Izvor: attache | Sreda, 28.05.2008.| 19:59
Izdvojite članak Odštampajte vest

Bogoljub Aleksić, direktor "MGI Revizija i računovodstvo" - učestvovaćemo na tenderima za revizora velikih javnih preduzeća

Bogoljub Aleksić (Foto: b)

Nezavisnost i stručnost dva su najvažnija preduslova za uspešno obavljanje poslova revizije u Srbiji, pa bi rešavanje problema dobre kontrole rada revizora na tržištu koga čini tridesetak revizorskih kuća u Srbiji, trebalo da bude osnovni zadatak nadležnih, ali i Komore ovlašćenih revizora, ocena je člana Saveta te Komore i direktora revizorske kuće "MGI Revizija i računovodstvo" Bogoljuba Aleksića.

Prema njegovim rečima, da bi se ovaj odgovoran posao vršio na kvalitetan način, pored "kompletiranja" zakonskog okvira potrebno je i da tržištu bude ponudjena jasna "slika" revizorskih usluga revizora koji taj posao obavljaju profesionalno i u skladu sa svim medjunarodnim računovodstvenim standardima.

- Problem sa tržištem revizije koji čine 34 revizorske kuće je nedostatak bilo koje kontrole rada. Zakonom o računovodstvu i reviziji (usvojenim 2006. godine) vrlo je nejasno definisano ko je taj ko treba da obavlja kontrolu kvaliteta obavljenog posla revizorskih preduzeća. Mi u Komori ovlašćenih revizora pokušavamo da se izborimo za pravo da kao strukovna organizacija kontrolišemo vlastite članove - ističe Aleksić.

On dodaje da je dodeljivanje tog zadatka Komori, logičan sled stvari, jer Ministarstvo finansija ne raspolaže kadrovima koji bi mogli da obavljaju taj posao. Prema njegovim rečima poslednjih godinu dana postoje ideje da Komora i Ministarstvo formiraju organ zajedničke kontrole, ali se do konačnog rešenja jos uvek nije došlo.

- Anketirali smo revizorska preduzeća i došli do podatka koliko su revizija obavili u toku 2007. godinegodine. Rezultati su zabrinjavajući i ukazuju na mogućnost da se revizija ne obavlja u skladu sa važećom regulativom i standardima. Jedan broj firmi je uspeo da uradi više 30 revizija po zaposlenom, što samo po sebi govori da se tu teško može govoriti o reviziji, već pre o klasičnoj prodaji revizorskih mišljenja - ukazuje na problem Aleksić.

On napominje da je neuređena situacija u državi dovela do toga da se bez prave revizije (koja između ostalog podrazumeva detaljnu kontrolu finansijskih izveštaja preduzeća) potpisuju revizorska mišljenja, koja po pravilu najčešće pozitivna.

Krivca za ovu anomaliju Aleksić nalazi u odsustvu kontrole, o čemu bi oni koji sprovode ekonomsku politiku zemlje trebalo da više vode računa.

- Da i sa revizijom i na državnom nivou "nešto ne štima" govori i činjenica da se kasnilo i sa izborom državnog revizora (kontroliše kuda je otišao svaki dinar iz državne kase) koji je izabran tek na jesen prošle godine, a do stvarnog početka rada će zbog brojnih organizacionih problema proteći verovatno još dosta vremena - kaže Aleksić.

On napominje da je pravljenje većeg reda u revizorskom poslu, pokušano Zakonom o reviziji i računovodstvu. Taj zakon jeste na detaljan, ali neefikasan i neprecizan način definisao rad Komore ovlašćenih revizora i status revizorskih firmi u Srbiji.

Prema tom Zakonu, sva revizorska preduzeća trebala su da do 22. marta 2008. godine svoju vlasničku strukturu usaglase sa tim zakonom, što je podrazumevalo da ovlašćeni revizori moraju biti vlasnici i većinski upravljači u preduzećima za reviziju.

Aleksić napominje da je to bio i jedan od glavnih razloga da se preduzeće "MGI revizija i računovodstvo" što pre nadje na "aukciji" jer je taj uslov iz zakona pretio da jedna od najvećih revizorskih kuća u Srbiji izgubi dozvolu za rad.

- U tom Zakonu izmedju ostalog navodi se da ovlašćeni revizori moraju da budu osnivači i imaju većinska upravljačka prava. Naknadno je protumačeno da oni moraju biti i vlasnici, ali ne i u kom procentu - navodi bitne propuste u Zakonu Aleksić i dodaje da je upravo ta klauzula omogućila da se iza nje "sakriju" stvarni vlasnici i upravljači nekih revizorskih firmi u Srbiji.

- Naša principijelna borba je bila da preduzeće koje ima dugogodišnju tridesetšestogodišnju tradiciju i koje je pravni sledbenik Sektora za reviziju SDK, sačuvamo od nepoželjnih vlasnika. Postojala je realna opasnost da neko postane vlasnik ovog preduzeća i da zatvori "proizvodni lanac" tako što će drugim svojim preduzećima izdavati pozitivna mišljenja - ukazuje Aleksić.

Na pitanje, kako da firme koje žele da posluju na tržišni način, na pravi način odaberu kvalitetnog revizora, Aleksić podvlači da su tradicija, ali i reference firme - glavni aduti dobre revizorske kuće.

- Ne postoje oficijalne statistike o radu preduzeća za reviziju, ali je u poslovnim krugovima jasno ko se bavi ozbiljnom revizijom. Država je dala dozvolu svima koji ispunjavaju formalne uslove, ali dovoljno je raspitati se kod banaka, da bi se uvidelo da svaka od njih ima svoju šort listu revizorskih i konsultantskih preduzeća čije izveštaje prihvata - kaže Aleksić.

Za "MGI Revizija i računovodstvo" podsećanja radi, vezuju se sva velika imena u svetu biznisa poput firmi "Energoprojekt", "MPC Holding", "Srbijagas", "Jugorosgaz", "NIBENS", "Pionir", "Jaffa", "Todor", kao i osiguravajuća društva i vodeći bankarski sistemi iz zemlje, a tu su još i značajni strani partneri: "Mercator","Nestlee", "Strabag", "Xella", "Bramac"...

Govoreći o sada već završenom procesu privatizacije te firme Aleksić podseća u razgovoru da, iako je prvobitno opredeljenje bilo da se potraži strateški partner i to u grupi uglednih svetskih revizorskih firmi, pokazalo se da to nije nimalo jednostavno.

- Situacija sa globalnim tržištem revizije takva je da sem takozvane "velike četvorke" druge kompanije nerado mešaju svoje vlasničke odnose. Aleksić podseća da je "MGI Revizija i Računovodstvo" već deo velike međunarodne mreže nezavisnih revizorskih kuća "MGI" (sa sedištem u Londonu) ali je vlasništvo nad preduzećem sada potpuno u rukama domaćih revizora. Poslovanje u sastavu "MGI" preduzeću pruža velike mogućnosti poput pristupa tržištu u više od sedamdeset zemalja sveta, razmenu informacija, klijenata, zaposlenih...

Treba napomenuti i da ova firma koju su na aukciji 4. aprila kupili zaposleni za 55 miliona dinara, ima veoma ambiciozne planove.

Ojačavanje kadrovskih potencijala, kroz prijem novih pripravnika, prvi je i osnovni plan. Očekuje se da će sa sadašnjih 46 zaposlenih broj narednih godina "narasti" na više od 100.

"MGI" trenutno zapošljava deset ovlašćenih revizora i namera joj je da se upošljavanjem iskusnih stručnjaka pojača profesionalnu poziciju u delu poslova oko procene kapitala, poreskog i drugih oblika konsaltinga.

Podsećanja radi, državno poreklo kapitala (firma je pravni sledbenik Sektora za reviziju bivše Službe za platni promet, a kasnije kada je ta služba prestala da postoji osnivačka prava preneta su na NBS), često je bilo prepreka poslovnoj ekspanziji preduzeća.

- Prihodi firme u prošloj godini iznosili su više od 1,3 mil EUR, a projekcija za ovu godinu je između 1,5 i 1,8 mil EUR. Planiramo rast svake godine, fokusiraćemo se na velike i platežno sposobnije klijente i stranu klijentelu, ali nećemo gubiti iz vida ni preduzeća srednje veličine koja su u ovom trenutku najviše zastupljena među našim klijentima - navodi samo deo finansijskih planova Aleksić.

Deo vizije je i da "MGI" postane revizor velikih javnih preduzeća u Srbiji, a direktor već najavljuje "ozbiljno učešće na tenderima" za dobijanje tih poslova.

- Uredno servisiranje rate i konsolidovanje vlasničke strukture, takođe su još neki od budućih zadataka. Reference preduzeća su takve da će posla sigurno biti, što je garancija da će standard zaposlenih rasti, a vlasnici ostvarivati dividendu koja će biti veća od obaveze prema državi - optimističan je Aleksić.

Treba napomenuti i to da kada je reč o poslovanju "MGI" ono jedno od samo pet preduzeća sa dozvolom za obavljanje revizije banaka, kao i revizija projekata finansiranih od Svetske banke, da se po kriterijumu ukupnog prihoda, broju klijenata i broju zaposlenih nalazi medju šest najvećih, a po broju stalno zaposlenih ovlašćenih revizora na prvom mestu u zemlji.

(autor teksta Marija Jovanović)

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.