Izvor: eKapija | Četvrtak, 30.11.2017.| 15:48

Novi zakon o obaveznom osiguranju u saobraćaju priprema za liberalizaciju tržišta - Visoki troškovi brinu osiguravajuće kuće

(Foto: Sychugina/shutterstock.com)
Nezadovoljavajući iznos isplaćene nematerijalne štete kod osiguranja od autoodgovornosti jedan je od najčešćih razloga pritužbi građana na osiguravajuće kuće u Srbiji, pokazao je poslednji izveštaj Narodne banke Srbije o zaštiti i edukaciji korisnika finansijskih usluga.

Prema njemu, za devet meseci 2017. ukupno je podneto 759 pritužbi a od tog broja više od trećine se odnosi upravo na autoodgovornost (35,3%).

Ipak, načinom na koji funkcioniše osiguranje od autoodgovornosti nisu nezadovoljni samo građani. Svoje zamerke imaju i u osiguravajućim kućama, kao i predstavnici države, Poreske uprave, Narodne banke Srbije...

Zbog toga ne čudi spremnost svih strana da novi zakon koji će regulisati ovu oblast osiguranja bude usvojen već početkom 2018, i tako otkloni, nadaju se, sve nedostatke propisa donetog 2009. godine.

Koliko je ova tema važna ne samo za industriju osiguranja već za društvo u celini pokazuju i podaci koje je tokom Srpskih dana osiguranja u Aranđelovcu prezentovao Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije.

Prema tim podacima, od 35.000 saobraćajnih nezgoda godišnje, u čak 14.000, pored materijalne štete, registruju se i povrede ljudi. Na putevima Srbije svake godine nastrada 600 ljudi a od nekoliko hiljada povređenih, čak 3.500 zadobije teške povrede.

I zbog toga, saglasili su se svi učesnici okruglog stola posvećenom Zakonu o obaveznom osiguranju u saobraćaju, neophodno je novo zakonsko rešenje.

Inače, na domaćem tržištu trenutno 10 osiguravajućih kuća nudi polise autoodgovornosti, a ukupna premija prošle godine je iznosila oko 30 milijardi dinara (oko 243 mil EUR), što je rast od 4,3% u odnosu na godinu ranije.

Prosečna premija autoodgovornosti bila je 12.820 dinara (104 EUR), što je niže u odnosu na Crnu Goru gde je 169 EUR, BiH (152 EUR), kao i Hrvatsku i Sloveniju gde je premija 130 i 129 EUR.

(Foto: Kichigin/shutterstock.com)
U ove dve zemlje na snagu je već stupila liberalizacija tržišta autoosiguranja koja je donela drastično smanjenje prosečne premije i, kako je za eKapiju rekao direktor Hrvatskog ureda za osiguranje Hrvoje Pauković, pokrenula pravi "rat cenama" među kompanijama.

- Prosečna premija je između 2013. i 2016. pala za čak 37%, što se, s obzirom da je i u Hrvatskoj ova vrsta osiguranja među najznačajnijim, snažno odrazilo i na poslovanje osiguravajućih kuća - naveo je Pauković.

Zoran Blagojević, predsednik IO Wiener Stadtische osiguranja, smatra da će novi zakon biti prelazni korak ka liberalizaciji tržišta i da će osiguravajuće kompanije tokom tog perioda morati da, zbog očekivanog pada premija, "mnogo rade na kontroli troškova" u ovom segmentu.

Najproblematičniji trošak, smatraju prvi ljudi domaćih osiguravajućih kuća, predstavlja prodaja osiguranja od autoodgovornosti preko tehničkih pregleda.

Koliki je biznis u pitanju pokazuje podatak da tih stanica za kontrolu ispravnosti vozila danas u Srbiji ima pet puta više nego 1991, i čak osam puta više u odnosu na zemlje regiona koje su članice EU.

Zbog njihovog poslovanja i visokih prihoda koje ostvaruju na osnovu provizija za prodaju polisa, Poreska uprava je kažnjavala i njih i osiguravajuće kuće.

Izmene Zakona o saobraćaju i, posebno, pravilnika o radu tehničkih pregleda trebalo bi da dodatno uvedu red u ovu oblast jer je prodaja polisa putem njih za Evropu uglavnom nepoznata.

U Italiji, na primer, nova vozila tokom prve dve godine uopšte ne idu na tehnički pregled i tamo vozači sami kupuju polise za svoja vozila, objasnio je Dragan Filipović iz Generali osiguranja. Na taj način, dodao je, podiže se i svest o značaju osiguranja kod građana.

Filipović je naglasio i da svi problemi koji postoje sa osiguranjem od autoodgovornosti koče razvoj čitave industrije osiguranja.

(Foto: Stasique/shutterstock.com)
Đorđo Markeđani, iz novosadskog DDOR osiguranja, kazao je da je ono ipak važno i kao "tačka kontakta", ali i kao veoma važna usluga za klijente. Zbog toga je neophodno, naveo je on, osiguranje pozicionirati "ne kao samo još jednu taksu prilikom registracije vozila već kao veoma koristan servis".

Deo odgovornosti za sadašnje stanje, smatra predsednik IO Triglav osiguranja Dragan Marković, snose i osiguravajuće kompanije i navodi da je neodrživo da danas i do 90% prodaje ovih polisa ide preko eksternih kanala.

Takva struktura prodaje utiče na visoke troškove koji bi mogli čak i da ugroze dovoljnost polisa.

Podaci, naime, pokazuju da je na putevima Srbije prošle godine bilo 2,4 miliona osiguranih vozila prosečne starosti od čak 17 godina, odnosno da na 1.000 stanovnika u Srbiji dolazi oko 312 vozila.

S obzirom na to da je taj udeo znatno niži od evropskog proseka, za očekivati je da broj automobila na našim drumovima raste a, samim tim, i šansa za većim brojem saobraćajnih nezgoda.

Uz to, očekivan je i rast limita za isplatu za pretrpljenu štetu. Tako Mirko Petrović, prvi čovek Dunav osiguranja, kaže da su limiti u EU za samo pet godina prosečno porasli za oko 35% i da u nekim zemljama za potpunu invalidnost prelaze i višemilionske iznose u evrima.

Brža isplata štete

Među najvažnijim pitanjima koja bi trebalo rešiti je ubrzanje isplate štete, kao i utvrđivanje odgovornosti u saobraćajnim nesrećama.

Zbog toga će, rekao je Duško Jovanović, "svi zapisnici o saobraćajnim nesrećama 1. januara naredne godine biti u digitalnom obliku, a Ministarstvo unutrašnjih poslova će ih dostavljati Udruženju osiguravača Srbije".

- Izveštaje sa mesta nesreće će Udruženje osiguravača, kad MUP dostavi podatke, dalje slati osiguravajućim kućama i oštećenim građanima - objasnio je on.

Ukidaju se dva garantna fonda

Novi zakon trebalo bi i da ukine odredbu o postojanju dva garantna fonda koja, zapravo, nikada nije ni zaživela u praksi.

Predstavnici osiguravajućih kuća u Srbiji, naime, smatraju da je potreban samo jedan garantni fond kojim bi upravljali osiguravači, a sa tim je saglasna i Narodna banka Srbije.

Srđan Milovanović, direktor Odeljenja za posredni nadzor nad poslovanjem društava za osiguranje u NBS, kazao je da je ovaj fond veoma značajan jer se iz njega isplaćuje novac za treća oštećena lica i dodao da se mora voditi računa o troškovima kako se ne bi ugrozila isplata šteta.

Takođe, jedna od ideja je i da se novim zakonom smanji izdavanje za Republički fond zdravstvenog osiguranja sa sadašnjih 5% na oko 1,5%.

Miloš Vlahović
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.