Izvor: eKapija | Petak, 12.01.2018.| 11:07

PAMTIĆU U 2017: Miloš Latinović

Miloš Latinović
Miloš Latinović je na čelu Bitef teatra od kraja 2013. godine. Rođen je 1963. godine u Kikindi, gde je završio osnovnu i srednju školu, kao i Fakultet političkih nauka u Beogradu. Radio je kao novinar u listu Komuna i Radio Kikindi, a sarađivao je sa redakcijama više dnevnih listova i časopisa u Srbiji, među kojima su Dnevnik, Borba, Nacionalna geografija i drugi. U periodu od 1999. do 2001. godine obavljao je dužnost direktora Narodne biblioteke Jovan Popović u Kikindi, a od 2003. do 2008. godine bio je upravnik Narodnog pozorišta u ovom gradu. Kao član opštinskog veća SO Kikinda bio je zadužen za resor kulture, obrazovanja i medija u periodu od 2008. do 2013. godine, a poslednjie tri godine mandata obavljao je i dužnost zamenika predsednika SO Kikinda.

Autor je šest zbirki priča, pet romana, dve knjige eseja, dve monografije i desetak dramskih tekstova od kojih su neki doživeli pozorišnu adaptaciju. Objavio je i više od sto književnih priloga u periodici i dnevnim listovima, a njegova dela prevođena su na rumunski, nemački, engleski, mađarski, slovenački, slovački i makedonski jezik.

Njegov poslednji roman Četiri ludila, ušao je u uži izbor za ovogodišnju NIN-ovu ngradu.

Pitali smo Miloša Latinovića šta je po njegovom mišljenju obležeilo 2017. godinu.

DOGAĐAJ GODINE

- Ne mogu da pobegnem iz okvira posvećenosti, te je za mene događaj godine 51. Bitef festival i predstava Olimp Jana Fabra, zbog uzbuđenja koje je izazvalo u teatarskom svetu u regionu, ali i zbog profesionalnog, odlično režiranog dvadesetčetvoročasovnog TV prenosa predstave, čime se Bitef vratio u domove mnogih koji danas iz raznih razloga ne mogu da prisustvuju predstavama na festivalu.

PROMAŠAJ GODINE

- Neke stvari i događaji mi se nisu dopali tokom godine, ali ne znam da li ih mogu tretirati promašajima. Svakako su delovali kao štetni, pa ih navodim po neutvrđenom redosledu, a to je omalovažavanje kolega i njihovog angažmana od strane kolega iz žirija na Sterijinom pozorju, ne sviđa mi se izgled spomenika Zoranu Đinđiću, loše je i to što se jako odugovlači sa izgradnjom teatra u Vranju...

LIČNOST GODINE

- Aleksandar Đorđević. Selektor košarkaške repereznatacije Srbije pokazao je kako rad, disciplina i posvećenost mogu da donesu rezultat bez obzira na sve okolnosti koje su negativne. Ali nije to samo zbog ostvarenog rezultata, nego zbog toga što nije tražio alibi, što je sklonost naše nacije. Nije kukao i tražio hiljadu razloga da opravda sopstveni mogući neuspeh. Zaslužio je titulu heroja, jer heroji uvek veruju u sebe i pobeđuju.

NAJBOLJI POTEZ DRŽAVE

- Mislim da je najočitiji rad kako bi se obezbedila dobra međunarodna pozicija Srbije danas, i to je sigurno značajno dostignuće u relativno kratkom vremenskom roku. Vrlo brzo smo prošli put od problematične, omražene države do zemlje ozbiljnog i značajnog partnera ne samo u regionu, nego i šire. Moram da istaknem i lično zadovoljstvo nekim infrastrukturnim projektima, koji značajno doprinose jednostavnijem životu građana i, ono što je nama iz kulture značajno, lakšoj komunikaciji.

NAJLOŠIJI POTEZ DRŽAVE

- Ko radi taj i greši. Činjenica je da današnja vlast ostvaruje značajne rezultate, što je vidljivo i po rejtingu koji imaju stranke koje vode Srbiju. I taj kontinuitet je očit. Mislim da je greška česta i vrlo rigidna reakcija na kritiku. Vlast je uvek toliko moćna, a u Srbiji zbog podrške građana to je evidentno, da može, treba, i bilo bi dobro da čak i na neargumentovanu kritiku reaguje - naravno argumentima - blaže, i bez ličnih konotacija i ružnih kvalifikacija. Takve reakcije odvlače pažnju od suštine. Nameću društvu svađalački ton. I u konačnom, necivilizacijski karakter dijaloga. Argumenti su uvek ti koji na kraju presuđuju.

ŠTA OČEKUJETE U 2018. GODINI

- Ništa spektakularno. Nadam se...
Pogledajte i druge dokumente u rubrici Pamtiću u
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.