(Biznis) Najbolji „bermet" sa kumovog imanja

Nenad Ratković, vinarija Aleks

U prvom trenutku najava povećanja izvozne kvote za vina iz Srbije na tržište zemalja Evropske unije na 63.000 hektolitara, obradovala je mnoge proizvođače. Ranijih godina izvozilo se upola manje. Nije prošlo mnogo kada je prvobitnu radost zamenila briga, jer u Srbiji ne postoji toliko vinograda sa kojih bi moglo da se proizvede toliko vina.

- Imao sam ambicije da napravim svoj vinograd na sedam jutara. Nakon odluke da nam se poveća izvozna kvota, krenuo sam da tražim jedinstvenih sedam jutara zemlje na kojima bih mogao da podignem vinograd. Ali, situacija se na samom početku zakomplikovala - kaže za Biznis Nenad Ratković, Bermet Aleks, jedan od najpoznatijih i najvećih proizvođača „bermeta" u Srbiji.

Vinarija „Aleks" osnovana je 1990. godine i bavi se proizvodnjom vina i rakije. Zasadi vinograda na Banstolu sežu još iz davnih tridesetih godina prošlog veka. Proizvodnja grožđa, vina i rakije bila je tada namenjena brojnoj familiji, a prodavalo se i komšiluku. Osnivanjem Vinarije „Aleks" proizvodnja je podignuta na viši nivo.

Ratković je planirao da nakon povećanja kvote poveća svoju proizvodnju, ali zbog administrativnih problema i danas čeka sredstva, kako bi podigao svoj vinograd na sedam jutara. Jer, u vlasništvu Nenada Ratkovića je samo Vinarija, a grožđe gaji na imanju svog kuma.

- Želeo sam da u Pokrajinskom fondu za razvoj konkurišem za kupovinu zemlje i uzmem 35.000 evra kredita. Međutim, shvatio sam da ne ispunjavam uslove da bih uopšte konkurisao - tvrdi Ratković.

Svako ko hoće da aplicira za određena sredstva u ovom fondu, mora da ostvari u prethodnoj godini određeni katastarski prihod. Međutim, kako bi tih sedam jutara bili prva zemlja u Ratkovićevom vlasništvu, neophodan papir nije mogao da dobije.

Shvatio je da novac mora pronaći na drugi način, ali ga još nije našao. Ratković kaže da su svi krediti iz Fonda namenjeni za velike igrače, a ne za srednje, sitne i kvalitetne.

- To je veliki problem i pored navodne dobre volje državnih institucija da nam pomognu. Kako je „bermet" vrsta vina čiji proces proizvodnje traje bar šest meseci nakon gotovog vina, ne mogu da planiram niti ozbiljnu proizvodnju, niti nastup na ozbiljnim velikim tržištima kao što su Japan i Rusija - žali se Ratković.

Za sada se „bermet" proizvodi na deset hektara kumovih vinograda. Prošle godine proizvedeno je 5.000 litara i cela proizvodnja prodata je u Srbiji, upravo zbog malih proizvedenih količina koje ne mogu da ispune zahteve velikih tržišta. Boca ovog jedinstvenog vina košta 500 dinara kada se prodaje na veliko, a na malo oko 600 dinara.

- Država bi morala ozbiljno da se pozabavi ovim problemom, jer ako to ne učini, ne verujem da ćemo ikad moći da podignemo 40.000 hektara vinograda da bismo ispunili kvotu. Ukoliko oni koji znaju, vole i hoće da se bave proizvodnjom vina ne dobiju podršku, bojim se da ćemo ostati bez i ono malo vinograda koje sada imamo - kaže Ratković, podsećajući da je reč o 20.000 hektara.

Nije utešno čak ni to što je prošle godine, uz pomoć Ministarstva poljoprivrede, podignuto oko 500 hektara vinograda. Vlasnik Vinarije „Aleks" tvrdi da mora znatno brže da se radi.

Vinarija „Aleks" pristupila je krajem marta klubu dvorskih liferanata sa šampionskim crvenim i belim „bermetom", a to znači da će se na kraljevskom dvoru u Beogradu služiti „bermet Aleks". Osim crvenog i belog „bermeta", Vinarija „Aleks" proizvodi i belo vino, „talijanski rizling" i „game". U njihovom proizvodnom programu su i „loza", „kleka", „jabuka", „šljiva", „vinovica", „vinjak", „dunja", „kajsija" i gorki liker „ljiljin listić".

- U oktobru prošle godine zaštitio sam robni žig „bermet Aleks" na domaćem i međunarodnom tržištu. Intenzivno radim na promociji pića bogova sa Fruške Gore. Vitez sam vinskog evropskog viteškog reda „Sveti Đorđe" iz Ajzenštata i osnivač Vinogradarskog vinskog klastera za unapređenje Fruške Gore i vraćanje njene stare slave - kaže Ratković.

I na ovogodišnjem 75. međunarodnom sajmu poljoprivrede u Novom Sadu njegov liker „ljiljin listić" dobio je zlatnu medalju za kvalitet, a gotovo da nema sajma sa kojeg se nije vratio ovenčan nekom nagradom.

poziv na pretplatu na BIZNIS - www.biznisnovine.com