Izvor: eKapija | Nedelja, 12.03.2017.| 12:23
Izdvojite članak Odštampajte vest

Od Parka prijateljstva do ničije zemlje - Kako je uništena šuma Mikulja u Smederevskoj Palanci

Šuma Mikulja - ono što je ostalo od nje
Kompleks kuća evropskih država, u kojima svaka zemlja predstavlja svoje posebnosti i nacionalne simbole, smešten je u park šumi Mikulja u Smederevskoj Palanci. Ovo "evroselo", u središtu šume, koja se prostire na oko 118 hektara, mesto je za odmor i relaksaciju, ali i za kreativne radionice, đačke ekskurzije, letnje kampove za mlade, studentske konferencije... Svaka kuća ima dvadesetak ležajeva, a njihovi domaćini iz ambasada tih zemalja, svakodnevno goste posetioce iz zemlje i inostranstva. Osim evropskih, svoje kuće u Mikulji imaju i još neke države sveta.

Tako je, u najkraćem, trebalo da izgleda Park evropskog prijateljstva, projekat koji je Opština Smederevska Palanka izradila 2009. godine i ponudila ga sa velikom ambicijom da donja Jasenica postane stecište gostiju iz čitave Evrope. Kako je tada najavljivano, osim mnogobrojnih domaćih i stranih investitora, predstavnici Ambasade Rusije pokazali su veliko interesovanje za ovaj projekat i želju da se među kućama nađe i ona sa babuškama.

Danas, osam godina kasnije, od Parka evropskog prijateljstva ostao je samo plan detaljne regulacije i lepa zamisao, a šuma, u kojoj je trebalo da bude sagrađen, nekoliko godina unazad postala je izvorište ogreva i zarade mnogobrojnih meštana. Ilegalna, nekontrolisana seča, ogolila je brdo na kom je šuma smeštena, uništila "pluća grada" i u pitanje dovela opstanak ovog kompleksa.

Mikulja, površine 118 hektara, udaljena je 2 kilometra od centra Smederevske Palanke. Šuma je na nadmorskoj visini od 170 do 200 metara i u njoj preovladavaju cer, hrast, ali ima i četinara. Prema pomenutom prostornom planu, u pojedinim zonama je dozvoljena gradnja hotela, ugostiteljskih objekata, sportskih terena, dečjih odmarališta, stacionara, uz uslov da se ne naruši prirodni ambijent. Ambijent nije narušila izgradnja, jer ništa od pomenutih objekata nije napravljeno, već devastiranje šume.

Uništavanje ekosistema

Posečena stabla, sveži panjevi i oni nešto stariji, obavijeni mahovinom, debla "umetrena" za nošenje, sitno granje, putevi koji ineče na tim mestima ne postoje - takvu je sliku zatekla naša ekipa prilikom posete Mikulje. Prema rečima meštanina koji živi u neposrednoj blizini, svakodnevno se odatle odvoze prikolice stabala. On je, sa sekiricom u ruci, došao po granje za potpalu, jer to ostaje iza drvoseča.

Preme rečima Milana Medarevića, profesora sa Šumarskog fakulteta u Beogradu, posledice takvog ophođenja prema ovom kompleksu su ugrožena bioekološka stabilnost ekosistema, a time i održivosti i korisnosti šume, ali i negativan uticaj na vodni režim banje Palanački Kiseljak, koja se nalazi u neposrednoj blizini.

- Ovo je posebno problematično u manje šumovitim opštinama, kakva je Smederevska Palanka. Reč je o vrlo ozbiljnoj površini i obnavljanje može biti veštačko - setvom ili sadnjom, ili prirodno - po urodu semena, a može trajati i nekoliko desetina godina. Ako je šuma degradirana i ako se ne može očekivati njena prirodna obnova, onda je jedini izbor prvi postupak, a on je skup i uvek neizvesniji od prirodnog - kaže Medarević.

Kako objašnjava naš sagovornik, pošumljavanje jednog hektara ovakve šume, uz potpunu pripremu površine, košta između 1.500 i 2.000 EUR.

Podsetimo, Vlada Srbije je u februaru počela realizaciju projekta, vrednog 3,75 mil USD, koji je usmeren ka dugoročnom poboljšanju stanja šuma i održivosti šumskih ekosistema u Srbiji, pa bi sredstva za obnovu ove šume mogla da budu pribavljena i iz tog fonda.

Ilegalna seča stabala u ovoj vazdušnoj banji traje decenijama, ali je prema rečima meštana, ove zime dostigla maksimum. Tvrde da policija na njihove prijave često ne reaguje. Takođe, kažu da je poznato i ko seče, te da se zna šta je čiji rejon.

Ipak, u policiji tvrde da reaguju po svakoj prijavi, u skladu sa svojim ovlašćenjima, a kako za naš portal kaže portparol Policijske uprave u Smederevu Saša Nikolić, prilikom obavljanja svojih svakodnevnih aktivnost, policija često obilazi navedenu šumu, zbog prevencije i eventualnog uočavanja bespravne seče.

- Tokom 2016. godine, u Policijskoj stanici Smederevska Palanka, podneto je 17 prijava zbog bespravne seče šume. Policija je postupala po svim podnetim prijavama, te su, nakon izlazaka na lice mesta i utvrđivanja činjeničnog stanja, o svemu obaveštavali nadležno tužilaštvo, radi utvrđivanja postojanja elemenata krivičnog dela. Nakon izveštavanja tužilaštva, policija dalje postupa po zahtevima i nalozima tužioca, u skladu sa Zakonom o krivičnom postupku – kaže Nikolić.

Inače, prema Zakonu o šumama, za ilegalno krčenje i pustošenje šuma novčane kazne kreću se od 300.000 do 3.000.000 dinara.

Ničija šuma

Nadležnost nad ovom šumom donedavno je imala Opština, preko Turističke organizacije. Kako nam je rečeno u ovoj lokalnoj samoupravi, do marta 2016. godine to je bio posao Javnog preduzeća Srbijašume, a prema rečima zamenice predsednika opštine Milice Despotović, nadležnost je tada prebačena na Turističku organizaciju.

Ovako je trebalo da izgleda nikad sagrađeno "evroselo"
U Smederevskoj Palaci su lokalni izbori održani u aprilu 2016, ali je novoizabrano rukovodstvo potom smenjeno u decembru i izabrano je novo.

- Kada smo došli na čelo opštine, shvatili smo da nemamo uslove za održavanje šume i predložili da se nadležnost ponovo prebaci na Srbijašume – kaže Despotović.

Zakonom o šumama određeno je da čuvanje šuma, radi njene zaštite od protivpravnog prisvajanja, korišćenja, uništavanja i drugih nezakonitih radnji, obezbeđuje korisnik, što je u ovom slučaju Opština. Odredbama ovog zakona propisano je ko može da gazduje šumom u državnoj svojini, a to su, pored ostalih, javno preduzeće ili privredno društvo čiji je osnivač jedinica lokalne samouprave.

Kako je za portal eKapija rečeno u Ministarstvu poljoprivrede i zaštite životne sredine, Opština Smederevska Palanka trebalo je da gazdovanje šumama dodeli javnom komunalnom preduzeću koje ispunjava uslove u pogledu tehničke i kadrovske opremljenosti. To su i pokušali, 2008. godine, kada je osnovano Javno preduzeće Turističko rekreativni centar Šuma Mikulja. Ipak, ono je u međuvremenu ugašeno.

Prema navodima iz nadležnog ministarstva, Opštini je krajem januara 2016. naloženo da organizuje službu čuvanja šuma, radi njene zaštite, kao i da izradi planske dokumente gazdovanja šumama. Međutim, pošto ovo rešenje nije izvršeno, nadležna inspekcija je 17. februara 2017, nakon obilaska terena, protiv odgovornih lica preduzela zakonske mere i naložila Javnom preduzeću Srbijašume, odnosnno Šumskom gazdinstvu Kragujevac, da čuva ovu šumu, dok Vlada ne odredi novog korisnika, što bi trebalo da bude dugoročno rešenje.

Ruševine nekadašnjeg učeničkog odmarališta
U vreme pisanja ovog teksta, Šumsko gazdinstvo Kragujevac nije dobilo zvaničan zahtev o preuzimanju. Prema rečima Ðura Gvozdića, direktora tog gazdinstva, procedura nalaže da nadležnost na njih treba da prenese Opština.

- Pošto je reč o park-šumi, gazdovanje njom nije inače u nadležnosti javnog preduzeća, pa će samim tim ovo biti vrlo teško za nas. Očekujem da u narednih mesec dana dobijemo upravljanje Mikuljom, kako bismo mogli da pravimo sledeće korake. Za početak, moramo da odredimo čuvara, vidimo u kakvom je stanju šuma, šta sve treba da uradimo - kaže Gvozdić.

Kako nam je rečeno u resornom ministarstvu, s obzirom na to da dosadašnji korisnik nije gazdovao šumom u skladu sa zakonom, evidencija o nelegalno posečenoj šumi - ne postoji. Tako, procene o nanetoj šteti i dalje nema, a na to će verovatno morati da se sačeka još nekoliko meseci, dok Šumsko gazdinstvo Kragujevac ne uspostavi potpunu kontrolu i čuvanje ove šume. Pitanje je šta će do tada od ovog, nekada bogatog ekosistema, ostati.

U šumi Mikulja nalazilo se i učeničko odmaralište. U dva njegova objekta 1999. godine doselile su se izbeglice sa Kosova i Metohije, a sada se na mestu na kom je trebalo da se nađu "ambasadorske kuće" i Park evropskog prijateljstva, nalaze ruševine tih objekata.

Katarina Stevanović
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.