Izvor: Novosti | Nedelja, 13.08.2017.| 17:04
Izdvojite članak Odštampajte vest

Rekonstruisana Sinagoga u Šapcu postaje muzej Jevreja

Davidova zvezda (Foto: Mariusz Niedzwiedzki//shutterstock.com)
Sinagoga iz 19. veka u centru Šapca, obnovljena zahvaljujući angažovanju ministarstva kulture i uprave grada, ovih dana privlači pažnju ne samo lokalnog stanovništva. Zdanje će uskoro postati Muzej šabačkih Jevreja, ali dok se radi na formiranju postavke, onako praznu, već je uveliko pohode potomci Jevreja, čija je zajednica svojevremeno bila okosnica intelektualnog i privrednog razvoja.

- Verujemo da ćemo, pošto je priliv jevrejskih turista u Beograd poslednjih godina izuzetno velik, uspeti da sinagogu uvrstimo u turističku ponudu Srbije - kaže za Novosti Branislav Stanković, viši kustos i istoričar Narodnog muzeja u Šapcu.

- Uz obilazak jevrejskog groblja i spomen-obeležja u Zasavici, gde su se dogodila masovna streljanja Jevreja, Šabac je vrlo zanimljiva i takoreći nezaobilazna destinacija.

Sve do Drugog svetskog rata, u Šapcu je živela vrlo brojna i bogata jevrejska populacija, sa više značajnih Jevreja, koji su ostavili traga ne samo u kulturnom i privrednom razvoju Šapca nego i čitave Srbije. Stanković podseća na književnika i prevodioca Stanislava Vinavera, pa njegovog oca, lekara Avrama Vinavera, koji je ostao upamćen po tome što je doneo prvi rendgen aparat na Balkan.

- Zanimljivo je i to da je dr Avram Vinaver bio osnivač i prvi predsednik šah-kluba, a njegova supruga Ruža, uz srpsku književnicu Isidoru Sekulić, jedna od najaktivnih članica Društva prijatelja Francuske. Važne ličnosti Šapca jevrejskog porekla, koje su svaka na svoj način ostavile pečat su i Bata Koen, Oskar Davičo...

Prvi Jevreji koji su se obreli u Šapcu bili su uglavnom Sefardi, odnosno potomci prognanih iz Španije u pogromu 1492. godine. Sefard je kulturna i lingvistička odrednica, za zajednicu sa posebnom religijskom praksom i običajima, a u novijoj istoriji pojam se koristi i za Jevreje iz islamskog sveta. Otomanska imperija imala je sluha da ih primi i tako stekne izvanredne intelektualce, lekare i trgovce.

- Jevreji su se brzo po dolasku u Šabac pomešali sa ovdašnjim stanovništvom, koje nije bilo nimalo ksenofobično, a iz ove perspektive moglo bi se reći da je grad, kao pogranični, trgovački i izvoznički centar, bio otvoreno mesto bez ikakvih predrasuda. Sinagoga koju smo upravo obnovili sagrađena je u 19. veku i pretpostavlja se da je bila i škola za jevrejsku decu - objašnjava Stanković.

I deca šabačkih trgovaca, imajući priliku da se školuju u inostranstvu, takođe su bila otvorenih shvatanja. Stoga i ne čudi to što su baš Šapčani nesebično pritekli u pomoć kada se nadvila opasnost Holokausta i nemačke okupacije. Posebno, jer su primili izbeglice iz takozvanog "Kladovskog transporta", koje su zaustavljene i praktično zarobljene na brodu na putu za Palestinu.

- Tadašnji gradonačelnik Šapca Mile Petrović pozvao je Jevreje, njih preko 1.000, da prezime ovde 1940. godine i čak dao hektar svoje šume kako bi mogli da se greju. Smešteni su u starom mlinu u Pop-Lukinoj ulici, a deo njih koji je imao više novca, bio je po privatnim kućama. Brzo su se pomešali sa domicilnim stanovništvom i započeli poslove. Među pristiglima bio je i proslavljeni fudbaler Kurt Hilkovec, koji je odmah počeo da igra za šabačku Mačvu - priča Stanković.

Okupacija Jugoslavije, u jesen 1941. godine, ipak, donela je stradanja kakva je malo ko mogao da zamisli. Svi muški Jevreji iz Šapca su odvedeni u obližnju Zasavicu, gde su ubrzo streljani. A žene i deca preživeli su u logoru na Sajmištu samo do aprila iduće godine. Zahvaljujući Savezu jevrejskih opština Kraljevine Jugoslavije i lokalnim vlastima, spaseno je oko 200 dece, koja su mahom vozovima uspela da prebegnu u Palestinu.

- Posle Drugog svetskog rata Jevreja više gotovo da nije bilo u Šapcu, a i oni malobrojni preživeli, odselili su se u beli svet. Ali moglo bi se dogoditi i da se ove okolnosti u godinama pred nama, na neki način opet promene. Jer, u Šabac je nedavno dolazio Hercel Ben Jošva iz Jerusalima, upravo da bi posetio sinagogu. Njegovi deda i baba Osima i Jeti, su nastradali kao deo "Kladovskog transporta". Preko turističkih vodiča, najavilo nam se još ljudi, čiji su preci, takođe, bili deo te grupe - kaže Stanković.

Poznavaoci istorije tvrde da nisu tek urbane legende priče o tome kako su jevrejska deca u Šapcu, nakon što su im roditelji odvedeni u logore 1941. ostajala sa srpskim porodicama, tamo gde su se tog trenutka zatekla. Da bi im sačuvali glave, meštani su ih predstavljali kao svoju decu, a da bi to i dokazali sumnjičavoj okupatorskoj vlasti, koristili su čak i imena svoje preminule dece. I Jevreji to znaju, pa je i po toj okolnosti Šabac zavredeo njihove sve brojnije posete.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.