Izvor: eKapija | Petak, 22.09.2017.| 16:10

Nema postavljanja kamera bez procene rizika - Nova bezbednosna pravila i za fabrike, tržne centre, sportske hale...

(Foto: Pressmaster/shutterstock.com)
Novi Zakon o privatnom obezbeđenju i podzakonski akti koji ga prate, doneli su mnogobrojne novine na srpsko tržište. Jedna od njih jeste i obaveza procene rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja, koju objekti poput velikih tržnih centara, autobuskih stanica, fabrika, sportskih dvorana i hala, ali i objekata vodoprivrede, energetike i saobraćaja, moraju da izrade najkasnije do sredine decembra 2017.

Bez tog dokumenta, koji će im, kako kažu stručnjaci, značiti kako na polju bezbednosti, tako i da ne troše novac neracionalno, pravna lica rizikuju da plate kaznu i do pola miliona dinara.

Vlada Srbije donela je, naime, polovinom decembra prošle godine Uredbu o bližim kriterijumima za određivanje obavezno obezbeđnih objekata i načinu vršenja njihove zaštite, na osnovu Zakona o privatnom obezbeđenju. Uredbom je propisano na koji način objekti moraju da budu zaštićeni i dat je rok od godinu za usaglašavanje sa njenim odredbama. Taj rok ističe 15. decembra ove godine.

Šta su obavezno obezbeđeni objekti?

Kako je navedeno u članu 2 ove uredbe, obavezno obezbeđni jesu objekti: 1 - energetike, saobraćaja, vodoprivrede, industrije i zaštite životne sredine; 2 - oni koji su zakonom, posebnim propisom ili odlukom određeni kao objekti od posebnog značaja za odbranu zemlje; 3 - oni koji su određeni kao objekti od strateškog ili posebnog značaja; 4 - objekti grada (jedinice lokalne samouprave); 5 - dvorane, hale i drugi objekti namenjeni za okupljanje građana kapaciteta više od 5.000 mesta; 6 - otvoreni objekti i stadioni kapaciteta smeštaja 20.000 građana i više; 7 - tržni centri otvorenog i zatvorenog tipa površine od 10.000 m2 i više; 8 - autobuske i železničke stanice u gradovima sa više od 50.000 stanovnika.

Za svaki od ovih objekata, a ima ih na stotine, predviđene su mere fizičke, tehičke i fizičko-tehničke zaštite. Prvi korak u primeni ovih mera jeste procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja, podseća u razgovoru za eKapiju Slobodan Maksimović, predsednik Grupacije za tehničku zaštitu Udruženja za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije.

(Foto: Longchalerm Rungruang/shutterstock.com)
Poslovima procene rizika, projektovanja i planiranja mogu po Zakonu o privatnom obezbeđenju da se bave isključivo kompanije sa licencom Ministarstva unutrašnjih poslova, podseća Maksimović.

On dodaje i da je važno istaći razliku - procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja ne potpada pod isti zakon i nije isti pojam kao i procena rizika u bezbednosti zaštite na radu.

- Svakom pravnom licu kome pripadaju obavezno obezbeđeni objekti zaprećena je kazna od 50.000 do 500.000 dinara, kako se precizira u članu 6 Uredbe, ukoliko posle 15. decembra ove godine ne budu imali uređenu procenu rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja.

Maksimović dodaje da je ista kazna zaprećena i u slučaju da pravno lice ne izvrši periodično ažuriranje elaborata o proceni rizika (Uredbom je predviđeno periodično ažuriranje u skladu sa promenom unutrašnjih i spoljnih uslova kojima se menja nivo rizika, a najmanje jednom u tri godine), zatim u slučaju da pravno lice nije odredilo lice za sprovođenje organazionih mera zaštite u objektu i ako nije preduzelo mere zaštite objekta.

Procena rizika donosi i uštede.

Ipak, procena rizika nije puka zakonska obaveza, odnosno papir čija je uloga da pravno lice kome pripada obavezno obezbeđeni objekat ne bude kažnjeno.

- Taj dokument ima pre svega preventivnu ulogu, odnosno u njemu su sadržani svi potencijalni rizici i opasnosti, ali i niz mera čija primena će u najvećem mogućem stepenu umanjiti posledice vanredne situacije ili štetnog događaja. Te mere su izrada plana zaštite, izrada projekta i na kraju izvođenje sistema – zaključuje Slobodan Maksimović.

Da će ovakvo procenjivanje rizika, po unapred utvrđenoj metodologiji jednakoj za sve, doneti benfite, potvrđuje i dr Zoran Keković, profesor Fakulteta za bezbednost u Beogradu. Rizik se ne može isključiti, ali se može smanjiti, a procena je prvi korak na tom putu, pojašnjava on.

(Foto: Montri Nipitvittaya/shutterstock.com)
Standard koji je usvojen nije rezultat samo našeg, već i međunarodnog iskustva, koje je, kako kaže sagovornik našeg portala, prilagođeno Srbiji. Do sada su procene rizika vršene ili bez jedinstvenog standarda, "od slučaja do slučaja", ili uopšte nisu ni vršene, već se odmah išlo na sprovođenje mera zaštite, dodaje profesor Keković.

- Nova pravila značiće i na ekonomskom planu. Neće biti potrebe da se objekat štiti od nekih malo verovatnih pretnji, da se kupuje više tehničke opreme nego što je potrebno, da se angažuje više radnika itd. Jednostavno, zašto ulagati previše, ako to nije potrebno, ako se i sa manjom investicijom postižu rezultati?.

Privreda će tako, do kraja ove godine, morati da se u potpunosti usaglasi sa novim zakonom. To važi kako za investitore tako i za pružaoce usluga. Sve nove obaveze, usloviće podizanje standarda, kako u zapošljavanju, tako i u funkcionisanju preduzeća koja se bave ovom delatnošću, rekao je nedavno u razgovoru za naš portal i Mladen Raonić, direktor razvoja Protecta Grupe.

Obaveza i za banke

Procena rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja obavezna je i za banke i druge finansijske institucije. Konkretno, Uredbom o tehničkim uslovima kod obavezne ugradnje sistema tehničke zaštite u bankama i drugim finansijskim organizacijama, navodi se da se tehnička zaštita sprovodi na osnovu akta o proceni rizika u zaštiti lica, imovine i poslovanja. Taj akt se ažurira periodično u skladu sa promenom unutrašnjih i spoljnih uslova kojima se menja nivo rizika, najmanje jednom u tri godine. Ipak, bankama je dat rok da se prilagode novim propisima do kraja sledeće godine, pojašnjava Slobodan Maksimović, predsednik Grupacije za tehničku zaštitu Udruženja za privatno obezbeđenje Privredne komore Srbije.

M.M.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.