Izvor: Tanjug/Novosti | Četvrtak, 16.03.2017.| 09:04
Izdvojite članak Odštampajte vest

Neprihvatljivo oduzimanje imovine na Kosovu i Metohiji - Prištinske vlasti nelegalno prisvojile infrastrukturu, nekretnine, državna preduzeća...

Imovina koju privremene vlasti u Prištini pokušavaju da otmu od Srbije, a koja podrazumeva svu nepokretnu imovina koja je bila upisana na ime SFRJ, a zatim i Republike Srbije kao sukcesora, neprocenjiva je i reč je o zemljištu, preduzećima, infrastrukturi...

Zemljište u vlasništvu Republike Srbije iznosi 29% ukupnog zemljišta na KiM (prema podacima Republičkog geodetskog zavoda).

Kada je o objektima reč, radi se o 1.240.992 kvadratna metra službenih zgrada, 145.202 kvadratna metra poslovnih zgrada, 24.688 kvadratnih metara stambenih zgrada, 3.973 kvadratna metra objekata posebne namene, 753.916 kvadratnih metara drugih građevinskih objekata, restorana, odmarališta, sportskih objekata...

Imovina koju prištinske vlasti pokušavaju da prisvoje su i državna preduzeća i njihova infrastruktura - Železnica Srbije, Elektroprivreda (Površinski kopovi, JP Termoelektrane Obilić, JP Elektromreža Srbije, JP Elektrokosmet, JP Zubin Potok), JP PTT Srbija, JP Srbijašume, NIS Petrol - Jugopetrol, JP Aerodrom Priština, JP Nacionalni park Šara.

Na spisku te imovine su i preduzeća sa državnom udelu poput RMHK Trepča a.d, Ski-centar Brezovica d.o.o, Lola Lesak, Kosmet prevoz. Posredstvom Fonda federacije za kreditiranje nedovoljno razvijenih područja i autonomnih pokrajina, kao i tadašnjeg institucionalnog investiranja u periodu od 1966. do 1990. godine, na područje Kosova i Metohije usmereno je oko 4,37 mlrd USD sa učešćem Srbije u formiranju svih sredstava oko 35,4% ili oko 1,6 mlrd USD.

Fond za razvoj Republike Srbije kao rezultat svojih aktivnosti od 1990. do 1999. godine ima udeo u vlasništvu 155 preduzeća na KiM. Preduzeća iz Srbije su, osim regulisanog zajma za preporod Srbije, putem neposrednog udruživanja usmeravala sredstva u izgradnju i proširenje materijalne baze Kosova i Metohije, gde su najznačajniji nosioci bili Zastava Kragujevac (fabrika autodelova u Peći i Istoku i amortizera u Prištini), Lola korporacija (pogoni u Lešku, Zubinom Potoku i Štrpcu), Termovent (pogoni u Lipljanu i Orahovcu).

Odluku koju je donela Vlada samoproklamovanog Kosova, a kojom se pokušava oteti ta imovina, potpisao je kosovski premijer Isa Mustafa.

Direktor kancelarije za KiM Marko Đurić poručio je u sredu (15. marta 2017. godine) da će Vladi Srbije predložiti da na narednoj sednici poništi protivpravnu odluku prištinskih vlasti o prisvajanju imovine Srbije, kojom oni žele da legalizuju "otimačinu". Đurić je naveo da je Priština odluku o prisvajanju imovine donela 1. marta, bez konsultacija sa predstavnicima Srba, koja je, kaže, stidljivo objavljena pre dva dana na sajtu kosovske vlade.

Šef srpske diplomatije Ivica Dačić kaže da je ovo još jedan u nizu jednostranih poteza Prištine, što je krunski dokaz da kosovsku administraciju ne interesuje dijalog u Briselu.

- Mi smo više puta pokretali tu temu, a oni nikada o tome nisu hteli da razgovaraju - rekao je Dačić.

Premijer Aleksandar Vučić poručio je u sredu (15. marta 2017. godine) prištinskim vlastima da svojom odlukom o imovini bivše SFRJ, Srbije i Vojvodine ništa nisu oteli, jer u tu imovinu ne mogu da uđu niti da je otmu.

- Ni u šta od toga što ste planirali ne možete da uđete, ništa od toga ne možete da otmete - poručio je u izjavi novinarima u Sarajevu.

Kako su Novosti objavile u četvrtak (16. marta 2017. godine), na prvoj sednici Vlade naći će se i predlog da se ova odluka prištinskih vlasti stavi van snage. Beograd očekuje konkretnu reakciju međunarodne zajednice povodom najnovije odluke vlasti u Prištini da svu nepokretnu imovinu nekada registrovanu na SFRJ, odnosno Srbiju i AP Kosovo, zavede na organe tzv. Republike Kosovo.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.