Izvor: N1 | Utorak, 31.01.2017.| 10:07
Izdvojite članak Odštampajte vest

Ministarstvo finansija protiv ukidanja poreza na humanitarnu pomoć

(Foto: Lemon Tree Images/shutterstock.com)
Srbija je uz Bosnu i Hercegovinu jedina zemlja u Evropi koja nije ukinula PDV na donacije i humanitarnu pomoć, a hoće li do kraja godine uslediti dugo očekivana promena propisa? Iako dobre strane izmene aktuelnog Zakona vide u Ministarstvu za rad, iz Ministarstva finansija podsećaju da olakšice za donatore već postoje.

Dok ministar za rad Aleksandar Vulin tvrdi da bi ukidanje vodilo uštedama u državnoj kasi, iz Ministarstva finansija za N1 kažu da bi to moglo da ima negativne posledice po budžet.

- Zаkоnоm kојim sе urеđuје pоrеz nа dоbit prаvnih licа i zаkоnоm kојim sе urеđuје pоrеz nа dоhоdаk grаđаnа prоpisаnе su pоrеskе оlаkšicе kоје sе оdnоsе nа priznаvаnjе izdаtаkа zа humаnitаrnе svrhе kао rаshоd u iznоsu nајvišе dо 5% оd ukupnоg prihоdа, а kоје, sа аspеktа ubirаnjа prihоdа držаvе, nе trеbа pоtcеnjivаti - navode iz Ministarstva finansija.

Iako postoji, olakšica se u praksi ne ostvaruje lako. Kompanije koje doniraju neretko ne budu oslobođene 5% poreza na prihode jer je birokratiija komplikovana, a Zakon se tumači od šaltera do šaltera drugačije, objašnjava Tanja Bjelanović, direktorka razvoja Trag fondacije.

- Najčešći odgovor i prepreka sa njihove strane kada mi pokušavamo da utičemo na ove druge poreske propise jeste bojazan da će to uticati negativno na budžet, odnosno da će biti manjka u budžetu - koji već imamo - ali, mi smo radili i regionalnu analizu i uporednu sa zemljama EU i zaključak je da na tom nivou - ekonomskom nivou ne bi bilo posledica, jer će se uvećati davanja, uvećati korist i obaviti funkcije koje država ne bi ovako mogla kroz donatorsku zajednicu - ističe Bjelanović.

Najveći broj donacija, na kraju, ode državnim institucijama, a najmanji porodicama i pojedincima. Statistika za 2015. godinu govori da su najaktivniji darodavci bili građani u masovnim akcijama, a ukupna vrednost donacija bila je 22.322.000 EUR, po građaninu doniralo se 3,14 EUR. Najviše se izdvajalo u gradu Beogradu, u top tri oblasti: zdravstvu, marginalizovanim grupama i siromašnima.

Manjkavosti Zakona se nižu - daje mogućnost da privatne kompanije doniraju državnim institucijama. Tako je, podsetimo, kompanija Yura 2013. donirala dva automobila Inspektoratu za rad, zaduženom za kontrolu prava njihovih radnika.

Jovan Nicić iz Agencije za borbu protiv korupcije kaže da trenutna situacija, nažalost, to "omogućava i dovodi u pitanje objektivnost i nepristrasnost rada organa javne vlasti ukoliko su oni u situaciji da oni odlučuju o pravima, obavezama i interesima kompanija koje daju donacije ili da kontrolišu ili vrše nadzor nad njihovim radom".

Sledi li i ta promena u Zakonu, što bi smanjilo korupciju i sistem učinilo transparentnijim - uprkos pitanju, nadležni su bili bez odgovora.
Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.