Izvor: Danas | Četvrtak, 19.01.2017.| 10:22
Izdvojite članak Odštampajte vest

Jugoremedija čeka strateškog partnera - Radnici se nadaju nastavku proizvodnje

Bilateralna poseta Indiji i poziv premijera Aleksandra Vučića, upućen kompanijama iz te države, pa i onim iz sektora farmaceutske industrije, da ulažu u Srbiji, bude nadu da bi i neke domaće farmaceutske kuće uskoro mogle da pronađu strateškog partnera.

Jugoremedija AD jedna je od srpskih fabrika lekova koja čeka odgovornog poslodavca. Prema rečima stečajnog upravnika Radovana Savića, proglašavanje bankrota ne znači kraj poslovanja fabrike, "jer prodaja iz bankrota, ili pak vraćanje postupka na usvajanje plana reorganizacije, otvara nove mogućnosti za investitore".

- Fabrika može da nastavi da radi. Svi uslovi za to postoje i samo je pitanje kojom brzinom će se donositi sudske odluke i kada će se naći investitor. Interesovanja ima, kontaktiralo nas je dosta firmi i pojedinaca, tražeći podatke o fabrici. Zainteresovanih kupaca, dakle, ima, a neki od njih su dolazili u razgledanje - objašnjava Savić.

Nakon što je Privredni sud u Zrenjaninu doneo odluku o bankrotu, Odbor poverilaca Jugoremedije uložio je Apelacionom privrednom sudu žalbu na rešenje o bankrotstvu. Zakonski rok za odlučivanje po žalbi je mesec dana (radnih), ali je zbog praznika moguće da ovaj rok bude prolongiran, objašnjavaju poverioci.

Za mnoge u Zrenjaninu, a naročito za bivše radnike, pominjanje bankrotstva je bolna tema, mada, posmatrano iz ugla pravnika, bankrotstvo ne mora nužno da znači i kraj poslovanja nekog privrednog subjekta.

- Ukoliko Apelacioni privredni sud poništi rešenje o bankrotstvu, ostaje plan reorganizacije o kojem će se glasati, odnosno izjašnjavati. Za očekivati je da poverilac i podnosilac plana reorganizacije, Heta Real Estate, izađe sa nekim od investitora i završi taj postupak. S druge strane, bankrot je jednostavnija opcija. Niko ne želi da ulaže u fabriku u kojoj neće moći da nastavi proizvodnju lekova - kaže Savić.

Obeshrabruje podatak da podnosilac plana reorganizacije nije nastavio sa predloženim postupkom dokumentovanja reorganizacije. Naprotiv, Heta je u 2016. godini oglasila prodaju imovine na kojoj ima potraživanja, ali se niko od kupaca nije javio. Da li će kupovina iz bankrota biti rešenje za Jugoremediju pitanje je koje muči potencijalne kupce ove fabrike. Ali, sve bi moglo da krene drugim tokom ukoliko država Srbija, koja raspolaže sa 42% vlasništva u zrenjaninskoj farmaceutskoj kući, dovede strateškog partnera.

Kada je u decembru 2012. otvoren stečaj, vrednost imovine Jugoremedije stečajni upravnik je procenio na 22 mil EUR, uz ogradu da nije u obzir uzeta vrednost licenci za lekove. Pred stečajnim većem, gde su se ispitivali razlozi za uvođenje stečaja, navedeno je da dugovi premašuju vrednost fabrike, što su radnici i mali akcionari osporavali.

Kamen spoticanja za sve, kako za akcionare koji su se za procenu obratili Zavodu za veštačenje Beograd, tako i za poverioca - Hypo banku, bila je vrednost fabrike. Urađena su još tri veštačenja, a procene su se kretale od 11 miliona, preko 68 miliona, do 17 mil EUR, koliko je KPMG procenio vrednost kapitala, što je sud prihvatio.

Nakon četvorogodišnjih pokušaja da se pripremi i usvoji plan reorganizacije zrenjaninske fabrike lekova, Privredni sud u Zrenjaninu je 9. novembra 2016. proglasio bankrot Jugoremedije. Zakupac - Unio medic iz Novog Sada, napustio je pogone 1. novembra 2016.

Privatizacioni savetnik Branko Pavlović kaže da ga bankrot nije iznenadio, jer je, prema njegovim rečima, to najbolja opcija za poverioce.

- Bilo je samo pitanje trenutka kada će se banke odlučiti za taj korak. Ovo utoliko pre što potraživanjima Hypo banke suštinski rukovodi Austrija uz super viziju ECB - prokomentarisao je nedavno za Danas Pavlović.

Respektabilan proizvodni potencijal

- Verujem u proizvodni potencijal Jugoremedije. Podsetiću da su se do samo pre dva meseca, u toj fabrici proizvodili lekovi, a bankrot je proglašen zato što podnosilac plana reorganizacije, Heta Real Estate, nije u zakonskom roku dostavio dopunu plana. Tvrdim da nema razloga da se proizvodnja ne nastavi, utoliko pre što u pogonima postoje svi uslovi za to - ističe stečajni upravnik Radovan Savić.

Radnici i akcionari uvek su, kažu, verovali u perspektivu svoje fabrike.

- Zato smo, u periodu dok smo upravljali fabrikom, ulagali u obnovu pogona. Nadamo se poništenju bankrotstva, jer time ostaju da vrede akcije Jugoremedije. Podsećam, država u Jugoremediji ima 42% kapitala i ne bi trebalo da bude nezainteresovana za njenu sudbinu - komentariše za Danas Vladimir Pecikoza, predstavnik Odbora poverilaca.

Unos komentara je omogućen samo ulogovanim korisnicima.