Izvor: eKapija | Utorak, 07.11.2017.| 15:38

Gradnja MHE u Srbiji i dalje priča bez mnogo rezultata - Novi katastar 2019. donosi izmenjeni spisak potencijalnih lokacija

Ilustracija (Foto: iLUXimage/shutterstock.com)
Srbija bi u februaru 2019. godine trebalo da dobije novi katastar malih hidroelektrana, koji će obuhvatiti sve potencijalne lokacije za njihovu gradnju na teritoriji čitave zemlje. On će u "penziju" poslati aktuelni dokument iz 1987, sa 856 potencijalnih lokacija, a koliko će ih biti u novom, zasada nije poznato. Ono što se zna je da u Srbiji trenutno ima nešto više od 80 MHE, te stari katastar za trideset godina postojanja, nije mnogo odgovorio zadatku zbog koga je sačinjen.

Podsetimo, još tokom 2013. je izdato obaveštenje za izgradnju 317 MHE na slobodnim lokacijama koje su bile određene na osnovu prostornih planova jedinica lokalnih samouprava. Neke od tih lokacija nalazile su se i u pomenutom katastru, a potencijalne investicije su procenjene na više od 500 mil EUR. Država se tada "pohvalila" sa čak 1.380 ponuda investitora, a tadašnja ministarka energetike Zorana Mihajlović je kao rok za izgradnju većine elektrana postavila 2015. godinu. Ipak, do te 2015. godine nijedna od pomenutih lokacija nije realizovana. Ni do danas se situacija, očigledno, nije promenila.

Direktan odgovor na pitanje - koliko je od ponuđenih lokacija u međuvremenu do danas realizovano, i posle nekoliko meseci čekanja, od Ministarstva energetike nismo dobili.

Prema rečima aktuelnog pomoćnika ministra rudarstva i energetike Miloša Banjca, na osnovu obaveštenja o lokacijama, tada su potpisani neobavezujući memorandumi o razumevanju sa potencijalnim investitorima za izgradnju 317 MHE, "ali investitori koji su se bili zainteresovali za određene lokacije, nisu uradili ni osnovne provere lokacije pre prijave, pa se dešavalo da su nailazili na nepredviđene okolnosti".

- Rešavanje imovinsko-pravnih odnosa pokazalo se za veliki broj investitora kao nerešiv problem - objašnjava za eKapiju Miloš Banjac.

eKapija je tada objavila kompletan spisak potеncijalnih invеstitora, sa lokacijama za koje su se prijavili, kao i konačnu listu invеstitora kojе jе Komisija prеdložila za potpisivanjе Trojnog mеmoranduma o razumеvanju i na kojoj se našlo ukupno 213 od ponuđenih 317 lokacija. Kako je naš portal tada pisao, za 65 lokacija nijе bilo prijavljеnih, podnеto jе 9 prijava za lokacijе kojе nisu bilе na spisku, a 39 lokacija jе izuzеto sa spiska.

Novi katastar, čiju je izradu početkom ove godine pokrenulo Ministarstvo rudarstva i energetike (MRE), mogao bi da obuhvati i ove lokacije.

Prema informacijama koje smo dobili u jednoj opštini, ministarstvo je uputilo lokalnim samoupravama zahtev za dostavljanje podataka o potencijalnim lokacijama, kako bi se odabrale one koje će činiti budući katastar, te je na opštinama sada da tražene podatke i dostave.

(Foto: urbazon/shutterstock.com)
Nakon javne nabavke, odlučeno je da će budući katastar izraditi konzorcijum koji čine kompanije EPTISA Spain, Bernard Ingenieure ZT GmbH i Eptisa Southeast Europe. Sa njima je potpisan ugovor u vrednosti od 1,4 mil EUR, saznaje eKapija u nadležnom ministarstvu. Izrada novog katastra MHE se finansira kroz pretpristupne fondove u visini od 90%, dok su ostatak sredstva iz državnog budžeta. Realizacija projekta počela je u februaru ove godine, a prema dinamici aktivnosti, rok za izradu tog dokumenta je dve godine. To znači da bi novi katastar trebalo da bude završen do februara 2019.

Budući katastar malih hidroelektrana trebalo bi da bude obavezujuća stručna podloga za izradu planskih dokumenata, u pogledu predviđanja potencijalnih lokacija za izgradnju malih hidroelektrana, objašnjava za eKapiju Miloš Banjac.

- Taj dokument bi trebalo da posluži i kao osnova za izradu podzakonskih akata u oblasti izdavanja energetskih dozvola, radi pouzdane ocene planiranih projekata elektrana, sa stanovišta iskoristivosti hidroenergetskog potencijala - kaže Banjac.

Kada bude izrađen, novi katastar u "penziju" će poslati aktuelni dokument sačinjen 1987. godine. Ovaj tridesetogodišnjak, sa 856 potencijalnih lokacija za izgradnju MHE ukupne snage 450 MW, sa proizvodnjom od 1.590 GWh/god, tokom svoje karijere nije mnogo poslužio svrsi.

Pre nekoliko godina preduzeće Srbijavode proveravalo je oko 600 lokacija iz ovog dokumenta i pokazalo se da se barem petina nalazi - na suvom?! Samo oko 60 mesta pogodno je za izgradnju brana na malim vodotokovima, a ostatak se nalazi usred nacionalnih parkova ili je pak u vlasništvu građana koji nisu želeli da prodaju imovinu ili su za nju tražili visoke sume.

Budući da se hidrologija vodnih tokova proteklih godina značajno promenila, novi katastar trebalo bi da reši ovu situaciju.

- U izradu novog katastra su uklјučene sve relevantne institucije, tako da će podaci prezentovani u njemu biti ažurirani i pouzdaniji. Kao rezultat, dobićemo broj potencijalnih lokacija - kaže naš sagovornik.

I Srbijavode imaju svoj "katastar" MHE

Prema Registru povlašćenih proizvođača električne energije, u Srbiji su do sada izgrađene MHE na 82 lokacije, odnosno elektrane instalisane snage oko 40 MW. Samo od početka 2017. izgrađeno je 13 elektrana ukupne instalisane snage 6,8 MW.

Javno vodoprivredno preduzeće Srbijavode ima sopstvenu evidenciju MHE i izdatih vodnih akata. Prema tom dokumentu iz septembra ove godine, u našoj zemlji je za više od 600 lokacija izdato nekoliko vrsta vodnih akata - mišljenje za uslov, vodni uslov, vodna saglasnost, vodna dozvola...

(Foto: shuttesrock)
Kako nam objašnjavaju u ovom preduzeću, do izmena Zakona o planiranju i izgradnji iz 2014, kao i izmena Zakona o vodama iz decembra 2016, mišljenja, vodni uslovi i vodna saglasnost izdavali su se u postupku izrade projektne dokumentacije, dok je vodna dozvola izdavana za sve izgrađene MHE. Njom se određuju uslovi, način i obim zahvatanja vode za proizvodnju električne energije.

- Posle izmena Zakona o planiranju i izgradnji ukinuta je vodna saglasnost, a vodna dozvola više nije uslov za izdavanje upotrebne dozvole, tako da JVP Srbijavode vodi evidenciju izdatih vodnih dozvola samo zbog obračuna naknada za korišćenje vodnog zemljišta - kaže za eKapiju Veljko Dimitrijević, pomoćnik direktora za tehnička pitanja JVP Srbijavode.

Prema ovoj evidenciji, do juna 2017. godine izdate su vodne dozvole za 54 male hidroelektrane, ukupne instalisane snage 34 MW, sa procenjenom godišnjom proizvodnjom od oko 152 GWh.

Kako objašnjava naš sagovorik, neke od lokacija iz njihove evidencije se poklapaju sa katastrom iz 1987, a hoće li ih novi dokument uključiti, zasada nije poznato.

Ekološki aspekt naspram dobiti

Profesorka Građevinskog fakulteta u Beogradu Tina Dašić, smatra da je izrada Novog katastra MHE u Srbiji dobra vest, ali da u procesu mora da se sagleda ekološki aspekt.

- Mnogo ozbiljnije moraju da se analiziraju aspekti uklapanja MHE u životnu sredinu, odnosno u ekološko i socijalno okruženje. Bojim se da su neke ekološke štete već učinjene, tako da je izrada novog katastra prilika da se svi aspekti izgradnje i uklapanja MHE u okruženje detaljnije sagledaju, kako bi se izbegla izgradnja onih koje narušavaju okruženje, i to često za veoma male energetske dobiti - kaže za eKapiju Dašić.

I u Srbijavodama su saglasni da postoje velike rezerve u pogledu ekološke prihvatljivosti ovog projekta, jer izgradnja hidroelektrana dovodi u pitanje realizaciju strategije upravljanja vodama i zaštite životne sredine.

Valja podsetiti da je Srbija u obavezi da do 2020. proizvodi 27% struje iz obnovljivih izvora.

Katarina Stevanović
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.