Izvor: eKapija | Utorak, 17.10.2017.| 15:55
Izdvojite članak Odštampajte vest

Norveški energetski konzorcijum otvara zvanično predstavništvo u Srbiji na proleće 2018. - Za pet godina plasirano 20 mil EUR u zajedničke projekte zelene energije

Milan Barackov
Norveški energetski konzorcijum, koji deluje već pet godina na srpskom tržištu, do sada je kroz zajedničke projekte zelene energije plasirao oko 20 mil EUR. U ovom periodu fokus je bio na povezivanju kompanija iz dve zemlje, pa je tako pored izvoza proizvoda i projekata iz Srbije značajno podržao i pojavljivanje norveških firmi na našem tržištu, koje se uglavnom bave proizvodnjom opreme za male hidrocentrale.

Iako su kao neformalna inicijativa norveških privrednika već prisutni u Srbiji, zvanično predstavništvo Norveškog energetskog konzorcijuma u našoj zemlji biće otvoreno tek na proleće 2018. godine. Na njegovom čelu biće Milan Barackov, menadžer prodaje i izvoza norveške kompanije Energi Teknikk. Osim ove firme, konzorcijum čine norveški Brodrene Dahl AS i Optimo Finance AS, kao i srpska preduzeća, Monatavar Lola Livnica Železnik, Elektroistok izgradnja i Minel Dinamo iz Barajeva.

- Planiramo uskoro otvaranje predstavništva u Srbiji koje će poslovati kao norveška kompanija. Biće to neka vrsta proizvodno-servisnog kontakt centra, a okvirni plan je da počne da funkcioniše na proleće 2018. godine - objašnjava za naš portal Barackov, uz napomenu da je za sada zamisao da predstavništvo bude locirano u južnom delu Srbije, gde konzorcijum već ima svoje partnere.

Na taj način bili bi još bliže ljudima koji se bave zelenom energijom u južnoj i jugoistočnoj Srbiji, a u neposrednoj blizini su i Makedonija, Albanija, Grčka...

Govoreći o dosadašnjem radu konzorcijuma, Milan Barackov, koji za norveške kompanije i asocijacije radi još od 1992. godine, a poslednjih pet godina i živi u Norveškoj, ističe da se ovaj koncept pokazao uspešnim, iako je trebalo mnogo vremena i rada.

- Trenutno razvijamo projekte za koje smo već potpisali ugovore i oni polako počinju da se realizuju. Mahom je reč o ulaganjima u Crnoj Gori, dok u Srbiji imamo više projekata koji bi trebalo da započnu. U međuvremenu smo uključili veliki broj srpskih firmi koje izvoze projekte u Skandinaviju. Tako imamo partnere kao što su Montavar Lola livnica iz Železnika, sa više od 50 projekata, kao i Sever Subotica sa svojim generatorima. Uspeli smo da napravimo balans srpsko-norveškog učešća u konzorcijumu - zadovoljno konstatuje sagovornik eKapije.

Podršku u aktivnostima konzorcijumu daju i norveški državni fond, odnosno banka Eksport Kreditt Norway i državna garantna institucija GIEK.

- Naš lajt motiv su, osim norveškog kvaliteta, i norveški krediti putem kojih i srpska privreda može da dođe do jeftinijih izvora finansiranja. Reč je o Norveškom državnom fondu, odnosno vezi norveške državne garantne institucije GIEK i norveške banke Eksport Kreditt Norway, koji odobravaju kredite za nabavku norveške opreme. Pozajmice mogu biti do 85% vrednosti norveške isporuke, a kreditna linija ima rok otplate do 12 godina i grejs period od 2 godine, uz fiksnu kamatu od 1,04% godišnje - kaže u razgovoru za eKapiju Barackov.

On napominje da je još jedna od prednosti to što se kod ovih kredita ne traže nikakve dodatne garancije. Inače, norveški fond ne daje novac drugim bankama, poput sličnih finansijskih institucija, već isključivo direktno krajnjem korisniku, kroz takozvano projektno finansiranje.

Prema rečima sagovornika eKapije, cilj ovakvog modela je održivost projekata jer je svako ulaganje u zelenu energiju značajno i zahteva duže vreme za povrat sredstava. Zato svaki projekat u ovoj oblasti mora da ima i faktor "održivosti kamate". Norveška vlada na ovaj način pomaže svojim privrednicima da se pojave na srpskom tržištu, a istovremeno podržava i srpska preduzeća da uspešno iznesu takve kredite.

Mašinska zgrada hidrocentrale u Norveškoj u čijoj su gradnji učestvovale i srpske kompanije
- Značajno je napomenuti i da norveške izvozne banke traže manje učešće norveškog udela u izvozu, nego neke druge izvozne banke - 30%, a ceo projekat se finansira kao norveški. Mislim da je to veoma važno, jer angažujemo i veliki broj srpskih kompanija - objašnjava Barackov.

Srpski investitori u Norveškoj

Barackov ističe da smo, posle niza stranih investicija u Srbiji, uspeli da dobijemo i jednog srpskog investitora u Norveškoj. Naime, kompanija Hidroistel postala je 2016. godine drugi najveći vlasnik norveškog Energi Teknikka, koji je izuzetno referentna firma u oblasti opreme za hidrocentrale.

- Za Skandinavce je naše tržište i dalje egzotika. Zato želimo da dovedemo iz Norveške i neke kompanije koje se bave trgovinom strujom i investicijama, pošto je trgovina strujom liberalizovana i tu sada postoje određene mogućnosti.

Milan Barackov smatra da postoji dobra perspektiva u sektoru energetike u Srbiji. Kaže da se samim približavanjem Srbije EU i zahtevima za određenim procentom proizvodnje struje iz obnovljivih izvora energije otvaraju nove prilike.

- I sama država Srbija je dosta učinila da ubrza izdavanje pojedinih dozvola, ispravila je neke greške od ranije i ne gubi se toliko vremena u raznim administrativnim procedurama. Takođe je bitno da radimo na održivim i dugoročnim projektima i zato mora da postoji ceo sistem koji će to pratiti. Još jedna bitna stavka je socijalna odgovornost kompanija, posebno velikih, koja će nametnuti korišćenje isključivo zelene energije, a u tom njihovom portfoliju će praktično biti sadržana i njihova reklama. Reč je o procesu koji pratimo i mislim da smo kadri da ga ispratimo na pravi način - zaključuje sagovornik eKapije.

Marko Andrejić

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.