Izvor: Novosti | Četvrtak, 31.08.2017.| 10:27

Ima mesta za slovenačko-srpske investicije - Nova ulaganja moguća u energetici, IT industriji, saobraćajnoj infrastrukturi, zaštiti životne sredine, turizmu...

Intercontinental Ljubljana
Delili smo zajedničku državu, a danas jake veze i uspešnu saradnju. Slovenija je godinama među prvih deset zemlja po obimu spoljnotrgovinske razmene. Poslednjih godina ona je sve češća adresa ulaganja naših biznismena. Slovenački biznis, s druge strane, još je zastupljeniji u Srbiji, pa se, zavisno do izvora podataka, procenjuje da u našoj zemlji posluje od 1.500 do 1.900 slovenačkih firmi i preduzetnika.

Ekonomske veze između Srbije i Slovenije zasnivaju se na spoljnotrgovinskoj i investicionoj saradnji, regionalnom povezivanju i podršci Slovenije evropskim integracijama Srbije i zajedničkom apliciranju za otvorene pozive u okviru evropskih fondova.

- Evidentno je da iz godine u godinu postepeno raste srpski izvoz u Sloveniju i to je svakako ohrabrujuća činjenica, ali je to i jedina zemlja iz regiona Zapadnog Balkana sa kojom Srbija ima konstantan deficit u robnoj razmeni poslednjih 15 godina - kaže Nenad Đurđević, direktor Sektora za ekonomske odnose sa inostranstvom PKS.

- Sektorski posmatrano, u robnoj razmeni značajno mesto zauzimaju metalska i metaloprerađivačka industrija, mašinska, elektroindustrija, poljoprivredno-prehrambena, hemijsko-farmaceutska i tekstilna industrija. Suštinski, značajnih promena u strukturi robne razmene poslednjih godina nema, već se može govoriti samo o smanjivanju ili povećanju obima razmene u određenoj privrednoj grani.

Dalji rast trgovinske razmene moguće je da se unapredi upravo u ovim industrijskim granama, ali i u drugim strateškim privrednim granama kao što su turizam, saobraćaj, građevinarstvo, poljoprivreda, zaštita životne sredine, informaciono-komunikacione usluge, što je jedno od polja gde je moguće unapređivanje međusobne saradnje između kompanija, ne samo između Srbije i Slovenije, već i sa svim ostalim zemljama.

- Digitalizacija predstavlja temelj razvoja slovenačke države i time i privrede, jer podstiče efikasnost i snižava troškove - dodaje Đurđević. - E-uprave u obe zemlje se suočavaju sa sličnim izazovima. Potrebno je uspostaviti kontinuiranu razmenu dobrih praksi i iskustava. Praktična primena slovenačkih principa u Srbiji doprinela bi unapređenju funkcionisanja sistema e-uprave. Srbija i Slovenija uspešno sarađuju u oblasti poljoprivrede, a kroz ponuđenu pomoć u prenosu slovenačkog znanja i iskustava, saradnja bi mogla da se proširi na nove segmente. Slovenački partneri upoznati su sa mogućnostima zakupa neiskorišćenog obradivog zemljišta i pogodnostima finansijske podrške za ulaganja u prerađivačku industriju. Naš je interes da i srpski privrednici budu više prisutni sa robom i investicijama na slovenačkom tržištu. U tom pravcu bi srpske proizvode trebalo plasirati preko slovenačkih kanala prodaje, a po ulasku na to tržište razmotriti ideju da se u Sloveniji otvori jedan naš hipermarket.

Slovenačka ulaganja u Srbiji su u samom vrhu u odnosu na druge zemlje, kako po broju, tako i po vrednosti. U Srbiji je registrovano oko 1.500 slovenačkih firmi i predstavništava, prema podacima Slovenačkog poslovnog kluba. Bisnode je otkrila 1.902 firme i preduzetnika iz ove zemlje. Ukupna neto ulaganja slovenačkih rezidenata u Srbiji u periodu 2010-2016. godine iznosila su 304,7 mil EUR, što Sloveniju dovodi na 11. mesto među zemljama sa najvećim neto ulaganjima nerezidenata u Srbiju.

- Prostor za nova investiciona ulaganja postoji, naročito u oblasti energetike, saobraćajne infrastrukture, zaštite životne sredine, turizma, informacionih tehnologija - objašnjava Đurđević.

- Dobar primer saradnje jesu radovi na vodosnadbevanju opština Lendava, Črenšovci, Velika Polana, Turnišče, Odranci, Dobrovnik i Kobilje, koje obavlja Montažno-proizvodno preduzeće Jedinstvo Sevojno. Ova kompanija je dala najbolju ponudu na javnom tenderu, vrednost posla iznosi 32 mil EUR. To su izuzetno važni investicioni projekti koje su srpske kompanije zabeležile na slovenačkom tržištu. Sa takvom tendencijom ulaganja svakako treba nastaviti, i na tom polju intenzivno rade Privredna komora Srbije i Gospodarska zbornica Slovenije, ali i obe vlade.

Ulagači

Prema podacima Razvojne agencije Srbije, u najveće investitore iz Slovenije u Srbiju ubrajaju se Impol Seval, Gorenje, NLB banka, Don Don, Maksim Bg, Triglav osiguranje, Perutnina Ptuj, Jub boje...

S druge strane, prema procenama PKS, srpska direktna ulaganja u Sloveniji iznose više od 150 mil EUR. Pored kompanija Nectar i Comtrade, MK grupa je kupila Kempinski palas u Portorožu, uskoro Delta holding otvara Interkontinental u Ljubljani. Istovremeno, i AIK banka je kupila 13,88% novih akcija u Gorenjskoj banci iz Kranja u vrednosti od 12,37 mil EUR. Tokom maja ove godine MK grupa je kupila 30,45% akcija Aerodroma Portorož, a zainteresovana je i za preostali deo.

Više uvozimo


Ukupna robna razmena Srbije i Slovenije u prvoj polovini ove godine iznosila je 503,2 mil EUR i beleži povećanje od 7,6% u odnosu na isti period lane.

U 2016. godini, razmena je iznosila 943,6 mil EUR i beleži povećanje od 8,5% u odnosu na isti period 2015. godine. Izvoz u Sloveniju iznosio je 428,3 mil EUR, što je za 14,2% više u odnosu na 2015. godinu. Uvoz iz Slovenije povećan je za 4,2% u odnosu na isti period 2015. godine i iznosio je 515,3 mil EUR. Deficit u robnoj razmeni iznosio je 87 mil EUR.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.