Veće zarade srpskih radnika u inostranstvu - Slovačka menja zakon o radu i ukida socijalni damping

(Ilustracija) Građani Srbije koji odlaze na rad u Slovačku ubuduće bi mogli da ostvare veće zarade pošto se u toj zemlji pripremaju izmene Zakona o radu kojima će biti zabranjen socijalni damping, odnosno praksa da tamošnja preduzeća stranim radnicima iz zemalja van Evropske unije plaćaju manje nego Slovacima za poslove na istom radnom mestu.

I u agencijama za posredovanje u zapošljavanju i u Nacionalnoj službi za zapošljavanje pozdravljaju takvu najavu iz Slovačke, s obzirom na to da veliki broj naših državljana odlazi na rad u tu zemlju. Iz sindikata, pak, upozoravaju da bi država u većoj meri morala da brine o zaštiti domaćih kadrova koji napuštaju Srbiju u potrazi za boljim zaradama i uslovima rada.

Sve više stanovnika Vojvodine odlazi u Slovačku na poslove za koje nije potrebna određena stručna sprema, niti poznavanje jezika, a agencije im obično nude smeštaj, organizovan prevoz i zarade od 500 do 900 EUR mesečno. Uglavnom je reč o radu u proizvodnim pogonima, te kurirskim i magacinskim poslovima.

Vladimir Srdić, konsultant i savetnik za zapošljavanje u agenciji Vektor EU iz Slovačke, koja je otvorila svoje predstavništvo u Bačkom Petrovcu, kaže za Radio Novi Sad da će izjednačavanje zarada za strance svakako obradovati naše radnike u Slovačkoj.

- Ako neko od Slovaka u fabrici Volkswagena u Bratislavi zarađuje 1.000 EUR, toliko će zarađivati i naši državljani na istom radnom mestu - dodaje Srdić.

On objašnjava na koji način zainteresovani mogu da nađu posao u Slovačkoj preko ove agencije, navodeći da su trenutno najaktuelnije ponude tri velike kompanije: Volkswagen, DHL i Amazon.

- Svako ko želi da sarađuje sa nama, najpre će potpisati ugovor o radu ovde u Srbiji, a potom se upućuje na rad u Slovačku. Minimalna moguća zarada u Srbiji je u skladu sa zakonom, a ostali deo se isplaćuje kroz dnevnice u Slovačkoj. Trenutno su aktuelne ponude Volkswagena, DHL-a i Amazona, ali nedostatak radne snage postoji i u Peugeotu, Samsungu i ostalim firmama koje se bave proizvodnjom u Slovačkoj, upravo zbog socijalnog dampinga. Naime, Slovaci takođe odlaze da rade u zapadne zemlje EU kako bi ostvarili veće zarade. Tako se stvara veći prostor za naše ljude, koji umesto 30 do 40 hiljada dinara, koliko bi bili plaćeni kod nas, u Slovačkoj mogu da zarade od 700 do 900 EUR mesečno - naveo je Srdić.

Prema njegovim rečima, agencija može radnicima da obezbedi i trajnu radnu dozvolu na dve do pet godina, ali se za prvi odlazak dobija dozvola na tri meseca, jer je to i probni rad.

Svi koji odlaze na posao u inostranstvo treba dobro da prouče ugovore o radu, jer se i visina zarade ugovora s poslodavcem, napominje načelnik Odeljenja za posredovanje u zapošljavanju i planiranje karijere u novosadskoj filijali Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ) Dušan Marjanović.

On za Radio Novi Sad kaže da posredovanje započinje isključivo na zahtev poslodavaca, koji na sajtu NSZ mogu da vide i uputstvo sa uslovima pod kojima može doći do saradnje u procesu zapošljavanja naših radnika u inostranstvu.

Predsednik Ujedinjenih granskih sindikata Nezavisnost Zoran Stojiljković upozorava, međutim, da bi Srbija trebalo da povede više računa o zaštiti svojih kadrova u strukama poput medicinske, a koji u značajnom broju odlaze na rad u inostranstvo.

- Vest iz Slovačke je vrlo ohrabrujuća, imajući u vidu položaj strane radne snage pogotovo iz zemalja koje nisu članice Evropske unije, ali i onu neveselu priču kako su naši radnici angažovani preko posrednika, odnosno na takozvani lizing. Pošto je sad neoliberalna mantra preovladala i dovela do drastičnog rasta nejednakosti u zaradama, ovo spada u set mera koje štite ta elementarna prava na jednakopravnost i jednake uslove kod zapošljavanja. Ali, što se tiče neke naše nacionalne razvojne strategije i politike, treba voditi računa o zaštiti svojih kadrova bez kojih nema kvaliteta javnih usluga. Rumuni su, da bi sprečili odliv medicinskog osoblja, što se i nama sad dešava, došli do nivoa zarada od oko 2.500 EUR za lekare i oko 900 EUR za ostale - ukazuje on.

Stojiljković za Radio Novi Sad kaže da država može da zaštiti naše radnike u inostranstvu prilikom regulisanja programa koje sprovode Privredna komora i Nacionalna služba za zapošljavanje, ili pak prilikom licenciranja agencija za posredovanje u zapošljavanju. Međutim, napominje da apsolutna zaštita ipak nije moguća.

- Ako sve više poslova, čak oko 85%, čine oni koji su na određeno vreme i uz privremene ugovore, to je onda već pitanje kvaliteta i standarda poslova. Ali, ako smo svesni da je položaj zaposlenih sve teži, onda i tu vrstu zapošljavanja treba prihvatiti, ali i regulisati - ocenio je Stojiljković.

O zabrani socijalnog dampinga već dugo se polemiše u okviru Evropske unije, jer strana preduzeća štede na zaradama zaposlenih u članicama Unije iz istočne Evrope, što se negativno odražava i na budžetske prihode u tim zemljama. Takođe, velike razlike u životnom standardu i platama povremeno izazivaju potrese na jedinstvenom evropskom tržištu.