Srpska privreda u pohodu na tržišta EU, Rusije i Ukrajine - šta donosi Strategija povećanja izvoza do 2011. godine?

Strategija povećanja izvoza o kojoj smo razgovarali sa oko 200 privrednika trebalo bi da podigne izvozne rezultate za oko 25% - izjavio je nedavno Božidar Đelić, potpredsednik Vlade Srbije predstavljajući u Privrednoj komori Srbije Nacrt strategije povećanja izvoza do 2011. godine.

Tim dokumentom predviđena je, između ostalog, promena strukture izvoza, osvajanje novih tržišta i povećanje broja velikih izvoznika, a kao potencijalna tržišta navedene su zemlje Evropske unije, Rusija i Ukrajina, zatim zemlje regiona, Bliski i Srednji istok i severna Afrika.

Uprkos tome što je od 2000. do 2006. izvoz zabeležio najveći rast (u proseku 25,6%, a u prošloj godini čak 37,3%) u odnosu na druge zemlje u tranziciji, spoljnotrgovinski deficit je i dalje visok i sa oko 20% učetvuje u BDP, što za posledicu ima rast deficita tekućih plaćanja. Tako je, recimo, 2005. godine deficit tekućih plaćanja iznosio 9,7%, sledeće 13,8, a lane 17,6% bruto društvenog proizvoda.

Sudeći prema izjavama anketiranih izvoznika povećanje izvoza je realna opcija. Tako, na primer, 30% privrednika planira povećanje izvoza na tržište Evropske unije, 24% anketiranih najavilo je veće prisustvo na tržištu Rusije, 22% izvoznika usmeriće se na region Balkana, a 14% računa na povećanje izvoza u zemlje Bliskog istoka i severne Afrike.

Promena strukture izvoza, što podrazumeva povećanje učešća proizvoda više faze obrade sa 43,2 na 65%, takođe je jedan od načina da se poveća izvoz i smanji spoljnotrgovinski deficit. Koliko je promena strukture neophodna pokazuje učešće mašina i traktora koje je u izvoznoj ponudi Mađarske dostiglo nivo od 62,3%, u Češkoj 54%, u Sloveniji 40,3, a u Srbiji samo 14,2%.

Poljoprivredna proizvodnja, koja u stvaranju BDP učestvuje sa oko 20%, mogla bi u naredne tri godine, uz primenu odgovarajućih agrotehničkih mera, da poveća prinose i ostvari izvoz od oko 5 milijardi USD.

Prema oceni Slobodana Milosavljevića, ministra poljoprivrede, ovogodišnji izvoz poljoprivredno-prehrambenih proizvoda mogao bi da dostigne vrednost od oko 2 milijarde USD, što je oko 300 mil USD više nego lane. Da bi se poslovi u poljoprivredi nesmetano odvijali, Ministarstvo poljoprivrede pripremilo je niz stimulativnih mera među kojima su i subvencionisane kamate za kratkoročne i dugoročne kredite, obezbeđenje sredstava za regresiranje osiguranja životinja, useva i plodova...

Komentarišući predloženu Strategiju izvoza Šandor Ambruš, zamenik generalnog direktora HIP "Petrohemije" kaže da su povoljni krediti od presudnog značaja za izvoznike koji nameravaju da krenu u osvajanje novog tržišta.

- Treba, takođe, naglasiti da privreda ne sme da bude poligon za dokazivanje različitih političkih opcija. Tačnije, privreda mora da ima stalnu podršku države, bez obzira na to koja je politička opcija na vlasti. Sada je situacija obrnuta, što se jasno vidi na primeru "Petrohemije", koja je prinuđena da smanjuje obim proizvodnje zbog neefikasnosti u reprolancu naftno-petrohemijske industrije. Situaciju dodatno otežava odlaganje privatizacije naftne industrije što takođe slabi našu efikasnost. A zna se da, pri nestabilnim energetskim uslovima u svetu, uz konstantan rast cena nafte i gasa, slabljenje naše efikasnosti utiče negativno i na poslovanje celokupne privrede. To je logičan sled događanja, ali uprkos tome rešavanje tog problema se odlaže - kaže Ambruš.

Predrag Ljujić, generalni direktor "Slobode" iz Čačka ističe da ta firma, koja je već ugovorila izvoz vredan 25 mil USD izvoza ove godine, ima problem zbog pada vrednosti dolara.

- Kalkulacija izvoza je negativna jer je dolar depresirao za 8% od početka godine. Ako se tome doda konstantno povećanje troškova proizvodnje, "Sloboda" se već sada suočava sa ozbiljnim problemima. U tom kontekstu posmatrano Strategija povećanja izvoza nije nikakva novost i ako se ne promeni ekonomska politika, odnosno ne smanji javna potrošnja, kamate, trgovinski deficit će sa 9 mil USD porasti za najmanje 50% - kaže Ljujić.