Izvor: eKapija | Petak, 29.09.2017.| 17:42

Novi Sad šije odelo po evropskoj modi - Šta sve čeka buduću prestonicu kulture do 2021. godine?

Novi Sad (Foto: Google Maps)
Prošlo je nešto manje od godinu dana kada je u oktobru 2016. godine obelodanjeno da će Novi Sad, uz još dva evropska grada, biti prestonica kulture starog kontinenta 2021. godine. Do danas, započet je niz projekata koji će srpskoj Atini doneti novi imidž i ispuniti zahteve iz konkursa Evropske komisije.

U tom cilju, u naredne tri godine predviđeni su mnogobrojni infrastrukturni radovi. Tako je Zavod za zaštitu spomenika kulture Novog Sada nedavno završio drugi krug javnih nabavki za obnovu fasada u Podgrađu Petrovaradinske tvrđave, pa će se na još deset zdanja uskoro naći skele. Kako za naš portal kažu u Zavodu, radovi na prvih 11 objekata trebalo bi da budu završeni do kraja 2017. godine, a uporedo će početi obnova ostalih 10 za koje su potpisani ugovori.

Završetkom tih radova, 21 objekat u ovom delu buduće Evropske prestonice kulture dobiće "svež" izgled, za šta je opredeljeno 100.000 miliona dinara, a do 2021. godine nove fasade u ovom delu grada trebalo bi da dobije više od 40 objekata.

- Voleli bismo da uredimo čitavo Podgrađe. Ipak, zasada ne možemo da govorimo o tačnim rokovima, broju objekata, dinamici radova i visini sredstava - kaže za eKapiju Katarina Maksimov iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture.

Nemanja Milenković, direktor Fondacije Novi Sad 2021 - evropska prestonica kulture, ističe za naš portal da je obnova fasada jedan od prvih indirektnih rezultata od dobijanja titule Evropske prestonice kulture 2021.

- Osim toga, projektom je predviđena i gradnja Youth creative polisa, nove muzičke i baletske škole, Gradske koncertne dvorane, četiri kulturne stanice na obodima grada i velikog broja novih mesta - manjih i većih gradskih javnih prostora - objašnjava za eKapiju Milenković.

Sadašnji izgled budućeg Youth creative polisa iliti Kineske četvrti
- Neke delove projekta već smo predstavili, poput otvaranja rekonstruisane Galerije Matice srpske, vodenog holograma u Dunavskom parku, nastupa svetskog omladinskog hora u Sinagogi, predstavljanja pobednika za Nova mesta, odnosno sređivanja urbanih celina u gradu kao i mnogih drugih koji nam uskoro slede.

Počela je i gradnja Muzičko-baletske škole, koja bi trebalo da bude završena do početka naredne školske godine - imaće oko 15.000 kvadrata, a u okviru nje će se nalaziti i kоncеrtnа dvоrаnа sa 400 sеdištа. Nedavno je određeno i šta će sve sadržati Youth creative polis, odnosno Kineska četvrt, koja će se nalaziti na mestu nekadašnjeg industrijskog kompleksa Petar Drapšin.

Prema rečima našeg sagovornika, započeta su i mnogobrojna istraživanja, ankete, fokus grupe, umrežavanja, edukacije, diskusije sa najrazličitijim akterima u oblasti kulture iz zemlje i inostranstva, ali i samim građanima. Samo tako će se, ističe, uspostaviti vrednosni sistemi razvoja kulture, ne samo u umetničkom smislu, već i kulturi kao načinu života.

Rok za završetak planiranih projekata je kraj 2020. godine.

- Fondacija se zove Novi Sad 2021, a ne Novi Sad 2017, te bi bilo razočaravajuće da smo nešto završili. Mnogo toga smo započeli i sa dolaskom umetničkog i programskog direktora ulazimo u novu fazu rada na projektima. Konačnu verziju programa Fondacija bi trebalo da objavi krajem 2020. godine. Možemo reći da smo, slikovito rečeno, ovu titulu dobili na osnovu sjajnog štofa - materijala, a sada nam sledi šivenje odela koje je po evropskoj modi, a na osnovu naše konstitucije - kaže Milenković.

Grad kao brend

Fondacija je, prema njegovim rečima, zadužena i odgovorna za realizovanje programa i za to im je na raspolaganju 30 mil EUR, dok je infrastruktura u nadležnosti Grada Novog Sada i za nju je predviđeno oko 35 mil EUR. Kako kaže, treba napomenuti da Novi Sad kao buduća evropska prestonica kulture raspolaže sa jednim od najskromnijih budžeta od realzacije ovog programa u EU.

- Sredstva, količine i izvori definisani su samim pravilima dobijanja titule za evropsku prestonicu kulture, a izborom Novog Sada grad postaje i svojevrsni brend - i to ne bilo kakav, već jedan od najdugoročnijih i najznačajnijih projekta/brednova Evropske unije. Po svim dosadašnjim iskustvima, a ona se baziraju na 32 godine postojanju ove titule, to je dugoročno ulaganje se višestrukim benefitom u kulturnom, sociološkom, ekonomskom, pa i političkom smislu transformacije jednog grada - objašnjava Milenković.

Osim direktnih benefita, kroz infrastrukturu, Novi Sad će podvlači, kroz ovaj projekat dobiti novi imidž i vidljivost u svetskim okvirima.

Novi Sad je proglašen i za Omladinsku prestonicu Evrope 2019. (Foto: Syda Productions/shutterstock.com)
Evropska prestonica kulture je najveći projekat Evropske unije u toj oblasti. Rezolucijom ministara EU za kulturu 1985. godine, a na predlog Meline Mercouri, tadašnje grčke ministarke za kulturu, i njenog kolege iz Francuske Jacka Langa, pokrenut je projekat čiji je cilj povezivanje ljudi u Evropi i povećanje svesti o zajedničkoj istoriji i vrednostima.

Svake godine dva grada iz EU i jedan van EU ponesu tu titulu, na osnovu kriterijuma o bogatstvu i različitostima, promovisanju uzajamnog razumevanja i spajanja. O kandidatima odlučuje nezavisni ekspertski tim, uglavnom sačinjen od predstavnika gradova koji su već bili EPK. Do sada je tu titulu ponelo više od 40 evropskih gradova.

Uz Novi Sad, dve prestonice kulture 2021. godine iz EU su rumunski Temišvar i grčka Elefsina.

Podsetimo, osim ove titule, Novi Sad će 2019. godine biti i Omladinska prestonica Evrope.

K.S.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.