uzorka.

Prve rezultate novog načina izračunavanja prosečne plate dobićemo 26. marta, u februaru će izostati redovni izveštaj o prosečnoj zaradi, dok ćemo u januaru imati obračun po staroj metodologiji.

Vesna Pantelić, iz Republičkog zavoda za statistiku, na pitanje N1 da li prosečna plata daje pravu sliku o tome kakav je životni standard, odgovara da ona svakako nije najbolji pokazatelj jer je osetljiva na ekstremne vrednosti.

- Dakle, ako imamo ekstremno niske ili visoke zarade, ona će dati lažnu sliku o tome kakva je distribucija zarada - dodaje.

Govoreći o novom načinu obračuna prosečne zarade, ona kaže da ćemo sada imati pojedinačne podatke što nam omogućava da kreiramo distribuciju zaposlenih, odnosno koji procenat ostvaruje relativno nisku ili relativno visoku zaradu.

- Imaćemo medijanu zarade. Biće poznato i moći ćemo da odredimo platnu razliku između muškaraca i žena, zarade po različitim starosnim grupama, imaćemo prosečne zarade u javnom sektoru, prema svojinama...- kaže Pantelić.

- Sve zarade koje se nalaze na evidenciji Poreske uprave, za koje su poslodavci podneli tu pojedinačnu poresku prijavu, u roku od 45 dana od isteka posmatranog meseca biće uzete u obzir prilikom obračuna prosečne zarade. Promene do kojih je došlo su da je zapravo da smo do sada uzimali zarade koje su isplaćene u izveštajnom mesecu bez obzira na to na koji se mesec odnose i kada su zarađene.

Ako smo na primer imali slučaj da je poslodavac kasnio sa isplatom zarade i da je isplatio tri zarade u jednom mesecu, to će veštački povećati stvarnu zaradu i zbog toga smo imali one oscilacije u prosečnim zaradama

- Do sada smo imali uzorak, koji je bio reprezentativan, tako da podaci budu adekvatni, na nivou opštine. Bilo je zaista zahtevno kreirati takav uzorak, pokazuje se da jeste bio reprezentativan jer sada kada imamo podatke za 2018. iz poreske uprave, vidimo da na tom ukupnom nivou nema velike razlike u prosečnoj zaradi.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.