Izvor: Radio 021 | Utorak, 24.10.2017.| 16:07
Izdvojite članak Odštampajte vest

Može li keš potpuno da nestane?

(Foto: Marta_Iaremko/shutterstock.com)
Ljudi su koristili različite vrste stvari za razmenu predmeta ekonomske vrednosti – retke metale, školjke pa čak vrčeve viskija. Ovi predmeti su postali efemerniji, papirni novac zamenio je većinu novčića, a danas digitalne forme često zamenjuju papir.

Može li fizička gotovina u potpunosti da nestane? Ekonomisti vide sjajne benefite u bezgotovinskom društvu: niže transakcione troškove, nove alate za upravljanje ekonomskim rastom i sprečavanje utaje poreza i pranja novca. S druge strane, kritičari vide smanjenje privatnosti, zastrašujuće nove moći za tiranine i povećanje nejednakosti.
Singapur, Holandija, Francuska i Švedska imaju najviše nivoe bezgotovinskih transakcija na svetu, ali Švedska se vidi kao najverovatnija prva zemlja bez gotovine. Do 2015. godine, samo jedna od pet transakcija u prodavnici uključivala je gotovinu, prema švedskoj centralnoj banci, koja sada razmatra i da izda kripto valutu. Švedske crkve su postale rani primaoci donacija preko mobilnih telefona.

Kinezi su rapidno počeli da rade bez novca, zahvaljujući sistemu koji koristi šifrovane kodove na telefonima za transakcije. Konzorcijum za kreditne kartice radi na tome da ga proširi globalno. U Indiji, 255 miliona ljudi koristi Paytm, sedam godina star startup pod pokroviteljstvom kineske kompanije Alibaba Group Holding Ltd, koji pruža usluge plaćanja kroz virtuelni novčanik.

Citibank Australia prestala je da prihvata gotovinu u svojim filijalama pošto je većina njihovih klijenata prihvatila digitalne transakcije. A Evropska centralna banka odlučila je da zaustavi proizvodnju novčanice od 500 EUR u 2018. godini, kako bi se suprotstavila finansiranju terorizma.
(Foto: Denys Prykhodov/shutterstock.com)
Indija je bila ozbiljno uznemirena odlukom vlade u novembru 2016. godine da iznenada zameni veće račune koji su činili 86% valute u opticaju kako bi se suprotstavila poreskoj evaziji (izbegavanje plaćanja poreza uz pomoć rupa u zakonu) i falsifikatorima. Nedostatak zamenskih računa znači da su se kompanije trudile da isplate zarade, a milioni siromašnih ljudi nisu mogli da kupe hranu. Vlada je povukla odluku u junu 2017. godine, nakon što je fijasko smanjio ekonomski rast, iako će se njegovi efekti osećati gotovo godinu dana kasnije.

Od rimskog doba, ljudi su probali mnoge alternative za nošenje gotovine. Arapski trgovci razvili su menice za finansiranje međunarodnih transakcija, sistem koji se proširio u Evropu u kasnom srednjem veku. Najraniji primer modernog čeka bio je na računu Claytona i Morrisa, zlatarske banke u Londonu, 16. februara 1659.

Sledeća revolucija započela je sa zaboravljenim novčanikom. Godine 1949, američki preduzetnik Frenk Maknamera je posetio restoran Majors’s Cabin Grill u Njujorku i imao je neprijatan trenutak, pa je njegova žena platila račun. Ali to mu je dalo ideju, i mesecima kasnije se vratio u isti restoran, ovog puta plaćajući malom kartonskom karticom. Tako je rođena industrija kreditnih kartica. Ubrzo nakon toga, banke su počele da usvajaju računarske sisteme koji su olakšali praćenje novca digitalno.

Zatim je došao prvi bankomat koji je otvoren u Londonu 1967. godine. Debitne kartice su prvo testirane godinu ranije, ali su počele da se izdaju u velikom broju osamdesetih godina prošlog veka kada su ATM mreže rasle. Online bankarstvo je stiglo u narednoj deceniji, što je jednom za svagda okončalo dominaciju gotovine.

Za vlade, oslobađanjem od gotovine sprečilo bi se izbegavanje plaćanja poreza i trgovina drogom. Preduzeća ne bi uštedela samo troškove transakcija, već bi mogla da imaju koristi jer bi bezgotovinska plaćanja dovela do toga da potrošači kupuju više. Neki ekonomisti kažu da bi centralne banke mogle efikasno da se bore protiv recesija time što će nametnuti negativne kamatne stope – efektivno porez na štednju znači podsticanje potrošnje – ako brana za gotovinu ne bi bila dostupna kao način za izbegavanje kazne.

Kritičari kažu da u digitalnoj ekonomiji vlade i banke mogu preuzeti kontrolu nad vašim finansijskim životom; sa potezom prekidača mogu vas ostaviti bez novca. Mreže mogu propasti. I svi bi mogli biti podložni sajber napadima ili nestanku struje, kao što su stanovnici Portorika nakon uragana Marije našli uništenu ostrvsku električnu mrežu. Za siromašne na svetu, argumenti o tome da se radi bez novca, imaju i dobre i loše strane. Milioni siromašnih ljudi u zemljama u razvoju zavise od gotovine za kupovinu robe za vrlo male količine. Svi oni ne mogu da priušte telefone ili druga sredstva za interakciju sa digitalnom gotovinskom mrežom.

To bi moglo da učini da ljudi nemaju jednak pristup bankarskim uslugama čineći ih građanama druge klase. S druge strane, usluge poput Paytm-a u Indiji i mobilnih telefonskih mreža kao što je kenijska M-Pesa omogućile su ljudima u udaljenim selima da isprobaju nove usluge poput mikro-poslovnih kredita.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.