Izvor: Dnevnik | Ponedeljak, 21.07.2008.| 13:36
Izdvojite članak Odštampajte vest

Najsavremeniji rasadnik u regionu u Irigu - 7 hektara po krovom

U Irigu se gradi najsavremeniji objekat za proizvodnju rasada povrća u ovom delu Evrope. Za dve nedelje u ovoj "fabrici", vrednoj 2,5 mil EUR, počeće probna proizvodnja, a uskoro će iz nje izlaziti 20 miliona rasada bezmalo svih povrtarskih vrsta.


Rasada s fruškogorskih padina biće i na svetskoj pijaci, za početak na tržištu CEFTA, a potom i onim daljim. Zacrtana poslovna strategija, bazirana na praćenju i usvajanju svetskih tehnologija, jasno je iz onog što se već može videti u Irigu, vodi ka uspehu i onih koji su pokrenuli ovaj posao i ovog dela srpske poljoprivrede. U dogledno vreme nadomak iriške varoši rasad bi trebalo da se proizvodi na sedam hektara zatvorenih površina, baš kao što rade najbolji u Evropi.

Jedinstven objekat napravljen je zajedno sa Holanđanima, firmom "Grow rasad". Polovinu vlasništva ima "Grow group", a polovina pripada našoj kompaniji "Plantel", u okviru koje posluju beogradsko preduzeće "RZ Agro", novosadski "Savacoop" i subotički "Agro-Ferticrop". Dobrim delom izgradnju "fabrike" pomogla je holandska vlada.

- Zajedno s dva fizička lica, ove tri firme, koje su inače iz iste branše - povrtarstva, ušle su u posao. Prijavili smo se za projekat koji finansiraju Holanđani i kako smo zadovoljili njihove kriterijume, dobili smo 50% sredstava - priča generalni direktor "Grow rasada" Đurđe Spasojević. - Holandska donacija vredna je 750.000 EUR ali, što je mnogo bitnije, dobili smo jake i pouzdane partnere u poslu. To je mnogo važno za transfer znanja, iskustva, opreme, novih dostignuća, otvaranja mogućih tržišta... Reč je o jednoj od tri najveće svetske kompanije te vrste koja ima 138 hektara staklenika za proizvodnju rasada širom sveta. Većina ih je u Holandiji, ali proizvode rasad i u Maroku, Egiptu, Meksiku, Turskoj, Švajcarskoj, Nemačkoj, Mađarskoj...

On objašnjava da prema internim pravilima "Grow grupe" dva rasadnika iste vrste jedan od drugog treba da budu udaljeni najmanje 700 km. Mi smo, očigledno, bili privilegovani jer je najbliži takav objekat u Mađarskoj, a ipak smo dobili projekat. Bilo je to pre dve godine, zemljani radovi su krenuli u septembru prošle godine, da bi u februaru stavljeni prvi temelji. Sve što je u objektu urađeno, uradili su Poljaci, Mađari, Holanđani.

Rasadnik je već napravljen na 13,500 m2, a u njega je uloženo 750.000 EUR iz holandske donacije. Toliko je vredeo i osnivački ulog oba partnera, a uključujući i kreditna sredstva, ukupno je do sada investirano oko 2.5 mil EUR. Priprema se teren i za drugu fazu u ovom velikom poslu, a parcela na kojoj će se rasad proizvoditi ima deset hektara. Već u ovoj fazi to je najmoderniji i najveći rasadnik na prostoru bivše SFRJ. U Mađarskoj je izgrađen na četiri hektara, ali ovakve tehnologije i tehnike na ovim prostorima nema. Đurđe Spasojević kaže da u Srbiji zapravo ne postoje površine za organizovanu proizvodnju rasada. Ako izuzmemo ono što rade pojedinci, uglavnom za svoje potrebe, fabriku za proizvodnju rasada zapravo nemamo. Koliki je to hendikep za našu poljoprivredu i prerađivačku industriju možda najbolje pokazuje podatak da samo "Bag" iz Bačkog Gradišta svake godine iz Mađarske uveze 3 miliona rasada celera svake godine. S obzirom da proizvodi ovo povrće na oko 60 hektara, ako ne dobije rasad tog kvaliteta, koji može da rasadi u optimalnom roku i postigne očekivani prinos, "Bag" ne može ni da se bavi time. Vlasnici iriškog rasadnika upravo ciljaju na takve, velike sisteme, a ne na "male" proizvođače", što će naravno, vrlo brzo popraviti poprilično tamnu sliku naše poljoprivredne proizvodnje i robne razmene sa svetom.

Kakva je fabrika izgrađena na Fruškoj gori? U njoj je najmodernija oprema za grejanje pa je stepen iskorišćenja energije u objektu oko 90%, što je mnogo ako se zna da standardne kotlarnice i sistemi omogućavaju 60%.

- Sve je pre svega napravljeno da bude ekonomično, da ne trošimo mnogo energije koja je jako skupa. Oprema je stoga drastično više koštala u samom startu, ali će se isplatiti kroz uštedu energije. Ugrađene su energetske mreže koje su takođe štediše energije i koje reflektuju više svetlosti. Meteostanica je povezana sa komjuterskim sistemom koji automatski reaguje na promenu brzine vetra, temperature, pritiska.. Dobija instrukcije da li da se otvaraju ili zatvaraju prozori u stakleniku, da li da se mreže povlače... Kompletan projekat je automatizovan - kaže Spasojević. - Proizvodićemo više različitih vrsta rasada, a krenućemo s "kamenom vunom". Reč je o tehnologiji koju niko ovde ne radi, sve što se proizvodi u kamenoj vuni uvozi se iz Mađarske. Planirana je i proizvodnja brzog rasada za otvoreno polje, kao i rasada u hranljivim kockama. Ako dodamo kalem, to su četiri različite tehnologije gajenja rasada, što znači da pokrivamo svaki segment povrtarske proizvodnje.

Procenjuje se da se u Srbiji troši oko milijardu i po rasada povrća, a iz uvoza nam stiže 5 do 7 miliona. Međutim, i naše, a da ne govorimo evropsko, tržište postavlja nove zahteve pa ćemo neminovno morati da mu se prilagodimo. Sada je naša proizvodnja usitnjena, ali veliki marketi već imaju rigidne uslove pa i po tome počinjemo da ličimo na Evropu. Sagovornik, inače najveći proizvođač salate u Srbiji, prenosi nam svoja iskustva s velikim marketima poput "Maxi", "Veropulos", "Idee".

- Oni traže "tri k" - kvalitet, količinu i kvantitet. To dosad niko nije mogao da uradi, jer za jedan takav supermarket treba da proizvede povrće na 50 hektara, a za to mu konstantno treba kvalitetan rasad. Ne može mu berba doći povremeno. To nije moglo da se radi kod nas, jer biljka u različitim fazama za proizvodnju rasada treba različite uslove - objašnjava naš sagovornik.

Da je bilo krajnje vreme za korenite promene u ovom delu poljoprivredne proizvodnje bilo je jasno i Izvršnom veću Vojvodine koje je uz povoljne uslove dalo 35 miliona dinara za ugradnju savremenih tehnologija u objektu u Irigu. Naš sagovornik poručuje svim nadležnim za naš agrar da shvate da mnogo kasnimo.

- Razmišljali smo ovako - ako sada mi to ne uradimo, Mađari će se razvijati, uzeće naše potencijalno tržište, BiH, Makedoniju, Hrvatsku i prokockaćemo šansu - kaže Spasojević.

A koliko nam je vozova već prošlo dovoljno govore podaci o tome koliko povrća uvezemo. Lane smo ga u svetu kupili za 64,2 mil USD. Za pasulj smo dali 7,7 mil USD, papriku 3,1 milion, krastavce 4,9, paradajz 13,7 miliona....

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.
Pratite na našem portalu vesti, tendere, grantove, pravnu regulativu i izveštaje.
Testiraj besplatno!
Prijavite se na naš dnevni ekonomski bilten koji će stizati na vašu mejl adresu krajem svakog radnog dana.
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima i neophodno je da se ulogujete.
Testiraj besplatno!
Testiraj besplatno!
Potpuna informacija je dostupna samo komercijalnim korisnicima-pretplatnicima.
Testiraj besplatno!

Ako ste već korisnik, ulogujte se:
Zaboravili ste šifru? Kliknite OVDE
Za besplatno probno korišćenje, kliknite OVDE