Izvor: eKapija | Utorak, 16.01.2018.| 15:27

Aspirin i kišobran na istom rafu - Da li proširena lista apotekarskih proizvoda podriva ulogu farmaceuta ili daje šansu za stabilno poslovanje?

(Foto: Tyler Olson/shutterstock.com)
Pola godine unazad, osim standardnih lekova i medicinskih sredstava, sredstava za higijenu i negu kože, u apotekama u Srbiji mogu se kupiti i kišobrani, deterdženti, prašak za veš, čarape, donji veš, toalet papir... Ovi artikli našli su se na policama apotekarskih ustanova zahvaljujući Pravilniku o listi proizvoda koji se mogu prodavati u apotekama, a koji je 30. maja prošle godine stupio na snagu.

I pre njegovog donošenja, međutim, tržište je uzdrmala dilema - treba li nam tako nešto?

Farmaceutska komora se, naime, zalaže za povlačenje Pravilnika budući da, kako kažu, proširenjem asortimana u apotekama farmaceuti više neće imati vremena za pacijente - da im daju savet i odgovaraju na pitanja, već će raditi kao trgovci kako bi prodali više, po principu tržišne politike i komercijalizacije rada apoteka. U Ministarstvu zdravlja, sa druge strane, smatraju da Pravilnik obezbeđuje bolju snabdevenost i veće zadovoljstvo potrošača, te da će dovesti i do stabilnog poslovanja apoteka.

Svetlana Stojkov, predsednica Farmaceutske komore, objasnila je nedavno za naš portal da, iako spisak proizvoda nije obavezan, on predstavlja mogućnost snažnog uticaja vlasnika kapitala na farmaceutsku zdravstvenu zaštitu kroz planove prodaje i profitne ciljeve koji mogu ugroziti etički koncept rada i načela farmaceutske profesije.

- Pravilnikom je proširen obim vrsta proizvoda na neke koji su potpuno neprimereni zdravstvenim ustanovama kakve su apoteke, poput kišobrana, papirne galanterije, sredstava za čišćenje domaćinstva i slično. Indirektno, ovim Pravilnikom skraćuje se vreme posvećeno pacijentu, a time i usmerenost na njegovo zdravlje, pa umesto da se farmaceutu omogući proširenje usluga posvećenih pacijentu, proširuje se asortiman za prodaju, kako bi se ostvarili profitni ciljevi kompanija - izričita je naša sagovornica.

U Ministarstvu zdravlja su pak sasvim drugačijeg mišljenja. Donošenjem Pravilnika, tvrde, funkcionisanje apoteka nije dovedeno u pitanje, jer njegovo objavljivanje ni na koji način ne ugrožava farmaceutsku delatnost kao osnovnu delatnost apoteka, odnosno promet lekova i medicinskih sredstava na malo. Kako su rekli za naš portal, apoteka, kao organizacioni oblik, obavlja i dalje farmaceutsku delatnost kao primarnu, u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i Zakonu o lekovima i medicinskim sredstvima, a ništa se nije promenilo ni u pogledu propisanih uslova za početak rada i obavljanje farmaceutske delatnosti, te se pitanje kadrova, opreme i prostora i dalje uređuje u skladu sa Zakonom o zdravstvenoj zaštiti.

- Pravilnik, po svojoj suštini, pruža samo dodatne mogućnosti za proširenje asortimana proizvoda, a samim tim i bolju snabdevenost i veće zadovoljstvo potrošača, što će u krajnjem slučaju dovesti do stabilnog poslovanja apoteka - rekli su u ministarstvu.

I u Nacionalnom udruženju potrošača Srbije smatraju da je za potrošače uvek dobra veća ponuda i jačanje konkurencije u maloprodaji, iz razloga što zdrava konkurencija na tržištu posredno utiče i na smanjenje cena.

(Foto: Aleksandar Karanov/shutterstock.com)
- Sa tog aspekta, smatramo da će primena Pravilnika imati pozitivan efekat na krajnje potrošače - kažu za naš portal u ovom udruženju.

Farmaceuti okupljeni u strukovnoj komori, međutim, mišljenja su da usled postojanja prevelikog broja apoteka, njihova konkurentnost prestaje da se zasniva na kvalitetu farmaceutske usluge, već isključivo na tržišnim principima, pri čemu se jasna distinkcija između "lekova i medicinskih sredstava" i "robe široke potrošnje" u potpunosti izgubila.

- Farmaceuti su marginalizovani gubitkom te distinkcije i svođenjem na "trgovinu" lekovima kao "običnom robom". Primarni zadatak farmaceuta je stručne i logističke prirode, jer mora da obezbedi odgovarajuću sigurnu i bezbednu terapiju neophodnu za lečenje pacijenta, poštujući princip "pet pravih": pravom pacijentu, pravi lek, u pravoj dozi, pravim putem i u pravo vreme. Osim toga, farmaceut mora da ispravi svaku potencijalnu grešku u receptu, savetuje i edukuje pacijente vezano za bezbedno korišćenje lekova, kontraindikacije i neželjene reakcije.

Izvorni problem kod ovog Pravilnika je, smatraju u komori, to što ga donosi ministar, a ne strukovna komora.

- Kada ministar formira radnu grupu za donošenje predloga određenog akta, praksa je da poštujući stručna lica, koje je sam odabrao, prihvati njihove stavove. U ovom slučaju dogodilo se potpuno suprotno. Donet je Pravilnik koji je u suprotnosti sa stavovima struke, a u dogovoru sa Privrednom komorom, umesto farmaceutskom, i udruženjima kupaca, umesto pacijenata. Ovo poslednje dosta objašnjava - navela je Stojkov.

U Ministarstvu zdravlja potvrđuju da su postojali različiti zahtevi u pogledu liste predmeta koji se mogu prodavati u apotekama, od onih da ta lista bude restriktivno sužena, do da bude maksimalno proširena, te da su uvažavajući sve iznete stavove, predložili kompromisno rešenje u skladu sa praksom u zemljama EU i državama u našem okruženju.

Oni na koje se ova regulativa direktno odnosi - apotekari, nemaju do kraja jasno definisan stav po ovom pitanju, niti žele da javno govore o tome. Kako kažu u neformalnim razgovorima, Pravilnik im daje određene mogućnosti, ali je za njih kvalitet usluge na prvom mestu. Bitno je navode, da kupac, odnosno pacijent koji dolazi kod njih, bude zadovoljan pruženom uslugom kako bi došao ponovo, jer je to je njhov način da se izbore sa sve brojnijom konkurencijom.

- Širi asortiman neće uticati toliko na ulogu farmaceuta, jer svaki od njih drži do sebe i svesni su da su oni prvenstveno zdravstveni radnici, pa tek onda trgovci - navode apotekari.

Ne preciziraju ni da li su i za koliko proširili svoj asortiman novim, dozvoljenim artiklima, te ni koliko je interesovanje potrošača za njih, ali ističu da je sigurno da inputi postoje, čim je pravilnik propisan.

- Za nas je dobro da imamo u apoteci ono što oni koji dolaze kod nas hoće da kupe. Ipak, bez obzira na ono što država propisuje, kvalitet usluge i zdravlje pacijenta su iznad toga.

U NOPS-u nisu želeli da komentarišu da li se Pravilnikom i u kojoj meri, podriva uloga farmaceuta na štetu pacijenata budući da je, kako kažu, zaštita prava i interesa pacijenata regulisana posebnim propisima koji nisu u njihovoj direktnoj nadležnosti. Ipak, navode da nemaju evidentirane žalbe i prigovore potrošača na apotekarske usluge.

Ivana Bezarević
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.