Izvor: Beta/Blic | Ponedeljak, 06.03.2017.| 16:27
Izdvojite članak Odštampajte vest

FISKALNI SAVET: Srbija još daleko od uređenih i zdravih javnih finansija, ali ima ohrabrujućeg napretka

(Foto: wrangler/shutterstock.com)
Srbija je još daleko od visokih stopa privrednog rasta i od uređenih i zdravih javnih finansija iako je u 2015. godini i 2016. postigla ohrabrujući napredak u ekonomskim i fiskalnim kretanjima, ocenio je Fiskalni savet.

Na privredni oporavak i umanjenje fiskalnog deficita u prethodne dve godine uticali su "kratkoročni i neplanirani činioci koji se lako iscrpljuju", navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta koji će biti predstavljen na Kopaonik biznis forumu.

Privrednu aktivnost u Srbiji su pokrenuli, kako je ocenjeno, spoljni faktori rasta – snažan pad cene nafte i hrane, smanjenje kamatnih stopa na zaduživanje u evrima i brži oporavak regiona i evrozone.

- Sve zemlje regiona su imale rast veći od prognoziranog zbog toga su skoro sve zemlje regiona, a ne samo Srbija, u 2015. i 2016. godini imale rast bruto društvenog proizvoda (BDP) za oko jedan procentni poen veći od prognoziranog - navodi se u izveštaju Fiskalnog saveta.

U tom dokumentu se navodi da su za Srbiju "fiskalni rizici, koji se naročito odnose na loše poslovanje javnih i državnih preduzeća, gotovo nepromenjeni u 2017. godini u odnosu na 2014. godinu".

Dodaje se da su Železnice Srbije jedino javno preduzeće u kom su odlučno započete neophodne reforme.

- U EPS-u se reforme odlažu godinama, iako su ogromni dugovi ovog preduzeća, preko jednu milijardu evra, koji bi mogli pasti na teret budžeta i predstavljaju najveći fiskalni rizik - upozorio je Fiskalni savet.

Uspešnost poslovanja Srbijagasa, kako je ocenjeno, direktno zavisi od rešavanja problema u preduzećima koja ne plaćaju isporučeni gas - Petrohemije, Azotare, MSK-a, pa je "pitanje trenutka kad će se u Srbijagasu ponovo javiti problemi s likvidnošću, što će zahtevati izdavanje nove garancije za zaduživanje tog preduzeća".

Za preduzeća RTB Bor, Galeniku, Resavicu i Simpo još uvek se ne nazire održivo rešenje, pa se fiskalni rizik usled njihovog lošeg poslovanja povećava, ukazao je Savet.

Istaknuto je da loše poslovanje javnih i državnih preduzeća predstavlja preveliki teret za javne finansije, pa njihov gubitak čini najveći deo planiranog fiskalnog deficita i u ovoj godini. Ti rashodi su u budžetu dostigli iznos od oko 40 milijardi dinara ili 0,9% BDP-a, dok je planirano da ukupan fiskalni deficit bude 75 milijardi dinara ili 1,7 % BDP-a. Najveći deo ovih rashoda potiče od aktiviranih garancija Srbijagasa, oko 200 mil EUR, Železnice Srbije (35 mil EUR), Air Serbia (10 mil EUR), Galenike (10 mil EUR), Železare Smederevo (5 mil EUR), subvencija za RTB Bor (2 milijarde dinara).

Problematično je, po oceni Fiskalnog saveta, što se dobro poznati mehanizmi nastanka tih troškova ponavljaju u 2016. - državna preduzeća, lokalna javna preduzeća i lokalne samouprave su samo u toj godini napravile docnje prema Srbijagasu i EPS-u u iznosu od oko 160 mil EUR.

- Sve to ukazuje da bolji ekonomski i fiskalni trendovi nisu još uvek razlog za puno zadovoljstvo, već da ih treba posmatrati kao retku priliku za sprovođenje strukturnih reformi u nešto povoljnijem okruženju i bez neposrednog pritiska izbijanja krize - smatra Savet.

Ukoliko se, kako ističu stručnjaci tog nezavinsog tela, ukazana prilika sada propusti, neophodne reforme će se sprovoditi u "nepovoljnijem okruženju i samim tim predstavljaće daleko veći izazov".
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.