Izvor: Danas | Petak, 22.09.2017.| 12:14
Izdvojite članak Odštampajte vest

Za razvoj socijalnog preduzetništva u Srbiji potrebno 100 mil EUR?

Socijalno preduzetništvo omogućava da određene kategorije radnika sačuvaju ili dobiju posao. Takođe, ono što je najvažnije omogućava da ti ljudi sačuvaju svoje dostojanstvo. Zbog toga ću se založiti da se usvoje adekvatna zakonska rešenja, kao i da se obezbedi potrebna finansijska podrška kako bi takav vid preduzetništva zaživeo, istakao je u četvrtak (21. septembra 2017. godine) ministar bez portfelja zadužen za regionalni razvoj i koordinaciju rada javnih preduzeća Milan Krkobabić na skupu "Dometi socijalne ekonomije i socijalnog preduzetništva u Srbiji" u organizaciji Fondacije Fridrih Ebert.

Prema njegovim rečima, sredstva u visini od 100 mil EUR bi bila dovoljna da se proces socijalnog preduzetništva razvije i zaživi.

- Jedan od načina za pokretanje socijalnog preduzetništva je formiranje zaštitnih radionica u javnim preduzećima, odnosno velikim sistemima u kojima postoji problem viška zaposlenih. On bi funkcionisao tako što bi radnici koji su višak umesto da budu otpušteni u okviru zaštitne radionice obavljali određene pomoćne poslove za koje bi inače taj veliki sistem morao da angažuje firmu spolja - istakao je Krkobabić.

On je dodao da bi u okviru socijalnih preduzeća mogli da se angažuju ljudi stariji od 40 godina, osobe sa invaliditetom, Romi, razne manjinske grupe, izbegla i raseljena lica.

- Da bi se socijalna ekonomija razvila potrebno je i da država takva preduzeća pomogne - naveo je Krkobabić.

Primera radi, smanjenjem unosa PDV-a i oslobađanjem od plaćanja poreza i doprinosa, osim u oblasti socijalne i zdravstvene zaštite radnika. Još jedan od vidova kako bi socijalno preduzetništvo moglo da bude pospešeno, po Krkobabiću, je stvaranje radničkih zadruga u preduzećima u stečaju kod kojih postoje elementi da se proizvodnja nastavi.

(Foto: ITTIGallery/shutterstock.com)
- Pitanje socijalnog preduzetništva nije u dovoljnoj meri prisutno u Srbiji i regionu, tako da je svaka diskusija na tu temu veoma važna, jer može da identifikuje rešenja i zaključke koji mogu da se adresiraju na nadležne kako bi proces socijalnog preduzetništva mogao da zaživi i uspešno se odvija - rekla je Ursula Koh-Laugvic, direktorka regionalne kancelarije za Srbiju i Crnu Goru Fondacije Fridrih Ebert.

Prema rečima Dragana Todorovića, potpredsednika Saveza samostalnih sindikata Beograda, socijalna ekonomija može da zaživi samo ako država pomogne njen razvoj kroz određene subvencije, ali i regulisanje jasnih pravila kako bi čitav proces mogao nesmetano da funkcioniše.

- Kod nas u Srbiji se kasni sa uspostavljenjem socijalnog preduzetništva, drugim rečima taj proces je trebalo pokrenuti još ranije u vreme kada su sprovođene velike privatizacije u kojima je veliki broj ljudi ostao bez posla. Da je tada pokrenut, znatno više ljudi bi sačuvalo radna mesta - istakao je Todorović i dodao da se nada da će država imati partnerski odnos sa sindikatima kada je reč o razvijanju koncepta socijalnog preduzetništva.

Urednik dnevnog lista Danas, Branislav Božić, naglasio je da će socijalno preduzetništvo ostati samo mrtvo slovo na papiru ako ne budu doneta odgovarajuća zakonska rešenja koja bi omogućila njegov nesmetan rad.

- Država i celokupno društvo moraju da pomognu razvoj tog koncepta jer su za njegovu realizaciju potrebna i određena novčana sredstva - istakao je Božić.

On smatra da socijalno preduzetništvo treba razvijati u tri pravca, a to su socijalno solidarna preduzeća, socijalno inovativna i zaštitne radionice. Kada je reč o zaštitinim radionicama, dodao je Božić, postoji problem u tome što posao koji bi one mogle da obavljaju već rade agencije za iznajmljivanje radne snage i omladinske zadruge pa to vidi kao eventualnu prepreku za razvoj zaštitnih radionica. Njihovo formiranje, prema njegovim rečima, bi bila dobra i korisna ideja. Plodno tle za razvoj socijalnog preuzetništva Branislav Božić vidi i u oblastima zelene ekonomije i energetike.

Podsetimo, kako je za eKapiju ranije najavljeno u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, očekuje se da se tekst Zakona o socijalnom preduzetništvu do kraja 2017. godine nađe pred srpskim poslanicima.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.