"Analiza poslovanja javnih preduzeća u 2007. godini" - u "dvorištu" javnog sektora zajedno žive najveći dobitaši i gubitaši

Edvard Jakopin

U dvorištu javnog sektora rame uz rame žive najveći dobitaši i gubitaši srpske privrede: najveća dobit je na računima "Telekoma", NIS-a i PTT-a, gubitak u EPS-ovim knjigama, "Jat" je bez kapitala, a dugovi "Puteva Srbije" su toliko narasli da ih više gotovo i ne izmiruju.

Posle izvesno propalog tendera, uprkos uveravanjima bivšeg resornog ministra Velimira Ilića da će "Jat Airways" ko od šale kupiti "Air India" a onda i Rusi, bez sve šale, dajući i avione i milione, i na radost njegovog naslednika Milutina Mrkonjića, koji sa nacionalnog avioprevoznika najradije ne bi skidao državni jorgan, u dolazećoj nedelji, u situaciji bez alternative, na inicijativu potpredsednika vlade i ministra ekonomije Mlađana Dinkića, za zajednički sto trebalo bi da sednu predstavnici države – vlasnika i "Jata" – štićenika.

Vlasnika, koga sada ne bi bolela glava da nije odlagao prodaju prizemljenog letača i da su pre dve-tri godine nadležni u vladi poslušali MMF i uvažili preporuke iz studije Međunarodne finansije korporacije, snašla je najskuplja varijanta: da prvo odreši kesu za "lekove", pa šta koštalo da koštalo. I ma šta posle bilo. A štićenik, ma koliko se letnji dan do podne upinjao da dokaže, čas da nije pred kolapsom a čas da je pred slomom, sada je nešto mirniji jer će veliki tata u liku vlade opet rešavati njegove probleme. Kako teorija i praksa nalažu i predstavnici države najavljuju da će pre nego što daju novac biti urađena analiza poslovanja (mada bi logično bilo da je vlasnik dnevno u toku stanja u svojim kućama).

Da u moru kontroverznih informacija o poslovanju ove, ali i drugih državnih kompanija, koliko-toliko rasvetli stanje, Republički zavod za razvoj protekle nedelje je završio redovno godišnje skeniranje njihovih "zdravstvenih kartona" za prošlu godinu i upakovao ih u publikaciju "Analiza poslovanja javnih preduzeća u 2007". I to na osnovu najzvaničnijih podataka Narodne banke, izveštaja o poslovanju i planova rada pojedinačnih firmi i interne baze podataka, koja je posle sedam uzastopnih analiza prilično bogata.

A ako laže koza, rog ne laže: pomenuti i najaktuelniji "Jat", uprkos tome što mu je, kako su tvrdili čelnici ove kompanije, prošla godina bila rekordna, najbolja za poslednjih 17 (ne verujući ni sami da će to biti mamac za ozbiljnog investitora) i mada je lane ostvario dobit od 674 miliona dinara, uknjižio više letova i prevezao više putnika i robe, bio produktivniji i uposlio više radnika nego 2006, u ovu godinu, godinu pokušaja privatizacije, ušao je teško oboleo: od nesolventnosti, već odavno bez sopstvenog kapitala zbog visokog kumuliranog gubitka koji je narastao na 7,3 milijarde (četiri miliona dinara po radniku) i nelikvidnosti, sa ukupnim obavezama 5,1 put većim od obrtne imovine svrstavajući se u vrh najzaduženijih od 17 analiziranih kompanija.

Samo nekoliko pomenutih brojki dovoljno govori da to što nije bilo zainteresovanih da iskeširaju ni 51 mil EUR za 51% kapitala nije samo posledica planetarne krize, već i kvaliteta ponuđene robe na aviotržištu. Izuzme li se, naravno, mogućnost da jedan od pominjanih zainteresovanih kupaca čeka da isteknu svi tenderski rokovi i krene u jače, već započeto lobiranje za kupovinu srpskog avioprevoznika pogodbom pod firmom strateškog partnerstva.

Ali nevolja aktuelnih ekonomskih vlasti nije samo "Jat", već kompletan nerestrukturisani i neprivatizovani privredni javni sektor. I to nije samo subjektivan osećaj domaćih analitičara.

–Uprkos skromnom, ali, ipak, napretku u oblasti energetike, železnice, puteva i telekomunikacija i iako se od 2006. tranzicija u sektoru privredne infrastrukture ubrzava, Srbija se po ovom EBRD indikatoru nije mrdnula dalje od jedva prelazne dvojke zatečene 2001. Otprilike, kao i Crna Gora, pa su obe članice bivše državne zajednice na lestvici ispod svih ostalih zemalja u okruženju - ukazuje Edvard Jakopin, direktor Republičkog zavoda za razvoj i šef projekta u okviru kojeg je urađena zbirna i pojedinačna analiza javnih preduzeća, koja konkretnim brojkama potvrđuje težinu problema.

Jer, posle dve godine, nazvanih godinama laganog oporavka i zbirno gledano rentabilnog poslovanja državnih kompanija, 17 analiziranih javnih preduzeća 2007. su se vratile u gubitašku zonu – uknjiživši neto gubitak sedam puta veći i dobit 44,5% manju nego u 2006, konstatuje Jakopin.

Istina, da Elektroprivreda Srbije prošlu godinu u svoje bilanse nije upisala 99,5 milijardi dinara gubitka, što je 90% ukupnog minusa svih državnih javnih preduzeća i trećina zbirnog minusa srpske privrede (što u EPS-u pravdaju promenjenom metodologijom, odnosno primenom međunarodnih standarda finansijskog izveštavanja po kojima je ovlašćeni procenitelj rashode na osnovu obezvređivanja imovine zaračunao na 92,2 milijarde dinara) državni privredni sektor bi kao i cela privreda godinu završio kao neto dobitaš– sa dobiti dva puta većom od gubitaka.

Iako je 13 od 17 analiziranih preduzeća prošle godine ostvarilo neto dobit od 16,5 milijardi dinara, što je 8,1% dobiti cele privrede i mada se broj dobitaša među državnim kompanijama povećava iz godine u godinu, gotovo 90% tog plusa ostalo je na računima samo tri preduzeća – "Telekoma Srbije" (11,6 milijardi), NIS-a (8,1 milijarda) i PTT "Srbija" (4,1 milijarda dinara), koja su ujedno u vrhu liste najvećih dobitaša srpske privrede. A dublja analiza, prema rečima Jakopina, ukazuje da se ne treba zaustaviti samo na razvrstavanju dobitaša i gubitaša, da veliki teret kumuliranih problema u dvorištu javnog privrednog sektora, kao rep iz prošlosti opterećuje i one sa iskazanom dobiti, uz i dalje veliko učešće državnih kompanija u svim osnovnim pokazateljima poslovanja privrede i pozitivnim i negativnim. Ukazuje i na jednu novinu – zaostajanje javnih preduzeća u odnosu na ostatak privrede Srbije. Ma koliko se iz prethodnih analiza činilo da će se ove firme zbog svoje veličine i prirodne moći brže oporavljati i stati na noge.

–Dok je privreda u celini već osetila blagodeti privatizacije koja se privodi kraju, razvoja i rentabilnog poslovanja sektora malih i srednjihpreduzeća i izraženije privatne inicijative koja je uticala na racionalizaciju troškova poslovanja, a samim tim i na veću usklađenost zarada i produktivnosti, pad likvidnosti i ekonomičnosti u javnim preduzećima bio je izraženiji nego u privredi, a rast produktivnosti (i pored većeg smanjenja broja zaposlenih) tri puta manji od privrednog. Istovremeno, rast njihovog ukupnog prihoda šest puta je sporiji nego u ostalom delu privrede - konstatuje Leposava Ninković, pomoćnik direktora Zavoda za razvoj, inače urednik ove publikacije.

Rentabilno poslovanje javnih preduzeća u 2005. i 2006. objašnjava pozitivnim efektima ekonomsko-finansijske konsolidacije uz značajno učešće države (otpis dugova, subvencije, usklađivanje cena...). Međutim,kako su značajnije i suštinske reforme javnog privrednog sektora izostale, sa smanjenjem državne intervencije, posebno sa ukidanjem subvencija, ponovo su se, kaže, ispoljili nerešeni kumulirani problemi poslovanja javnih preduzeća.

Edvard Jakopin

To po našim sagovornicima, ukazuje na neophodnost brzog rešavanja tih problema i to: kroz restrukturisanje i privatizaciju, limitiranje rasta zarada u skladu sa produktivnošću svakog pojedinačnog preduzeća, harmonizovanje zakonodavne regulative sa evropskom, nastavak procesa liberalizacije tržišta kako bise privukle strane direktne investicije i uskladile postojeće tarife sa cenama u EU i definisanje programa za ona javna preduzeća koja zaista imaju šansu da postanu regionalni lideri.

Do tada najveći problemi, ma koliko neke od njih imale lidersku šansu, skoncentrisani su u nerentabilnim, nelikvidnim i visoko zaduženim kompanijama, od kojih "Železnice Srbije", PEU "Resavica" i "Putevi Srbije" konstantno posluju sa gubitkom, a pomenuti EPS, nakon dve dobitaške godine, lane knjiži minus, veći ili manji, sa novom metodologijom ili bez nje. Uz EPS-ovih 99,5 milijardi dinara, sa železničkih 5,5, putarskih 4,1 i 1,5 milijardi dinara iz podzemne eksploatacije, tek gubitak je narastao na ukupno 110,6 milijardi (četiri puta veći od dobiti) što je dve petine privrednog minusa. Doduše, bez EPS-a, učešće gubitaka javnih preduzeća u minusu cele privrede bilo bi svedeno na četiri odsto.

Ali, reč je samo o jednoj kockici iz "zdravstvenih kartona" javnih preduzeća. Jer, i "Jat", koji je u 2007. iskazao neto dobit, zabeležio je gubitak iz poslovanja (u podbilansu poslovnih prihoda i rashoda), a i NIS, iako jedan od najvećih srpskih dobitaša, muče nelikvidnost i nagomilani dugovi.

Finansijska neravnoteža, najizraženija kod nesolventnih javnih preduzeća - "Jat" i PEU "Resavica" - koji su ostali bez sopstvenog kapitala i "Srbijagasa", kome sopstvena sredstva ne čine ni trećinu ukupnih, dugoročno muči još devet firmi. Ponajviše "Puteve Srbije" kojima za pokriće stalne imovine nedostaje čak 40,4 milijarde dinara, EPS i "Železnice Srbije". Mada su otpisom ili reprogramom dugova, javna preduzeća od 2001. godine smanjila učešće za 10% u obavezama privrede ( 24,5 u 2001,19,6 u 2004, 18,2 u 2006. i 14,7 u 2007), ona su konstantno pod kreditnim rizikom i većina otplaćuje samo visoke kreditne kamate, ukazuje Leposava Ninković.

Ovih 17 javnih preduzeća je 2007. završilo sa 573,9 milijardi dinara duga, od čega su 41,9% dugoročne obaveze, inače, u prošloj godini povećane za nekoliko procenata. Ukupan dug 17 javnih preduzeća narastao je na 37,7% vrednosti njihovog kapitala, a vrednost obrtne imovine prevazilazi 2,4 puta. Samo poređenja radi, u prilog tezi o bržem oporavku privrede, njene ukupne obaveze veće su od kapitala 2,6%, a od obrtne imovine 1,4 puta.

U poslednje tri godine (2005-2007) čak 84,6% obaveza državnih kompanija skoncentrisano je u pet javnih preduzeća: EPS (32,5%), NIS (11,5), "Železnice Srbije" (10,9), "Putevi Srbije" (12,4) i "Telekom" (17,3%). Reč je uglavnom o dugoročnim obavezama u kojima polovinu vuku "Telekom" i Elektroprivreda.

Posmatrano pojedinačno, sem najzaduženijeg "Jata" i PEU "Resavica" koji nemaju sopstvenih izvora odnosno kapitala i ukupni dugovi im prevazilaze vrednost obrtne imovine 5,1, odnosno 7,1 put, slede "Srbijagas" sa zbirnim obavezama 2,5 puta većim od kapitala i 2,2 puta od vrednosti obrtne imovine. Ukupne obaveze prevazilaze vrednost obrtne imovine "Skijališta Srbije" (3,1), "Telekoma" (4) Aerodroma (1,8), Železnice (5,7), EMS-a(3,9), EPS-a(1,8), NIS-a (1,2), "Srbijašume" (1,2), a kod "Puteva Srbije" čak 41,2 puta.

Bolje naplaćuju, negošto plaćaju

Čak 11 od 17 analiziranih javnih preduzećima više duguje nego što potražuje. Dug "Puteva Srbije" prema dobavljačima čak 29 puta je veći od potraživanja od kupaca, odnosno korisnika usluga, "Skijališta" 16 puta, "Jata" 4,6 puta, NIS-a i Železnice 1,7, PEU i "Srbijagasa" 1,6 a "Telekoma" 1,1 put.

Najizraženiju nelikvidnost zapravo imaju "Putevi", koji ne mogu da izmire gotovo celokupne obaveze (97%) PEU "Resavica" (88%) i "Jat Airways" (77%). Samo šest državnih kompanija kratkoročnim potraživanjima uspeva da pokrije svoje kratkoročne obaveze: "Transnafta", Aerodrom, PTT, "Vojvodinašume", "Srbijavode" i "Vojvodina vode", ukazuje se u najnovijoj analizi poslovanja javnih preduzeća Srbije.

Dug duguju, plate isplaćuju

Edvard Jakopin

U Srbiji je, ipak, još isplativije raditi u državnim kompanijama, nego u prosečnoj privatnoj ili mešovitoj firmi. Jer, sva javna preduzeća, ma koliko zadužena, u gubicima i ma koliko se u njima sve vrtelo od finansijske neravnoteže, bolje plaćaju svoje, iako još mnogobrojno, ljudstvo. Sem, ako nije reč o Železnici, koja godinama unazad zaostaje za republičkim prosekom. Javna preduzeća u proseku za 40,9% bolje plaćaju nego prosečan poslodavac. Prednost stečena prethodnih godina, pa i decenija, nije istrošena ni u 2007. godini u kojoj su zarade u javnom sektoru realno sporije rasle nego u ostatku privrede – za 14,1% u odnosu na 19,5% koliko je iznosila prošlogodišnja prosečna povišica. To je istina smanjilo razliku u odnosu na 2006. u kojoj su radnici javnih preduzeća bili 55% bolje plaćeni od srpskog privrednog proseka.

A ko su pojedinačno najbolje platiše u 2007? Bez premca najzaduženiji "Jat Airways" sa prosečnih 64.971 dinar i uz ogradu da prosek uvek podižu letačke plate. Ali, ma šta jeli kupus ili meso, "jatovci" su se u proseku gostili sarmom i kući nosili 2,3 puta više od drugih radnika u privredi. Za naše uslove nije bilo lošije ni zaposlenima u "Transnafti" ni onima na platnom spisku mladih "Skijališta Srbije", sa prosečnom neto zaradom od 62.977, odnosno 61.745 dinara.

Lane, kao i u proteklih sedam godina, zahvaljujući darežljivom gazdi ili školskoj spremi, dva puta veće plate od prosečnih imali su i radnici NIS-a, Aerodroma i Telekoma.

A odgovor na pitanje kolike su plate čelnika – članova upravnih odbora i direktora javnih preduzeća, u većini, iako državnih kuća, i posle više od godinu dana insistiranja i javnosti i nadležnih za dostupnost javnih informacija da se ti podaci obelodane, ostale su ne samo poslovna, već tajna ravna državnoj. Možda ćemo imati više sreće, kad se nova koalicija dogovori o podelama upravljačkih i rukovodećih funkcija u javnim preduzećima.

(Tekst preuzet iz "Politike" 5. oktobra 2008. godine)