PAMTIĆU U 2017: Zorica Žarković

Zorica Žarković rođena je 1959. godine, diplomirala je žurnalistiku na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a osim što se bavila navinarstvom, imala je kratko iskustvo i kao analitičarka u Saveznom izvršnom veću SFRJ za vreme mandata Ante Markovića.

Bila je vođa kampanje Evropskog pokreta "Glasam da talasam" 2000. godine i potpredsednica ove organizacije, a jedan je od osnivača Transperency International u Srbiji. Radila je kao novinarka u Ekonomist magazinu i bila urednica posebnog izdanja ovog magazina Ebit, o ekonomskim koristima novih tehnologija. Od 2004. godine bila je zamenica glavnog i odgovornog urednika ekonomskog mesečnika Biznis i finansije, a na poziciji glavne urednice ovog ekonomskog časopisa je od 2014. godine.

Pitali smo Zoricu Žarković, šta je po njenom mišljenju obeležilo 2017. godinu.

DOGAĐAJ GODINE

- Nagrada koju je revizorsko-konsultantska kompanija Deloitte dodelila domaćem preduzeću Dadanco Europe za najinovativnije rešenje u centralnoj Evropi, koje bi moglo da donese ogromne energetske uštede u održavanju velikih građevinskih objekata širom sveta. Posebno je značajno što u obrazloženju ove nagrade stoji da se ona dodeljuje kompaniji koja razvija jedinstven i inovativan proizvod ili pruža usluge koje imaju revolucionaran uticaj na tržište. Nažalost, ova informacija, osim malobrojnih izuzetaka, prošla je u našoj političkoj, stručnoj i medijskoj javnosti gotovo nezapaženo, kao da u Srbiji svaki čas proizvodimo tehnologije koje iz temelja mogu promeniti svet, pa jedna manje-više i nije vest oko koje bismo se uzbuđivali.

PROMAŠAJ GODINE

- Način na koji su mediji propratili izveštaj Rajski papiri svojih kolega iz Međunarodnog konzorcijuma istraživačkih novinara. Mediji u SAD većinom nisu želeli da prenesu te informacije sa obrazloženjem da seljenje kapitala u poreske rajeve "možda jeste nemoralno, ali nije nezakonito". Sa druge strane, ostali mediji u svetu i kod nas koji su objavili delove izveštaja, uradili su to uglavnom po principu "svako čudo za tri dana, pa i kraće". Ne bi me iznenadilo da neki naredni, sličan izveštaj ima još slabiji odjek i domet, jer u "eri transparentnosti" dolazimo u situaciju da argumenti o poslovnim mahinacijama ili zloupotrebama javnih funkcija više i nisu neka vest, budući da ništa bitno ne menjaju. Danas imamo uzbunjivače i društvene mreže, ali ne i "Niksone" koji snose odgovarajuće posledice zbog svojih zloupotreba.

LIČNOST GODINE

- Za mene je ličnost godine naizgled običan čovek u Srbiji, ali sve neobičniji po tome što i dalje pokušava da misli svojom glavom, ne odustaje od vrednosti koje ga zaista čine čovekom, ima integritet i hrabrost da kaže šta misli, ali nema potrebu da leči komplekse tako što će se promovisati po svaku cenu. Čini mi se da su takvi ljudi zaslužili ne samo da budu ličnost godine, već ličnost ovog vremena, jer postaju ugrožena vrsta u doba kada integritet, stvarno znanje i sposobnost, pristojnost i istinska solidarnost, nisu osobine na kojima se gradi bilo koja karijera.

NAJBOLJI POTEZ DRŽAVE

- Mada se uvek može raspravljati o tome koliko usvojena regulativa i konkretne mere mogu biti efikasne u praksi, za mene jeste dobra vest što je ove godine država među svoje prioritete uvrstila i populacionu politiku, uljučujući i pokazivanje volje da se na tom planu sarađuje sa stručnjacima u toj oblasti. Kada je još 2002. godine urađena uz podršku Svetske banke, studija koja je trebalo da odslika pravo stanje siromaštva u Srbiji, stručnjaci koji su radili na tom projektu bili su najzabrinutiji zbog podataka koji su se odnosili na demografska kretanja i koji su bili daleko negativniji nego sami podaci o nivou siromaštva. Od tada neprestano slušamo kako se Srbija godišnje umanji za veličinu nekog grada poput Kraljeva, ali bez nekog strateškog plana da se takav trend makar ublaži. No, da bi populaciona politika imala smisla, država ne može da ignoriše – kao što to sada čini – da nam se dešava doslovno egzodus mlađe populacije iz Srbije i da maše kako rekordno smanjuje nezposlenost, a što je u velikoj meri rezultat odlaska na rad u inostranstvo, pre svega mladih. Ako se starosni prosek naše dijapore u Nemačkoj samo za nekoliko poslednjih godina sveo na 37 godina, ko će ovde da pravi i rađa decu?

NAJLOŠIJI POTEZ DRŽAVE

- Ponašanje predstavnika države tokom štrajka radnika u Goši i Fiatu, kojim su – ako to već do sada nisu shvatili postojeći i potencijalni strani investitori – poslali više nego jasnu poruku da su oni u Srbiji toliko dobrodošli da su iznad važećih zakona. Šta više, najavama iz kojih možemo da zaključimo da će se promene u radnom zakondavstvu pre svega krojiti prema spisku želja velikih stranih investitora poput Hesteel, domaći političari su dokazali da se i od pravne države može napraviti tržišni proizvod, pa ko više ponudi.

ŠTA OČEKUJETE U 2018. GODINI?

- Možda to ide s godinama, ali ne očekujem ništa naročito revolucionarno u smislu da će i u svetu i kod nas zdrav razum preovladati i ponovo biti na ceni. Mogu sad da nabrajam krizna žarišta u svetu koja prete da nas "zaviju u crno" naredne godine, ili najave o novoj globalnoj finansijskoj krizi, pucanju berze, dar-mara koji mogu da naprave kripto valute... Suština je u tome da se veoma krupni problemi iz godine u godinu samo gomilaju, a da su politička i ekonomska rešenja takva da bi bilo bolje da su ih njihovi kreatori zadržali za sebe. Teško je oteti se utisku da što su mašine koje prave ljudi pametnije, to se mi kao vrsta ponašamo gluplje i iracionalnije.